Zadnje Porudzbine

  •  
    Omer, Germany
  •  
    Mihal, Serbia
  •  
    Alain, France
  •  
    Thomas, Germany
  •  
    argiris, Greece
  •  
    Petra, Germany
  •  
    Fadil, Germany
  •  
    Ernst, Sweden
  •  
    Maria, Spain
  •  
    Joao, Portugal
  •  
    Birgit, Germany
  •  
    Gundula, Germany
  •  
    Vladimir, Serbia
  •  
    Iulian, Italy
  •  
    Thomas , Germany
  •  
    Marc, Germany
  •  
    jörg, Switzerland
  •  
    Fabian, Germany
  •  
    Ricardo, Germany
  •  
    Ermes, Italy
  •  
    Γιώργος, Greece
  •  
    Cricia, Switzerland
  •  
    Maximilian, Germany
  •  
    Alida, Switzerland
  •  
    Iker, Spain
  •  
    Bogdana , Spain
  •  
    Matthias, Germany
  •  
    Luis, Portugal
  •  
    Duarte, Portugal
  •  
    Joanna, Sweden

Top prodavci

Trenutno postoji 883 proizvoda.

Prikazuju se 1-15 od 883 stavki
Nemački Ekstra Otporan Beli Luk - čenovi 2.95 - 3

Nemački Ekstra Otporan Beli...

Cena 2,95 € (SKU: P 416 GEH)
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Nemački Ekstra Otporan Beli Luk - čenovi</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za 10 čenova.</strong></span></h2> <p>Nemački Ekstra Hardi, takođe poznat kao Nemački beli, severno beli i nemački Stiffneck je veliki, lepi i dobro formiran porcelanski beli luk. Njegov ukus je veoma jak i robustan je i dugo se moze skladitisti.</p> <p><span>Prosečna težina češnjaka 5-6 g.</span></p> <p>Otporan na mnonge bolesti koje mogu uticati na češnjak. Prvobitno je došao iz Nemačke, ali dobro raste u svim zemljama. Nemački Ektra Hardi ima duže vreme skladištenja na hladnoj sobnoj temperaturi oko 9-10 meseci ili duže.</p> </body> </html>
P 416 GEH
Nemački Ekstra Otporan Beli Luk - čenovi 2.95 - 3

Sorta iz Italije
Seme Paradajza sa Sicilije COSTOLUTO PACHINO

Seme Paradajza sa Sicilije...

Cena 1,55 € (SKU: P 341)
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Seme Paradajza sa Sicilije COSTOLUTO PACHINO</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 Semena.</strong></span></h2> <p>Sorta koja se jos 1920 uzgaja na Siciliji a ime je dobila po gradicu Pachino. Ova sorta je geografski zasticena I vazi u Italiji za najbolju u pripremi salata. Plodovi su obicno tezine oko 100 grama I blago spljosteni I rebrasti, boja plodova ide od zelene sa tamnijim straftama do crvene sa istim. Ima odlicnu gurmansku aromu, slatku I savresno izbalansiranu sa vrlo malo kiselosti (koja se tako reci I ne oseti).</p> <p>Biljke su izuzetno otporne I odlicne kako za uzgoj na otvorenom tako I pod plastenicima.</p> </body> </html>
P 341
Seme Paradajza sa Sicilije COSTOLUTO PACHINO
Carolina Reaper Seme crvena i žuta 2.45 - 1

Carolina Reaper Seme crvena...

Cena 2,05 € (SKU: C 97)
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Carolina Reaper Seme crvena i žuta najljuca paprika na svetu</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5, 10, 20 ili 50 semena.</strong></span></h2> <p><strong>Kao što možete videti i sami sa fotografija, da su semena od licno nasih biljaka i znate sta cete dobiti od semena koja kupite od nas...</strong></p> <p>Crvena paprika "Carolina Reaper" (HP22B) uzgojena na poljoprivrednom imanju Eda Curriea u Južnoj Carolini u Guinnessovoj knjizi rekorda zabilježena je kao najljuća paprika ikada uzgojena.</p> <p>"Carolina Reaper" najljuća paprika na svijetu</p> <p>Ljutina male crvene paprike prema mjernom sistemu Skovila dostigla je 2,2 miliona mjernih jedinica. Poređenja radi, ljutina normalne crvene paprike dostiže pet hiljada mjernih jedinca Skovila. Vlasnik imanja na kojem se paprika uzgaja Ed Currie kazao je kako je ljutinu njegove paprike ranije testirao Univerzitet Winthrop.</p> <p>Direktor Instituta za ljutu papriku sa Univerziteta New Meksiko Paul Bosland kazao je da nije smio probati spornu papriku, jer se prepalašio njene ljutine.</p> <p>Za ljutinu ove paprike odgovorna je hemijska tvar kapsaicin. Ova hemijska tvar pokazuje različite rezultate ovisno o uslovima okoline, a mijenja se također ovisno i o genetskoj strukturi biljke te mjestu uzgoja.</p> <p>Ranije je rekord najljuće paprike držala indijska paprika "Bhut Kolokia" čija je ljutina iznosila 1,2 miliona Skovila.</p> </body> </html>
C 97 R 5S
Carolina Reaper Seme crvena i žuta 2.45 - 1
Seme Dzinovske Jagode

Seme Dzinovske Jagode

Cena 2,00 € (SKU: V 1 GS)
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Seme Dzinovske Jagode (Fragaria ananassa L. Maximus)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Dzinovske jagode, Fragaria ananassa L. Makimus, prilično su jednostavne za uzgoj! Ona je višegodišnja, otporna na zimu i uspevace odlicno leti na punom suncu, sve dok je zemlja plodna i dobro drenirana. Zdrave biljke ce godinama proizvoditi obilje plodova! Jagode su velike (150 g) kao jabuke! Ovaj standardni "Dzinovski" tip jagode ce vam pružiti najveći usev!</p> <p>Jagodama je potrebno svetlo da klijaju i njihovo sjeme ne sme biti pokriveno substratom. Ali praksa je pokazala da se nepokrivena semena jagode vrlo brzo suše tokom klijanja. Zato preporučujemo da seme veoma lagano prekrijete prosijanim setvenim substratom. Na posejano seme možete postaviti stako ili providan najlon i na taj nacin odrzati vlagu koja je neophodna da seme prokljia.</p> <p>Semenu je potrebno najmanje 60 dana stratifikacije da bi moglo da proklija zadovoljavajucim procentom.</p> </body> </html>
V 1 GS
Seme Dzinovske Jagode

Proizvod sa smanjenom cenom
"DUKE" Visokozbunasta Borovnica Seme (Vaccinium corymbosum)

DUKE Borovnica Seme...

Osnovna cena 1,95 € -18% Cena 1,60 € (SKU: V 194 D)
Snizeno jos:
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>DUKE Borovnica Seme (Vaccinium corymbosum)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 (0,015g) semena.  </strong></span></h2> <p>Duke ima odličnu tolerantnost na bolesti. Jedna je od najotpornijih sorti na izmrzavanje tokom zimskog perioda. Preporučuje se sadnja do 700 m nadmorske visine, a ako se planira na većim visinama izabrati parcelu koja je zaklonjena od vetra i koja dugo na proleće ostaje pod snegom odnosno na kojoj kasnije kreće vegetacija, a tada pristiže na branje julu kada je i cena ploda niska.</p> <p><strong>Karakteristike na polju:</strong><span> </span>Duke je sorta borovnice sa polupodignutim izdancima kojima se lako manipuliše. Sadnja se obavlja u jesen ili proleće u posebno pripremljeno zemljište u razmaku od 1,5 x 2,5 m (2.500 kom/ha) ili u saksije/vreće sa profesionalnim supstratom do 6.000 kom/ha, zavisno od tehnologije.</p> <p><strong>Sadnice:</strong><span> </span>Kontejnerske sadnice u saksijama od 1,5-2 l supstrata se sade na pripremljeno zemljište ili u velike saksije/vreće sa profesionalnim supstratom, tako da se vrat korena ne potopi u zemlju već da bude na površini kao na slici. Zatim zatrpati sitnom zemljom, blago pritisnuti rukama (ne nogama) i dobro zaliti vodom kako bi se ostvario bolji kontakt sa zemljom. Sadnice pre sadnje potopiti u rastvor prihrane za ukorenjavanje 0,1% HUMISTART i sredstva za zaštitu 0,1% (Trifender ili Tifi) u trajanju od 1-2 minuta. Tokom godine u više navrata ubacivati mikorizne gljive koje su neophodne za usvajanje hrane obzirom da borovnica nema sitne žile sa kojima usvaja hranu već to za nju čine pozitivni mikroorganizmi.</p> <p><strong>Zemljište:</strong><span> </span>Najbolje je blago kiselo (PH 4,5), rastresito zemljište, nađubreno zgorelim stajnjakom (40 t/ha) i mineralnim đubrivom sa više kalijuma (500 kg/ha – 8:16:24) u trakama širine 1 m kuda će biti redovi, a ne po celoj površini. Po celoj površini parcele pre freziranja ubaciti kiselog treseta, neki od zemljišnih insekticida (Galition 20 kg/ha ili Radar Versus 30 kg/ha). U pripremljene brazde ili rupe dubine 25-30 cm prvo staviti kiselog treseta (2-3 kg/sadnici) a zatim sloj zemlje smešan sa mineralnim đubrivom (50-100 gr po sadnici). U rupe ili brazdu koje su pripremljene za sadnju obavezno dodati (ubaciti) istog zemljišnog insekticida i smešati ga sa zemljom koja se stavlja oko sadnice. Svake godine dodati čamove piljevine u sloju do 5 cm koji će dati dodatnu organsku materiju za biljku. Ako se radi proizvodnja u saksijama/vrećama tada se koristi profesionalni supstrat za sadnju.</p> <p><strong>Navodnjavanje:</strong> Navodnjavanje treba obezbediti kroz sistem kap po kap koji se koristi i za prihranjivanje vodotopivim đubrivima, a u slučaju velikih suša preporuka je da se obezbedi i sistem orošivača (rasprskivača za zalivanje) koji će se koristiti isključivo preko noći kada se biljke ohlade. Rasprskivačima će se obezbediti ravnomerno navodnjavanje cele površine zemljišta jer kupina ima veoma jak i veliki korenov sistem. Primena sistema za navodnjavanje je neophodna jer se radi o sorti koja obilno plodonosi. Redovnu prihranu sa povećanim sadržajem kalijuma i kalcijuma, umerenim azotom treba primenjivati od početka zrenja plodova do kraja branja, a od početka septembra u nekoliko navrata koriste se Kalijum sulfatna đubriva radi postizanja višeg procenta suve materije u stablu. Na taj način biljke će obilnije plodonositi i biti pripremljena za zimu i neće dolaziti do izmrzavanja izdanaka.</p> <p><strong>Zasena:</strong><span> </span>Neophodna agrotehnička mera u regionu Srbije je i zasena. Mreža od minimalno 40% zasene je potrebna kako bi se umanjilo sunčevo zračenje za 40%, smanjila temperature za 5-6°C i izbegle ožegotine ploda, povećala cirkulacija vazduha, zasad zaštitio od eventualnog leda (grada) i radnicima obezbedio lakši i efikasniji rad tokom celog dana, a time povećao učinak rada. Prinosi se povećavaju i do 40%, a kavalitet ploda je neuporedivo bolji.</p> <p><strong>Prinos:</strong><span> </span>Sadnja sortno čistog (sertifikovanog) i zdravstveno ispravnog sadnog materijala i primena svih agrotehničkih mera u prosečnoj godini, u punom rodu može obezbediti prinos od 2 – 2,5 t/10 ari.</p> <h2><span style="color: #000000;"><strong><em>Uputstvo za sejanje</em></strong></span></h2> <p>Severna visokozbunasta borovnica (americka borovnica) - Potopiti seme u malu posudu sa toplom vodom i ostaviti da se ohladi 24 sata. Zatim sejati seme na povrsini slobodnom drenazom i prekriti kompostom . Potrebno je 90 dana hladne stratifikacije na 3C °, sto se moze postici prekrivanjem  i stavljanjem napolje na hladno i mracnije mesto, ili prekrivanjem plasticnom kesom  i stavljanjem u frizider. Zatim premestiti u zatvoreni prostor  ili u propagator na minimalnoj temperaturi od 21C °, dok ne proklija.  Kada je dovoljno veliko da se obradjuje, premestiti pojedine sadnice u 9cm duboku saksiju sa kompostom da bi dalje raslo. Zastititi od smrzavanja. Zatim posaditi na otvorenom, od juna pa na dalje.</p> </body> </html>
V 194 D
"DUKE" Visokozbunasta Borovnica Seme (Vaccinium corymbosum)
  • -18%

Sorta iz Spanije
Mar Azul seme paradajza 1.75 - 1

Mar Azul seme paradajza

Cena 1,95 € (SKU: P 158 MA)
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Mar Azul seme paradajza</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od <span>10 ili 20</span> Semena.</strong></span></h2> <p>Marz Azul paradajz je nova sorta paradajza dobijena potpuno prirodnim tehnikama. Plavkasta boja paradajza je posledica visoke koncentracije antocijana, prirodnih biljnih pigmenata koji pružaju značajne zdravstvene koristi.</p> <p>Takođe treba istaći odlican ukus, aromu i osećaje koje izaziva ovaj paradajz u ustima.</p> <p>Plavkasto-ljubičaste boje sa intenzivnom, sjajno crvenom unutrašnjošću kada je savršeno zreo.</p> <p>On je rebrastih ramena sa blagom hrskavom i glatkom teksturom i niskom kiselošću.</p> <p><strong>Zdravlje</strong></p> <p>Paradajz Mar Azul bio je predmet rigoroznih prehrambenih studija radi utvrđivanja njegovih funkcionalnih i zdravstveno svojstvenih svojstava. Odeljenje za nauku i tehnologiju prehrane Univerziteta u Granadi predstavilo je rezultate fizikalno-hemijske analize kojom se potvrđuje sadržaj vitamina C i B6 u paradajzu.</p> <p><strong>Odličan za sve vrste korišćenja!</strong></p> </body> </html>
P 158 MA 10 S
Mar Azul seme paradajza 1.75 - 1

Kakaovac - Kakao Seme

Kakaovac - Kakao Seme...

Cena 4,00 € (SKU: V 86)
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <div> <h2><strong>Kakaovac - Kakao Seme (Theobroma cacao)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 2 semena.</strong></span></h2> <p><strong>Kao što vidite sa naših slika, naša sorta kakaa je veća od svih ostalih.</strong></p> <p><b>Kakaovac</b> (Theobroma cacao) tropsko je drvo iz roda <i>Theobroma</i>, koje pripada porodici slezova (<i>Malvaceae</i>). Autohtona je vrsta tropskih kišnih šuma Centralne i Južne Amerike i jedna od najkomercionalnijih tropskih biljaka. Od njegovih plodova dobija se kakao, glavni sastojak kod pravljenja čokolade.</p> <p>Binomijalnu nomenklaturu vrste odredio je Karl fon Line 1753. godine. Najsličnija vrsta kakaovcu je kupuasu (<i>Theobroma grandiflorum</i>) od koje se dobija купулате чоколада.</p> <p>Ime vrste predstavlja kombinaciju imena roda <i>Theobroma</i> (od grčkih reči <i>θεός</i> i <i>βρῶμα</i> u značenju „hrana bogova”) i lokalnog imena za ovu biljku (<i>cacahuatl</i> na navatlu i <i>kakaw </i>na klasičnom majanskom jeziku).</p> <h2><strong>Opis taksona</strong></h2> <div> <div class="thumb tleft"> <div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/K%C3%B6hler%27s_Medizinal-Pflanzen_in_naturgetreuen_Abbildungen_mit_kurz_erl%C3%A4uterndem_Texte_%28Plate_157_I%29_%288232806410%29.jpg/200px-K%C3%B6hler%27s_Medizinal-Pflanzen_in_naturgetreuen_Abbildungen_mit_kurz_erl%C3%A4uterndem_Texte_%28Plate_157_I%29_%288232806410%29.jpg" width="200" height="279" class="thumbimage" /> <div class="thumbcaption"> <div class="magnify"></div> List i cvet kakaovca − ilustracija iz knjige „Köhler’s Medizinal-Pflanzen” (1887)</div> </div> </div> <p>Kakaovac je srednje visoko tropsko<span> </span>drvo<span> </span>koje može da naraste do visine od 12 m, iako su mu prosečne visine između 4 i 8 m. Kao divlja biljka raste u tropskim šumama<span> </span>Centralne<span> </span>i<span> </span>Južne Amerike.</p> <p>Listovi<span> </span>kakaovca se razvijaju sa čvorova na granama i imaju spiralan raspored. Lisna ploča je izduženo-elipsasta, a sam list je kompaktan sa ravnim ivicama i perastom nervnom strukturom koju u proseku čini oko desetak parova lisnih nerava. Listovi su oštri i zimzeleni, dužine između 10 i 40 cm, i širine od 5 do 20 cm.</p> <p>Cvetovi<span> </span>su jako sitni i izbijaju direktno iz stabla i iz većih grana u vidu snopića (ta pojava se naziva<span> </span>kauliflorija). Prosečan prečnih cveta je svega 1 do 2 centimetra, a cvetna čašica je u nijansama ružičaste i bele boje.</p> <p>Formula cveta kakaovca je:<span> </span><span class="nowrap"><img alt="Male and female sign.svg" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3a/Male_and_female_sign.svg/12px-Male_and_female_sign.svg.png" width="12" height="16" /><span class="mwe-math-element"><span class="mwe-math-mathml-inline mwe-math-mathml-a11y">{displaystyle mathrm {ast ;Ca_{(5)};Co_{5};A_{5+5^{St}};G_{({underline {5}})}} }</span><img src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/829fe886cec9270b4a7a92422551724c8dfe77f7" class="mwe-math-fallback-image-inline" alt="{displaystyle mathrm {ast ;Ca_{(5)};Co_{5};A_{5+5^{St}};G_{({underline {5}})}} }" /></span></span><sup id="cite_ref-craene_1-0" class="reference"></sup><span> </span>Kakaovac je specifičan po tome što se oprašivanje cvetova vrši preko biljnih vaši iz roda<span> </span><i>Forcipomyia</i>.<sup id="cite_ref-2" class="reference"></sup></p> <p>Plod je ovalan i krupan (ima oblik izdužene<span> </span>dinje) dužine od 15 do 30 cm, širine 8−10 cm i težine u proseku oko pola kilograma. Plod dozreva za branje nakon 4 meseca, a kada je zreo boja<span> </span>egzokarpa<span> </span>varira od žute do narandžaste. Unutar svakog ploda se nalazi između 20 i 60 krupnih semenki bubrežastog oblika raspoređenih u nekoliko redova i okruženih beličastom pulpom. Svaka semenka sadrži značajne količine biljnih masti (u proseku između 40 i 50 %) od kojih se dobija kakao maslac, a glavni hemijski sastojak je<span> </span>teobromin, organsko jedinjenje koje je po svom hemijskom sastavu dosta slično<span> </span>kofeinu. Osušene i mlevene semenke nazivaju se<span> </span>kakao prahom<span> </span>i jedan su od najvažnijih sastojaka u konditorskoj industriji (kod dobijanja<span> </span>čokolade). U nekim zemljama bela pulpa se koristi za pripremanje sokova, želea, a neretko se njenom fermentacijom dobija alkoholno piće sa ukusom kakaa.<sup id="cite_ref-3" class="reference">[3]</sup><sup id="cite_ref-4" class="reference">[4]</sup></p> <ul class="gallery mw-gallery-traditional center"> <li> <ul class="gallery mw-gallery-traditional center"> <li class="gallerybox"> <div> <div class="thumb"> <div><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2e/CacaoChonita14.JPG/150px-CacaoChonita14.JPG" width="150" height="100" /></div> </div> <div class="gallerytext"> <p>Pržene semenke kakaa</p> </div> </div> </li> </ul> </li> </ul> <span> </span> <ul class="gallery mw-gallery-traditional center"> <li> <ul class="gallery mw-gallery-traditional center"> <li class="gallerybox"> <div> <div class="thumb"> <div><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/01/Cacao-pod-k4636-14.jpg/150px-Cacao-pod-k4636-14.jpg" width="150" height="100" /></div> </div> <div class="gallerytext"> <p>Presek ploda</p> </div> </div> </li> </ul> </li> </ul> <span> </span> <ul class="gallery mw-gallery-traditional center"> <li> <ul class="gallery mw-gallery-traditional center"> <li class="gallerybox"> <div> <div class="thumb"> <div><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Theobroma_cacao2.jpg/150px-Theobroma_cacao2.jpg" width="150" height="113" /></div> </div> <div class="gallerytext"> <p>Cvetovi kakaovca</p> </div> </div> </li> </ul> </li> </ul> <span> </span> <ul class="gallery mw-gallery-traditional center"> <li class="gallerybox"> <div> <div class="thumb"> <div><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Theobroma_cacao_-_flower2.JPG/150px-Theobroma_cacao_-_flower2.JPG" width="150" height="96" /></div> </div> <div class="gallerytext"> <p>Otvoren cvet u krupnom planu</p> </div> </div> </li> </ul> <h2><span></span><span class="mw-headline">Kakao kroz istoriju</span></h2> <div class="thumb tright"> <div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7e/Mayan_-_Lidded_Vessel_-_Walters_20092039_-_Side_A.jpg/200px-Mayan_-_Lidded_Vessel_-_Walters_20092039_-_Side_A.jpg" width="200" height="283" class="thumbimage" /> <div class="thumbcaption"> <div class="magnify"></div> Majanska posuda za kakao iz IV veka pre nove ere</div> </div> </div> <div class="thumb tright"> <div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Kakaw_%28Mayan_word%29.png/200px-Kakaw_%28Mayan_word%29.png" width="200" height="150" class="thumbimage" /> <div class="thumbcaption"> <div class="magnify"></div> Hijeroglif koji predstavlja kakao u drevnom<span> </span>majanskom<span> </span>jeziku</div> </div> </div> <p>Prema nekim hipotezama kakaovac vodi poreklo iz vlažnih tropskih područja današnjeg jugoistočnog<span> </span>Meksika<span> </span>odakle se širio ka jugu do<span> </span>Amazonije. Prema drugim naučnim saznanjima proces širenja kakaovca tekao je u obrnutom smeru. Najnovije analize bazirane na<span> </span>DNK<span> </span>istraživanjima kao autohtono područje kakaovca navode tromeđu<span> </span>Brazila,<span> </span>Kolumbije<span> </span>i<span> </span>Perua, odakle se zahvaljujući ljudima širio u ostala tropska područja Panamerike.<sup id="cite_ref-5" class="reference">[5]</sup><sup id="cite_ref-6" class="reference">[6]</sup><sup id="cite_ref-Thomas_e47676_7-0" class="reference">[7]</sup><span> </span>Tokom poslednjeg ledenog doba pre oko 21.000 godina kada je životni prostor za ovu vrstu znatno redukovan, na pomenutom području su se održali uslovi za opstanak ove vrste i stvorio se njen prirodni<span> </span>refugijum.</p> <p>Upotreba kakaa u ljudskoj ishrani stara je koliko i ljudska civilizacija na području<span> </span>Mezoamerike, a dokaz tome su brojni arheološki artefakti pronađeni na tom području, a koji datiraju na period između 1900. i 900. godine pre nove ere. Jedna od posuda pronađena na arheološkom lokalitetu na obalama zaliva<span> </span>Verakruz<span> </span>datira iz 1750. godine pre nove ere i vezuje se za<span> </span>olmečku<span> </span>civilizaciju, a na njoj je predstavljen način pripreme pića od kakaa.<sup id="cite_ref-aj200712_8-0" class="reference">[8]</sup><span> </span>Na pacifičkoj obali<span> </span>Čijapasa<span> </span>pronađeni su brojni arheološki dokazi koji upućuju na činjenicu da su i predolmečki narodi koristili kakao u ishrani (period od oko 1900. pre nove ere, civilizacija Mokaha).<sup id="cite_ref-aj200712_8-1" class="reference">[8]</sup><span> </span>Početna upotreba verovatno se odnosila na korištenje fermentisanih plodova i pravljenje određene vrste alkoholnog pića.<sup id="cite_ref-9" class="reference">[9]</sup></p> <p>U drevnim tekstovima pronađeni su brojni recepti sa detaljnim uputstvima za upotrebu ove biljke u verske, medicinske i kulinarske svrhe. U brojnim receptima kakao se često kombinuje sa<span> </span>kukuruzom,<span> </span>paprikom,<span> </span>vanilom<span> </span>i<span> </span>medom, a samo piće je bilo dostupno isključivo pripadnicima elite. Direktni dokazi o upotrebi kakaa potiču zahvaljujući analizama organskih ostataka iz keramičkih posuda, a u kojima su pronađeni tragovi jedinjenja<span> </span>teobromina<span> </span>i<span> </span>kofeina. A kako je kakaovac jedina vrsta sa tog područja koja sadrži oba pomenuta<span> </span>alkaloida, nije bilo sumnje da su pronađene posude korištene za pripremanje i čuvanje plodova i napitaka od kakaa. Na jednoj od vaza pronađenih na lokalitetu Rio Azul na severoistoku<span> </span>Gvatemale<span> </span>dešifrovan je hijeroglifski zapis koji se odnosi upravo na ovu biljku. Neka istraživanja upućuju na to da su Asteci kakao mešali sa listovima duvana i pravili cigarete.</p> <p>Veruje se da se napitak od fermentisanog kakao u<span> </span>pretkolumbovskom periodu<span> </span>Amerike koristio uglavnom tokom ritualnih ceremonija, što znači da je kakao bio jako cenjen i vredan proizvod. Postoje dokazi da se koristio i kao sredstvo plaćanja. Tako su Asteci svake godine od okolnih naroda dobijali danak od, između ostalog, 980 tovara semenki kakaa (navt.<i>xiquipil</i>), a svaki tovar je sadržavao po tačno 8.000 semenki.<sup id="cite_ref-10" class="reference">[10]</sup><span> </span>Za 80 do 100 kvaitetnih semenki kakaa mogao se kupiti nov ogrtač. Zanimljivo je da su se u Astečkom carstvu, vezano za kakao kao sredstvo plaćanja, pojavili i prvi falsifikatori koji su koji su zrna kakaa zamenjivali za slične plodove.<sup id="cite_ref-11" class="reference">[11]</sup></p> <h3><span></span><span class="mw-headline">Kakao u mitologiji</span></h3> <p>Drevne<span> </span>Maje<span> </span>su verovale da su planinski bogovi koji sljudima podarili kakao (na majanskom jeziku se izgovarao kao<span> </span><i>kakaw</i>) zajedno sa ostalim jestivim plodovima. Prema majanskoj mitologiji, nakon što je boginja majka Šmukane stvorila ljude od kukuruza, velika pernata zmija podarila je Majama kakao.<sup id="cite_ref-12" class="reference">[12]</sup><span> </span>U znak zahvalnosti bogovima Maje su svakog aprila organizovali ceremonije na kojima su prinosili žrtvene darove bogovima, posebno božanstvu Ek Čuah koje je bilo zaštitnik kakaa.</p> <p>I<span> </span>Asteci<span> </span>su kakao smatrali „božijim darom” i verovali su da ga je ljudima lično podario bog<span> </span>Kecalkoatl, a zvali su ga<span> </span><i>kakahuatl</i><span> </span>ili „gorka voda”. Plodovi kakaa redovno su se prinosili kao žrtva bogovima, često pomešani sa ljudskom krvlju, a sveštenici su ukrašvali svoje uši kakaom. Alkoholno piće od kakaa u ritualne svrhe pili su samo muškarci, pošto se verovalo da je taj napitak otrovan za žene i decu.</p> <h3><span></span><span class="mw-headline">Evropljani i kakao</span></h3> <div class="thumb tright"> <div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/08/East_Indian_Immigrants_in_Cacao_Estate_Trinidad_1903-2.jpg/200px-East_Indian_Immigrants_in_Cacao_Estate_Trinidad_1903-2.jpg" width="200" height="121" class="thumbimage" /> <div class="thumbcaption"> <div class="magnify"></div> Radnici iz Indije na plantaži kakaa na<span> </span>Trinidadu<span> </span>1903.</div> </div> </div> <p>Prvi Evropljani koji su došli u kontakt sa biljkom kakaovca bili su članovi četvrte ekspedicije<span> </span>Kristifora Kolumba<span> </span>koji su se<span> </span>1502. iskrcali na maleno ostrvo<span> </span>Gvanaha<span> </span>blizu obale današnjeg<span> </span>Hondurasa, gde su primetili „bademe čudnog oblika”. Do prvih stvarnih saznanja o kakau, odnosno o čokoladi, Evropljani su došli<span> </span>1519. godine kada je konkistadoru<span> </span>Ernanu Kortezu<span> </span>tokom njegovog susreta sa<span> </span>Montezumom II<span> </span>u<span> </span>Tenočtitlanu<span> </span>poslužen napitak koji se, u astečkom društvu smatrao dostojnim bogova. Kortez je tom prilikom zapazio kako su sluge sa strahopoštovanjem pripremale napitak koji se pio u ogromnim količinama. Evropljani su po povratku sa sobom zajedno sa ostalim biljkama poneli i semenke kakaa. Napitak od kakaa na španskom dvoru prvi put je pretstavljen<span> </span>1544. godine kada je jedan<span> </span>dominikanski<span> </span>sveštenih prilikom susreta sa kraljem<span> </span>Filipom II. Za kratko vreme čokolada se raširila po celoj zapadnoj Evropi, a nakon dodavanja šećera u čokoladni napitak postaje jednim od omiljenih osvežavajućih pića. Ubrzo su počele da niču i prve plantaže kakaovca. Francuzi podižu plantaže na<span> </span>Karibima, a Španci u svojim kolonijama u<span> </span>Venecueli<span> </span>i na<span> </span>Filipinima. Španska reč<span> </span><i>kakao</i><span> </span>zvanično ulazi u naučnu nomenklaturu nakon što je švedski prirodnjak<span> </span>Karl Line<span> </span>1753. godine objavio svoj taksonomski binomijalni sistem u kom je kakaovac označio imenom<span> </span><i>Theobroma cacao</i>.</p> <p>Zanimljivo je da se tradicionalno piće pripremljeno od kakaa i kukuruza koje datira još iz pretkolumbovskog perioda, i danas pije na području Centralne Amerike gde je poznato kao<span> </span><i>tehate</i>.</p> <h2><span></span><span class="mw-headline">Komercijalna proizvodnja</span></h2> <table class="wikitable sortable jquery-tablesorter" align="right"> <thead> <tr> <th colspan="4">20 najvećih svetskih proizvođača kakaa<br /><small>(u tonama)</small></th> </tr> <tr> <th class="headerSort" title="Sortiraj rastuće">№</th> <th class="headerSort" title="Sortiraj rastuće">Država</th> <th class="headerSort" title="Sortiraj rastuće">2010.<sup id="cite_ref-14" class="reference">[14]</sup></th> <th class="headerSort" title="Sortiraj rastuće">2013.<sup id="cite_ref-15" class="reference">[15]</sup></th> </tr> </thead> <tbody> <tr> <td>01.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_C%C3%B4te_d%27Ivoire.svg/23px-Flag_of_C%C3%B4te_d%27Ivoire.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Obala Slonovače</td> <td>1.301.347</td> <td>1.448.992</td> </tr> <tr> <td>02.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Flag_of_Ghana.svg/23px-Flag_of_Ghana.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Gana</td> <td>632.037</td> <td>835.446</td> </tr> <tr> <td>03.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_Indonesia.svg/23px-Flag_of_Indonesia.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Indonezija</td> <td>844.626</td> <td>775.500</td> </tr> <tr> <td>04.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/Flag_of_Nigeria.svg/23px-Flag_of_Nigeria.svg.png" width="23" height="12" class="thumbborder" /> </span>Nigerija</td> <td>399.200</td> <td>367.000</td> </tr> <tr> <td>05.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4f/Flag_of_Cameroon.svg/23px-Flag_of_Cameroon.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Kamerun</td> <td>264.077</td> <td>275.000</td> </tr> <tr> <td>06.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/22px-Flag_of_Brazil.svg.png" width="22" height="15" class="thumbborder" /> </span>Brazil</td> <td>235.389</td> <td>256.186</td> </tr> <tr> <td>07.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e8/Flag_of_Ecuador.svg/23px-Flag_of_Ecuador.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Ekvador</td> <td>132.100</td> <td>128.446</td> </tr> <tr> <td>08.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Flag_of_Mexico.svg/23px-Flag_of_Mexico.svg.png" width="23" height="13" class="thumbborder" /> </span>Meksiko</td> <td>61.000</td> <td>82.000</td> </tr> <tr> <td>09.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Peru.svg/23px-Flag_of_Peru.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Peru</td> <td>46.613</td> <td>71.175</td> </tr> <tr> <td>10.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_the_Dominican_Republic.svg/23px-Flag_of_the_Dominican_Republic.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Dominikanska Republika</td> <td>58.334</td> <td>68.021</td> </tr> <tr> <td>11.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/21/Flag_of_Colombia.svg/23px-Flag_of_Colombia.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Kolumbija</td> <td>39.534</td> <td>46.739</td> </tr> <tr> <td>12.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e3/Flag_of_Papua_New_Guinea.svg/20px-Flag_of_Papua_New_Guinea.svg.png" width="20" height="15" class="thumbborder" /> </span>Papua Nova Gvineja</td> <td>39.400</td> <td>41.200</td> </tr> <tr> <td>13.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/06/Flag_of_Venezuela.svg/23px-Flag_of_Venezuela.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Venecuela</td> <td>20.955</td> <td>31.236</td> </tr> <tr> <td>14.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4e/Flag_of_Uganda.svg/23px-Flag_of_Uganda.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Uganda</td> <td>15.000</td> <td>20.000</td> </tr> <tr> <td>15.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/68/Flag_of_Togo.svg/23px-Flag_of_Togo.svg.png" width="23" height="14" class="thumbborder" /> </span>Togo</td> <td>101.500</td> <td>15.000</td> </tr> <tr> <td>16.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/17/Flag_of_Sierra_Leone.svg/23px-Flag_of_Sierra_Leone.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Sijera Leone</td> <td>19.700</td> <td>14.850</td> </tr> <tr> <td>17.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ec/Flag_of_Guatemala.svg/23px-Flag_of_Guatemala.svg.png" width="23" height="14" class="thumbborder" /> </span>Gvatemala</td> <td>10.713</td> <td>13.127</td> </tr> <tr> <td>18.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_India.svg/23px-Flag_of_India.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Indija</td> <td>12.900</td> <td>13.000</td> </tr> <tr> <td>19.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/Flag_of_Haiti.svg/23px-Flag_of_Haiti.svg.png" width="23" height="14" class="thumbborder" /> </span>Haiti</td> <td>10.379</td> <td>10.000</td> </tr> <tr> <td>20.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bc/Flag_of_Madagascar.svg/23px-Flag_of_Madagascar.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Madagaskar</td> <td>10.000</td> <td>9.000</td> </tr> </tbody> </table> <table class="wikitable" align="right"> <tbody> <tr> <th colspan="2">Svetska produkcija<br />po godinama<br /><small>(u tonama)</small></th> </tr> <tr> <td>1965.</td> <td align="center">1.229.000</td> </tr> <tr> <td>1970.</td> <td align="center">1.543.000</td> </tr> <tr> <td>1975.</td> <td align="center">1.562.000</td> </tr> <tr> <td>1980.</td> <td align="center">1.671.000</td> </tr> <tr> <td>1985.</td> <td align="center">2.014.000</td> </tr> <tr> <td>1990.</td> <td align="center">2.532.000</td> </tr> <tr> <td>1995.</td> <td align="center">2.991.000</td> </tr> <tr> <td>2000.</td> <td align="center">3.372.000</td> </tr> <tr> <td>2005.</td> <td align="center">3.942.000</td> </tr> <tr> <td>2006.</td> <td align="center">4.310.000</td> </tr> <tr> <td>2007.</td> <td align="center">3.883.000</td> </tr> <tr> <td>2008.</td> <td align="center">4.228.000</td> </tr> <tr> <td>2009.</td> <td align="center">4.142.000</td> </tr> <tr> <td>2010.</td> <td align="center">4.231.000</td> </tr> </tbody> </table> <p>Kakaovac najbolje uspeva u tropskim područjima sa dosta vlage i bez direktnog izlaganja jakom suncu, u područjima između 20° severne i južne geografske širine. Iako su njegovo autohtono stanište tropi Centralne i Južne Amerike, nakon<span> </span>Velikih geografskih otkrića<span> </span>njegov areal proširio se na tropska područja i na ostalim kontinentima. Tako se danas gotovo 70 % svetske produkcije dobija na području supsaharske<span> </span>Afrike, a najveći svetski proizvođači na tom kontinentu su<span> </span>Obala Slonovače<span> </span>(sa trećinom ukupne svetske produkcije),<span> </span>Gana,<span> </span>Nigerija,<span> </span>Kamerun<span> </span>i<span> </span>Togo, odnosno područja uz obale<span> </span>Gvinejskog zaliva. Van Afrike najveći svetski proizvođači su<span> </span>Indonezija,<span> </span>Brazil,<span> </span>Ekvador,<span> </span>Meksiko<span> </span>i<span> </span>Peru.</p> <p>Prema nekim statističkim podacima, pod kakaovcem je danas zasađeno područje površine oko 17.000.000 ari,<sup id="cite_ref-16" class="reference">[16]</sup><span> </span>a ukupna svetska produkcija je sa 1,5 miliona tona tokom<span> </span>1984. godine porasla na oko 4,3 miliona tona<span> </span>2010. godine. Kakao se danas uzgaja uglavnom na manjim plantažama i većina prinosa dolazi upravo sa manjih seoskih imanja.<sup id="cite_ref-17" class="reference">[17]</sup></p> <p>Kultivisana biljka počinje da rađa nakon 4 ili 5 godina, a iako odrasla biljka godišnje proizvede oko 6.000 cvetova, prosek plodova po biljci je tek oko dvadesetak. A oko 40 zrelih plodova (1.200 semenki) je potrebno da bi se dobio jedan kilogram kakao maslaca. Svaka biljka redovno plodonosi u narednih 30 do 80 godina, a maksimalan rod daje nakon 12. godine. U proseku u plodu se nalazi oko pedesetak semenki, a prosečna težina ploda je oko pola kilograma. Berba se odvija dva puta godišnje, prvi put po okončanju kišne sezone, a drugi put pre nego što počne nova kišna sezona. Kvalitetnijim se smatraju plodovi koji se beru po okončanju kišne sezone. Ubrani plodovi se usitne mačetama i ostave se da stoje na suncu narednih desetak dana. U tom periodu šećer koji se nalazi u pulpi koja omotava semenke počinje da fermentira i dostiže temperature do 50 °С. Fermentacijom semenke gube gorčinu i dobijaju svoju preoznatljivu braon boju. Nakon sušenja semenke gube i do 50 % svoje prvobitne mase. Osušeni plodovi se dalje isporučuju ka proizvođačima, a najveći svetski uvoznici osušenog kakaa su<span> </span>Sjedinjene Države,<span> </span>Holandija<span> </span>i<span> </span>Ujedinjeno Kraljevstvo.</p> <p>Kod industrijske proizvodnje najcenjenije su tri sorte kakaovca. Najskuplja je sorta<span> </span><i>Criollo<span> </span></i>koju su koristili još drevne<span> </span>Maje, a koja ima najintenzivniju aromu i najmanju gorčinu. Od ove vrste kakaa danas se proizvodi tek oko 10% svetske produkcije čokolade, i uglavnom su to luksuzne varijante ovog proizvoda. Najcenjenija vrsta kriolo kakaa dolazi iz Venecuele, iz priobalnog dela države<span> </span>Aragva<span> </span>(oko sela Čuao), a koji od 2010. ima zaštićeno geografsko poreklo pod etiketom „kako iz Čuaa” (šp.<span> </span><span lang="es" xml:lang="es"><i>Cacao de Chuao</i></span>). Najraširenija je sorta<span> </span><i>Forastero</i><span> </span>koja je jako otporna na bolesti, pa je samim tim i najjevtinija i od nje se proizvodi oko 80% čokoladnih proizvoda. Peostalih 10% otpada na hibrid sorti<span> </span><i>Criollo</i><span> </span>i<span> </span><i>Forastero</i><span> </span>poznat kao<span> </span><i>Trinitario</i>.</p> </div> </div> <div><em><strong>Biljka koja odlicno uspeva u saksijama u stanu ili zimskoj basti!</strong></em></div> <div><em><strong>Probajte, posejite i imajte u svom stanu nesto sto zaista nema svako...</strong></em></div> <p><em><strong><span style="font-size: 10pt; color: #0000ff;"><span style="color: #0000ff;">http://www.youtube.com/watch?v=UYmWcRAs058&amp;feature=youtu.be</span></span></strong></em></p> <table width="0"> <tbody> <tr> <td width="176"> <p><strong>Razmnožavanje:</strong></p> </td> <td width="536"> <p>Semenom</p> </td> </tr> <tr> <td width="176"> <p><strong>Predtretman:</strong></p> </td> <td width="536"> <p>Seme prvo potopiti u toplu-mlaku vodu na 2-3 sata. Bitno je jako da ostaci ploda na semenu budu skroz uklonjeni. Takodje je od velike pomoci da se pazljivo ukolni koza semena, jer se na taj nacin ubrzava klijanje</p> </td> </tr> <tr> <td width="176"> <p><strong>Stratifikacija:</strong></p> </td> <td width="536"> <p>0</p> </td> </tr> <tr> <td width="176"> <p><strong>Vreme Sejanja:</strong></p> </td> <td width="536"> <p>Tokom cele godine</p> </td> </tr> <tr> <td width="176"> <p><strong>Dubina Sejanja:</strong></p> </td> <td width="536"> <p>Na jednoj strani semena je jedna manja krivina, seme sa tom ‚‘krivinom‘‘ okrenuti na dole prema substratu i do polovine utisnuti u supstrat.</p> </td> </tr> <tr> <td width="176"> <p><strong>Vrsta Substrata:</strong></p> </td> <td width="536"> <p>Substrat br.1 (moze biti pomesan sa peskom ili perlitom)</p> </td> </tr> <tr> <td width="176"> <p><strong>Sejanje temperatura:</strong></p> </td> <td width="536"> <p>+25 - +28°C</p> </td> </tr> <tr> <td width="176"> <p><strong>Sejanje Lokacija:</strong></p> </td> <td width="536"> <p>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</p> </td> </tr> <tr> <td width="176"> <p><strong>Vreme Klijanja:</strong></p> </td> <td width="536"> <p>zavisno od uslova 2-4 nedelje</p> </td> </tr> <tr> <td width="176"> <p><strong>Zalivanje:</strong></p> </td> <td width="536"> <p>redovno tokom vegetacije</p> </td> </tr> <tr> <td width="176"> <p><strong> </strong></p> </td> <td width="536"> <p><br /><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.</em></p> </td> </tr> </tbody> </table> </body> </html>
V 86
Kakaovac - Kakao Seme
Roselle Seme - Lepa, ukusna i zdrava biljka

Roselle Seme (Hibiscus...

Cena 1,75 € (SKU: MHS 19)
,
5/ 5
<h2><strong>Roselle Seme - Lepa, ukusna i zdrava biljka (Hibiscus sabdariffa)</strong></h2> <h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <div><span>Roselle Hibiscus sabdariffa se koristi kao povrce, i za proizvodnju cajeva i dzema, narocito na Karibima.</span></div> <div><span>Hibiskus je uglavnom poznat po svojim prelepim cvetovima i kao osnovni sastojak većini čajnih mešavina, ali nedovoljno poznata njegova lekovitost. Zbog prisustva velike količine vitamina C i flavonoida, hibiskus ima jako antioksidativno delovanje, pa poboljšava imunitet. Stoga se čaj od ove biljke naročito preporučuje zimi, u vreme prehlada i gripa, jer snažno utiče na oporavak organizma. Posebno je cenjen indijskoj tradicionalnoj medicini, kao i kineskoj narodnoj medicini. Hibiskus je žbunasta jednogodišnja biljka, a našim krajevima cveta u periodu od jula do septembra. Iako se gaji u celom svetu, prirodno stanište hibiskusa su topli i umereni, suptropski i tropski regioni. Poreklom je sa prostora današnje Indije i Kine, a smatra se da je u Evropu stigao 1731. godine, po povratku biologa sa istraživačkih pohoda u Aziji. Rod hibiskusa, koji sadrži preko dvesta vrsta, pripada porodici slezova. Delovi cveta koriste se za pravljenje popularnog pića u Egiptu koje se naziva karkade. Razni delovi biljke koriste se u pravljenju: džemova, začina, čajeva, supa i sosova. Cvetovi se koriste u farmaciji i kozmetici. Postoje neke vrste hibiskusa kod kojih se za jelo koriste nezreli plodovi. Hibiskus poboljšava miris, ukus i izgled hrani i piću, naročito kada su u pitanju mešavine čajeva.</span></div> <div><span>U Meksiku se hibiskus koristi za proizvodnju pića specifične boje i ukusa. U Egiptu je čaj od hibiskusa vekovima nacionalno piće i biljka koja leči mnoge bolesti. Hibiskus deluje na povećanje apetita, a ima primenu i u lečenju prehlada, srčanih i nervnih oboljenja, bola i otoka (upala) u gornjem respiratornom traktu. Pomaže prilikom zadržavanja tečnosti u ogranizmu, stomačnih problema i poremećaja cirkulacije. Pomaže kod stomačnih problema, posebno u slučaju zatvora, jer deluje kao laksativ (pospešuje pražnjenje creva). Deluje i na ublažavanje grčeva u stomaku i materici, a pomaže i kod poremećaja cirkulacije, nesanice, površinskih rana, osvežava dah. Zbog velike prisutnosti flavonoida, čaj hibiskusa potpomaže detoksikaciju organizma i zaštitu jetre od otrova, ubrzavanje metabolizma i poboljšanje rada štitne žlezde. Takođe, hibiskus deluje kao antibiotik, protiv bakterija i glista. Rezultati studije, sprovedene u SAD-u, sugerišu da čaj spravljen od ekstrakta cveta hibiskusa može da bude od pomoći u tretiranju blage i umerene hipertenzije (povišenog krvnog pritiska). Naime, nakon četiri nedelje ispitivanja, dijastolni (donji) pritisak je smanjen za skoro deset jedinica kod 79 odsto osoba koje su svakodnevno konzumirale čaj od hibiskusa (oko pola litra), i 84 odsto osoba koje su uzimale lekove protiv hipertenzije. Sistolni (gornji) pritisak je opao za 7,2 milimetra živinog stuba. Lekovita svojstva hibiskusa potiču od enzima, eteričnih ulja, vitamina C i flavonoida, pa on između ostalog deluje i kao antioksidans. Čaj od hibiskusa je osvežavajući (za to je zaslužna limunska kiselina), a pogodan je i za opuštanje, pošto ne sadrži kofein i tein. U hibiskusu je prisutno čak trinaest aminokiselina, od kojih je šest izuzetno važno za čovekov organizam. Sadrži i veliku količinu vitamina C, kao i 7,5-9,5 odsto gvožđa, flavonoide, enzime, eterična ulja, voćne kiseline. Međutim, hibiskus nije uvek bezbedno koristiti tokom trudnoće. Postoje slučajevi kada hibiskus utiče na izazivanje menstruacije, što može dovesti do spontanog pobačaja kod trudnica. S obzirom na to da nema dovoljno podataka o bezbednosti konsumiranja hibiskusa tokom dojenja, on se ne preporučuje.</span></div> <div><span>SAVET</span></div> <div><span>čaj od hibiskusa dodajte sok od sveže isceđenog limuna ili narandže, ili neki drugi voćni sok, a potom dodajte med. A ukoliko to spremate za neku feštu dodajte u koktel malo vermuta ili džina. Za osveženje koristite čaj od hibiskusa koji ste pomešali sa sa nanom i dobro rashladili.</span></div> <p><span><strong>Medicinska upotreba</strong></span></p> <p><span>Mnogi delovi biljke se koriste u medicinske svrhe. </span></p> <p><span><strong><span>DODATAK:</span></strong></span></p> <p><span><em><span><strong>Moramo dodati da smo se prijatno iznenadili kada smo danas 03.08.2013. videli da je od 3 posejana semena 01.08.2013. jedno vec izniklo posle 2 dana ! naravno ubacujemo klip na youtube mada je kvalitet snimka malo losiji...</strong></span></em></span></p> <p><span><span><a href="http://www.youtube.com/watch?v=ADKqvqkLrxA&amp;feature=youtu.be" target="_blank" class="btn btn-default" rel="noreferrer noopener"><span><strong>http://www.youtube.com/watch?v=ADKqvqkLrxA&amp;feature=youtu.be</strong></span></a></span><em><span><strong><br /></strong></span></em></span></p> <table><tbody><tr><td> <p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr><tr><td nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr><tr><td nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td> <p><span>0</span></p> </td> </tr><tr><td nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td> <p><span>0</span></p> </td> </tr><tr><td nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td> <p><span>Tokom cele godine</span></p> </td> </tr><tr><td nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td> <p><span>Seme samo blago prekriti substratom</span></p> </td> </tr><tr><td nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td> <p><span>Substrat br.1 </span></p> </td> </tr><tr><td nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td> <p><span>18-22°C</span></p> </td> </tr><tr><td nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr><tr><td nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td> <p><span>zavisno od uslova 7 - 30 dana</span></p> </td> </tr><tr><td nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr><tr><td nowrap="nowrap"> <p><span><strong> </strong></span></p> </td> <td> <p><br /><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr></tbody></table>
MHS 19
Roselle Seme - Lepa, ukusna i zdrava biljka

Sorta iz Perua
Gigant Kukuruz Seme ''Cuzco''

Seme dzinovskog kukuruza...

Cena 2,25 € (SKU: P 40)
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Gigant Kukuruz Seme ''Cuzco''</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong><strong>Cena je za pakovanje od <span>5 ili 10</span> Smena.</strong></strong></span></h2> <p><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Džinovski Giant CUZCO  Kukuruz  je najveći na svetu! Za pecanje na Sarana-Amura nema boljeg kukuruza! Koristi se za brašno, kukuruznu kašu, pivo, pića, svežu ishranu. A pogotovo je omiljen kao kuvan jer ima toliko sladak ukus da se moze reci da je sladji od secerca, pa se u Peru i okolnim zemljama bas on najvise prodaje kao kuvani kukuruz!</span></p> <p><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Poreklom iz Perua i Ekvadora Peruanski dzonovski kukuruz - također poznat kao Choclo je strašno velika sorta kukuruza.</span></p> <p><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Stabljike dosežu visinu od 5 do 5,50 metara.</span></p> <p><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Kod standardnih sorti kukuruza prosečna težina kreće se od 25 do 35 grama na 100 zrna, kod peruanskog divovskog kukuruzu težina na 100 zrna kreće se od 90 do 95 grama na 100 zrna - što je skoro 3 puta više od veličine i prinosa.</span></p> <p><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">To je kukuruz kasnog sazrevanja i procenjuje se da treba 120 - 150 dana da sazri.</span></p> <p><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Dubina setve: 5 cm</span><br /><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Klijanje: 6 do 8 dana</span><br /><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Do sazrevanja: 120 - 150 dana.</span><br /><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Boja: bela - bledo žuta</span><br /><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Razmak između biljaka: 30-35 cm.</span><br /><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Razmak između redova: 100 cm</span><br /><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Veličina biljke: 400 - 550 cm</span><br /><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Kukuruzni klip Veličina: 17-20 cm</span></p> <div> <h2 class="h1 product-detail-name"><a href="https://www.seeds-gallery.shop/sr/pocetak/seme-gigantskog-peruanskog-kukuruza-sacsa-kuski.html" target="_blank" rel="noreferrer noopener">Seme Gigantskog Peruanskog Kukuruza Sacsa Kuski, mozete kupiti ovde</a></h2> </div> </body> </html>
P 40 5S NS
Gigant Kukuruz Seme ''Cuzco''

Najprodavaniji proizvod
Suncokret Seme Ruska Sorta GIANT RUSSIAN MAMMOTH 1.85 - 1

Suncokret Seme Ruska Sorta...

Cena 1,85 € (SKU: P 388)
,
5/ 5
<h2><strong>Suncokret Seme Ruska Sorta GIANT RUSSIAN MAMMOTH (Helianthus annuus)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena za pakovanje od 1g (10), 9g (100) semena.</strong></span></h2> <p>Ova popularna ruska sorta Giant Russian Mammoth (Helianthus annuus) lako se gaji I nije joj potrebna posebna nega. Stablo moze dostici visinu I od 4 metra sa gigantskim cvetovima (u precniku I do 60cm)koji daju ogromna sarena semena suncokreta.</p>
P 388 (1 g)
Suncokret Seme Ruska Sorta GIANT RUSSIAN MAMMOTH 1.85 - 1
Gigantska Kupina Seme 1.85 - 3

Gigantska Kupina Seme

Cena 1,85 € (SKU: V 126)
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <div id="idTab1" class="rte"> <h2><strong>Gigantska Kupina Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 10 ili 20 semena.</strong></span></h2> <p>Ova sorta daje izuzetno krupne plodove koji imaju tezinu od 10 grama po plodu.</p> <p>Kupine su veoma ukusno bobičasto voće koje raste u grmlju punom trnja, a rasprostranjeno je širom planete. Kupine važe za voće sa najviše dijetalnih vlakana.</p> <p>Kupine možemo jesti sveže, zamrznute ili u kompotu, a od njih se prave ukusni džemovi, sokovi, slastice, pa čak i vina (recept za kupinovo vino potražite pod naslovom „Kupinovo vino – vaš čuvar srca“). Veoma su bogate vitaminima, mineralima i vlaknima , visoke antioksidativne i nutritivne vrednosti. Siromašne su kalorijma, ugljikohidratima i mastima, sto ih svrstava u sami vrh zdravih namirnica, veoma poželjnih u svakoj dijeti.</p> <p>Antocijanin, koji borovnicama daje tamnu boju, jeste antioksidant za kojeg je dokazano da sprecava upalne procese u organizmu, ima moc da uništava slobodne radikale koji ostecuju celije organizma i uzrokuju nastanak raka. Istrazivanja su pokazala da kupine sadrže i elaginsku kiselinu za koju je dokazano da preventivno deluje na nastanak kancerogenih obolenja. Jedna šolja kupina sadrži preporučenu dnevnu dozu vitamina C koji, znamo, pospešuje rad imuniteta.</p> <p>Jedno istraživanje je čak pokazalo da kupine mogu usporiti proces napretka raka na jednjaku jer opušta oksidativni stres izazvani Baretovim ezofagusom koji je predkancerogeno stanje obično uzrokovano gastroezofagelanim refluksom. Ipak, najveća korist konzumiranja kupina krije se u fenolnoj kiselini, koju sadrže, a koja važi za moćan predkancerogeni agens, Kupine na 100 grama sadrže 5350 ORAC jedinica ( kapacitet upijanja radikalnih jedinica), što ih svrstava u sami vrh voća  – boraca protiv raka.</p> <p>Pored svega ovoga, kupine veoma povoljno utiču na zdravlje srca, kože, čuvaju vidi i zdravlje kod žena.</p> <p>Veoma su dobre za probavu jer samo jedna šolja dnevno sadrži 30 odsto preporučene dnevne doze vlakana, pa se preporučuju i dijabetičarima.</p> <p>Kupine su veoma bogate vitaminom K, koji potpomaže apsorpciju kalcijuma u krvi, što nam jača kosti.</p> <p><strong>Poreklo:</strong></p> <p>   Domovina kupine je Azija, severna Amerika, ali se vec pre nekoliko vekova udomacila i u srednjeevropskim sumama. Grmovi kupine vole zasticena mesta uz ivice suma i puteva, iza ograda, zivica ili sumaraka.Kupina (Eubatus sp) pripada familiji ruža ( Rosaceae) i rodu Rubus, koji ima višepodrodova od kojih su za vo arsku praksu značajni(Idaeobatus) malina i( Eubatus)kupina.Podrod Eubatus obuhvata oko 400 vrsta raširenih skoro na svim kontinentima.Kupina se susre e na svim kontinentima, a posebno u Evropi i Americi , susre e se jošod praistorijskog doba .U evropskim zemljama kupina je prvo uvedena u kulturu u Nemačkoj i Francuskoj.Na Balkanu su plemenite sorte kupine uvedene u proizvodnju tek 1936 , i to najpre u Bugarskoj dok su u našoj zemlji unete 1951. godine.Pitome kupine se u našoj zemlji gaje na relativno maloj površini.Zbog obilne rodnosti i visoke rentabilnosti njeno gajenje se iz godine u godinu sve više širi.</p> <p><strong>Vrste:</strong></p> <p>    Poznato je preko 100 vrsta kupina i sve su podjednako lekovite, dakle ne možete pogrešiti. Laički o kupini razmišljamo kao o crnim plodovima do kojih se dolazi probijajući se kroz bodljikavo granje. No tako beremo i kupinu ( Rubus plikatus W.N. = Rubus fruticosus L.) i ostrugu (Rubus caesius) i ne vidimo razliku. Botaničari se tu hvataju za glavu jer su njima te dve biljke „potpuno različite“. Osnovna razlika je u tome što kupina ima uspravno granje, a granje ostruge puže po zemlji. Isto tako kod kupine su bodljike veće i ređe, a ostruga ima gusto načičkane sitnije bodlje. Koja god podvrsta kupine da je, dok je kupina, dobra je.</p> <p><strong>Lekovito dejstvo:</strong></p> <p>    Kupina je veoma lekovita, ne samo meso ploda kupine, vec i njeno dlakavo lisce puno je supstanci koje imaju lekovita svojstva. Listovi kupine sadrze etericna ulja, tanine i kiseline. Caj od listova kupine deluje ublazavajucekod uplala sluznica u nosnoj supljini i zdrelu.Kupine sadrže više kalcijuma od malina, pa ih treba isključiti iz dijeto terapije gde je ovaj unos ograničen.Sve bobičasto voće karakteriše visoka koncentracija antikancerogenih materija, pa se ovo voće preporučuje u prevenciji nastanka tumora.Kupine su fikasne u terapiji upale grla, angine, laringitisa, a koriste se i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože. Spolja se koriste u lečenju rana.Sok i meso zrelih bobica prave su karotenske bombe koje stite osetljive telesne celije od slobodnih radikala. Na taj nacin kupine jacaju nas imuno sistem, i to ne samo zbog visokog udela vitamina C, Bioflavonoidi se sakupljaju u vocnom mesu, gde je njihova kolicina 10 puta veca nego u iscedjenom soku i zato se preporucuje narocito za decu i one osetljivog zdravlja da sto vise jedu sveze kupine. Istovremeno vezu bakar. Previsoka koncentracija bakra moze dovesti do nemira i psihickih poteskoca. Delotvorne supstance koje se nalaze u kupinama jacaju vezivno tkivo i zidove vena, cime se usporava proces starenja, smanjuju tegobe sa venama i hemoroidima.</p> <p><strong>Zanimljivosti:</strong></p> <p>    Kupinovo vino je bogatog ukusa, cenjeno po svojoj lekovitosti, a proizvodi se iz potpuno zrelih plodova kupine. U mnogim europskim zemljama, a najviše u Francuskoj, Njemačkoj, Belgiji i Češkoj je iznimno popularno.Lekovito kupinovo vino preporučuje se kod: anemije, iscrplenosti, slabe uhranjenosti, za regulisanje probave, regulisanje pritiska, cirkulaciju. Služi u ishrani ljudi, a naročito dece, rekovalescenata, ljudi slabog imuniteta. Kako je količina koja se treba piti za punu dozu 1 dcl na dan podeljen na 3 dela mogu ga konzumirati i trudnice i dojilje. Pojačava apetit, doprinosi boljem lučenju žući i mokraće, što doprinosi rastvaranju sluzi, bržoj i zdravijoj izmjeni tvari u organizmu. Povoljno djeluje i na kožne bolesti (razne lišajeve, osipe).Sa obiljem vitamina C, raznih minerala a posebno željeza izrazito je dobro kod malokrvnosti, umora, vrtoglavica. Kad u organizmu nedostaje gvožđa kisik ne može normalno doprineti do stanica tela i javlja se klonulost. Nažalost kako je kiseonik zavisan o gvožđu tako je gvožđe zavisno o vitaminu C, a to je davno poznata veza koju ne slede proizvođači sintetskih tabletica. Ne samo da stvaraju tablete za koje je upitna asorbcija zbog nedostatka grupe spojeva, nego sintetiziraju umetno gvožđe. Ono je toliko upitno za apsorbciju da se mnogi ljudi danas sve više pitaju da li to umetno gvožđe uopće djeluje i kolikim delom je to pod uticajem placebo efekta.Pogotovo nakon što nakon tih tableta trebaju nove da im smire uništen želudac, i tako u nedogled.</p> </div> </body> </html>
V 126
Gigantska Kupina Seme 1.85 - 3

Najprodavaniji proizvod
Bourbon Vanila Seme (Vanilla planifolia)

Bourbon Vanila Seme...

Cena 3,50 € (SKU: MHS 104)
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><span style="font-size: 14pt;"><strong>Bourbon Vanila Seme (Vanilla planifolia)</strong></span></h2> <h2><span style="color: #f60404; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od <span>50 ili 100</span> semena.</strong></span></h2> <p><span>Vanilla planifolia vrsta je roda Vanilla iz porodice orhideja (Orchidaceae). Vodi poreklo iz Meksika i iz tropskih delova Centralne Amerike i jedna je od osnovnih komercijalnih vrsta za proizvodnju vanile kao začina (zbog visokog sadržaja vanilina u plodovima). Naučna binomenklatura kod ove vrste prvi put je određena 1808. godine od strane britanskog botaničara Henrija Čarlsa Endrjuza. Poznata je i kao ravnolista vanila i zapadnoindijska vanila.</span></p> <p><span>Prvi koji su koristili vanilu u ishrani bili su meksički Totonaci, a Evropljani se po prvi put susreću sa ovom biljkom nakon osvajanja Ernana Korteza, početkom XVI veka.</span></p> <p><span>Zapadnoindijska vanila je vrežasta epifitna vrsta iz porodice Vanile. Vodi poreklo iz tropskih i vlažnih područja Centralne Amerike, Kariba i krajnjeg severoistoka Južne Amerike. Danas se najviše kultiviše na zapadu Meksika, u području Verakruza, i na Madagaskaru.</span></p> <p><span>Stablo ove vrste je zeleno i iz njega direktno izbijaju duguljasti, glatki i mesnati listovi. Biljka cveta tokom proleća i početkom leta. Cvetovi se formiraju u vidu grozdova, svaki zaseban cvet ima prečnik od oko 5−6 cm, i zelenkasto-žute su boje. Vrsta je samooplodna, a oprašivanje se vrši prenosom polena na tučak. Cvetovi su otvoreni svega jedan dan u svom životnom veku, i u tom periodu neophodno je izvršiti oprašivanje ukoliko se žele plodovi. U prirodi oprašivanje se vrši pomoću kolibrija koji se hrane cvetnim nektarom, i jedne vrste pčela, a prirodnim putem opraši se tek jedan od sto cvetova. U uslovima plantaškog uzgoja ove vrste oprašivanje se vrši veštačkim putem. Svaki cvet koji ne bude oprašen se suši i opada sa biljke.</span></p> <p><span>Plodovi se razvijaju isključivo na odraslim biljkama koje su u proseku duže od 3 metra. Plod je mahunarka (odnosno čahura) dužine između 15 i 23 cm, koja sazreva nekih 5 meseci nakon cvetanja. Zeleni plod fizionomski je dosta sličan manjim bananama. Nakon berbe plodovi se fermentišu i suše, a što je proces fermentacije duži to je koncentracija eteričnih ulja u plodu veća. Iz plodova vanile dobija se začinska vanila.</span></p> <p><strong><span>Razmnožava se iz semena ili putem reznica.</span></strong></p> <p><strong><span>Hemijski sastav ploda</span></strong></p> <p><span>Najvažnija hemijska jedinjenja koja se ekstrakuju iz plodova su vanilin (4-hidroksi-3-metoksibenzaldehid, sadržaj u zrelom suvom plodu je oko 2 %), vanilinska kiselina, 4-hidroksibenzaldehid i 4-hidroksibenzojeva kiselina.</span></p> <p><span>Vanila je začin, koji predstavlja fermentisane plodove različitih vrsta biljaka orhideja iz roda Vanilla. Ime potiče od francuske reči vanille od španske reči vainilla (mala mahuna).</span></p> <p><span>Rod vanila se sastoji od oko 110 vrsta, od kojih 15 daje aromatične plodove,[1]. Najznačajnija vrsta je Začinska vanila (Vanilla planifolia). Začinska vanila potiče iz Meksika i Srednje Amerike. Danas se najviše gaji na Madagaskaru, Reinionu (koje se ranije zvalo Ostrvo Burbona) i drugim ostrvima u Indijskom okeanu.</span></p> <p><span>Pored začinske vanile, komercijalno se koriste još tahiti vanila (Vanilla tahitensis) i gvadelupe vanila (Vanilla pompona). Tahiti vanila uspeva na južnom Pacifiku. Ona je blizak rod začinskoj vanili,[1] ali se od nje razlikuje po aromi. Tahiti vanila sadrži manje vanilina, ali veću koncetraciju drugih aromatičnih sastojaka. Gvadelupe vanila potiče iz Srednje i Južne Amerike. Danas se komercijalno uzgaja na Karibima. Njene aromatske osobine su slične tahiti vanili, pa se obe vrste koriste u proizvonji parfema.</span></p> <p><span>U drevnom Meksiku vanila je bila poznata pod imenom „kakišanatl“ (cacixanatl, astečki: duboki cvet). U hronici astečkog vođe Ickoatla zabeleženo je da su pokoreni Totonaci deo svog danka davali u vanili. Totonaci su dugo bili jedini narod koji su umeli da eksploatišu biljku vanile. Po njihovoj legendi o nastanku vanile, ona se pojavila kao biljka izrasla iz tela ubijene princeze. Region Verakruz uz obalu Meksičkog zaliva važi kao zavičaj vanile.</span></p> <p><span>Vanila je obično korišćena u kombinaciji sa kakaom, pri čemu je blažavala njegovu gorčinu. Potoji svedočanstvo da je Montezuma II dnevno pio oko pedesetak čaša koktela kakaa i vanile. Prvi Evropljanin počašćen ovom pićem verovatno je bio Ernan Kortez.</span></p> <p><span>U narednim decenijama upotreba vanile se proširila u Španiju i ostatak Evrope. To je bila poslastica bogatih i španski državni monopol. Postojala je zabrana da se ova biljka iznosi iz Meksika, a za taj prekršaj je predviđena smrtna kazna.</span></p> <p><span>Tek posle nezavisnosti Meksika (1810) prvi primerci biljke vanile stigli su u botaničke bašte u Parizu i Antverpenu. Holanđanima je 1819. uspelo da ovu biljku kultivišu u svojoj koloniji Javi. Francuzi su ovu biljku doneli na ostrvo Reinion 1822. Ostrvo se tada zvalo Burbon, odakle potiče naziv burbon vanila. Oplodnja cvetova je morala da bude veštačka, jer ovde nije postojala vrsta pčela koja je u Meksiku vršila prenos polena.</span></p> <p>Prirodna vanila je bila skupa. Industrijski način proizvodnje vanilina iz smole četinara otkriven je u Nemačkoj 1874.</p> <p><span>Od početka 20. veka centar proizvodnje burbon vanile se preselio sa Reiniona na severoistok Madagaskara. Danas su Madagaskar i Filipini glavni proizvođači vanile.</span></p> <p><strong><span>Hemijski sastav</span></strong></p> <p><span>Iako u ekstraktu vanile postoje mnoge supstance, glavni sastojak odgovoran za karakterističan miris i aromu je vanilin (4-hidroksi-3-metoksibenzaldehid). Druga važna supstanca je piperonal. Piperonal je važan sastojak mirisa vanile. Vanilin je prvi put izdvojen iz vanile 1858.[2] Otkriće načina izdvajanja vanilina iz smole četinara 1874. izazvalo je krizu u proizvodnji prirodne vanile.</span></p> </body> </html>
MHS 104
Bourbon Vanila Seme (Vanilla planifolia)

Najprodavaniji proizvod
Kineski Kesten Seme...

Kineski Kesten Seme...

Cena 2,95 € (SKU: V 13 C)
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Kineski Kesten Seme  (Castanea Mollissima)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Kineski kesten je otporan na bolesti kore a i korenov sistem mu je jaci i otporniji od bilo koje druge sorte pitomog kestena.</p> <p>Pitomi kesten je jedna od prvih namirnica koju je čovjek jeo i za to postoje arheološki dokazi. Kesten najviše raste u južnoj Evropi i Sredozemlju, a istoričari kažu da se počeo širiti po Evropi preko Grčke.</p> <p>Drvo kestena je u srodstvu s bukvom i hrastom, dugovečno, može narasti do 25 m uvis s bujnom, velikom krošnjom i godišnje dati preko 200 kg plodova i može doseći i starost preko 500 godina.</p> <p>Botaničari kesten ubrajaju u voćke, no zbog načina i mesta rasta spada i u šumsko drveće. <span>Mestimično čini i šume, a često se javlja u zajednici s hrastom kitnjakom i grabom (na Medvednici). Ima ga po obronicma Učke i okolici Lovrana i Opatije.</span></p> <p>Kora mu je glatka i sivosmeđa. Listovi su duguljasti, krupno nazubljeni, 8-18 cm dugi i 3-6 cm široki, na licu goli na naličju dlakavi. Cvetovi se pojavljuju tek početkom Juna, kada su već listovi potpuno razvijeni. Smeđi orašasti plodovi su na površini sjajni, polukuglasti ili zaobljeno pljosnati i dozrevaju početkom Oktobra, a smešteni su po jedan do tri u velikom ježolikom tobolcu. Raste najbolje na kiselom tlu, a ne podnosi veću vlagu.</p> <p><strong>Plod</strong></p> <p>Plod kestena spada u nutritivno visokovredne namirnice: 53 % čini voda, 2,9 grama su belančevine, 44 grama su ugljikohidrati, a glavni sastojak je skrob oko 44% u sirovoj semenci, po čijoj je količini usporediv s krompirom. Iz tog se razloga od njegovih plodova proizvodi i brašno, koje pomešano s brašnom žitarica daje punovredna peciva i hleb. Upotreba brašna je osobito rasprostranjena u Francuskoj, Italiji i Španskoj. Brašno karakterizira znatna količina šećera koji se stvara u osušenom plodu. Plod kestena je još bogat kalcijem, kalijem, a sadrži i fosfor, željezo, većinu vitamina B skupine. Kesten je lako probavljiv, a belančevine (4%) koje sadrži po vrednosti su s onima iz jaja.</p> <p>S obzirom da drvo kestena kasno cveta, odlična je ispaša za pčele i tada jedini izvor peluda i nektara. Kestenov med je vrlo lekovit i pomaže kod gastritisa, štiti jetru, pridonosi boljoj cirkulaciji.</p> <p>Plodovi koji se kuvaju ili ispeku vrlo su ukusni i omiljeno samostalno jelo ili se pripremaju kao pire, u supama, kao dodatak raznim jelima.</p> </body> </html>
V 13 C
Kineski Kesten Seme  (Castanea Mollissima)

Ova biljka je otporna na zimu i Mraz. Pogledajte više u opisu.
Istocno Indijska Banana...

Istocno Indijska Banana...

Cena 5,00 € (SKU: V 111 MN)
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><span style="text-decoration: underline;"><strong><em>Istocno Indijska Banana seme otporna do -20C (Musa nagensium)</em></strong></span></h2> <h3><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 3 Semena.</strong></span></h3> <p></p> <p>Ova banana je jako retka. Njen dom je lokacija u istocnoj Indiji u regionu Himalaja " Nagaland " . Gde raste na visinama do 1.400 metara, I podnosi temperature I do -20C stepeni. <span>Ona dostize visinu do 6 metara i u vezi sa njenom otpornosti na mraz klasifikovana kao I Musa sikkimensis - odnosno do oko -2</span></p> </body> </html>
V 111 MN
Istocno Indijska Banana seme otporna do -20C (Musa nagensium)
Divlji Bosiljak Seme (Thymus serpyllum) 1.95 - 6

Divlji Bosiljak Seme...

Cena 1,95 € (SKU: MHS 111)
,
5/ 5
<h2><strong>Divlji Bosiljak Seme (Thymus serpyllum)</strong></h2> <h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 semena.</strong></span></h2> <p>Majkina dušica (lat. Thymus serpyllum) verovatno je jedna od najpopularnijih biljaka koje se u našem narodu koriste u narodnoj medicini. Ređe se koristi kao začinska biljka. Poznata je i pod narodnim imenima: majčina dušica, bakina dušica, materinka, duša, popovac, tamjanika, pismena trava, trup, vrijes, divlji bosiljak, tamjanika, čabrac i mnogim drugim. Pod sličnim imenima može se sresti u gotovo svim slovenskim jezicima.</p> <p>Majkina dušica potiče iz centralne Evrope i zapadnog Sibira, ali je rasprostranjena širom Evrope i Azije. Visinski zauzima popjas od brdskih do visokoplaninskih predela.[8] Kod nas je veoma rasprostranjena samonikla,[9] ali se i gaji, uglavnom u Vojvodini i istočnoj Srbiji.</p> <h3><strong>Izgled</strong></h3> <p>Majkina dušica je zeljasta trajnica (višegodišnja biljka sa jednogodišnjim zeljastim stablom). Koren je višegodišnji, jako razgranat, sa mnoštvom sitnih žilica. Raste u dubinu do 30 cm. Iz korena se razvija mnoštvo poleglih izdanaka i vreža, formirajući busen.</p> <p>Stablo je poleglo, u donjem delu jako razgranato, formirajući tako polegli žbunić. Izraste do 30 cm. Maljavo je, obraslo listovima i okruglo na preseku. U dodiru sa zemljom razvija adventivne korenove. Bočne grančice su tanke, uspravne, sa cvetovima grupisanim na vrhu. Listovi su unakrsno naspramni na stablu. Sitni su, izduženo lancetasti, dugi svega 0,5-1,5 cm. Obod lista je ceo, a liska prekrivena mekim, sivo zelenim dlačicama, ispunjenim etarskim uljem. Međutim, izgled listova jako varira, pa mogu biti i goli.</p> <p>Cvetovi su skupljeni na vrhu grančica i u pazuhu listova u okruglaste klasaste cvasti (lažne klasove). Ružičasti su, u nijansama od svetle do tamne boje. Čašica je cevasta, krunica dvousnata. Plod je Merikarpijum sa četiri komore. U svakoj komori nalazi se po jedna sitna, okruglasta semenka tamno mrke boje.</p> <p>Cela biljka ima ugodan miris i ukus. Miris je intenzivan naročito u vreme cvetanja. Cveta od maja do septembra. Medonosna je vrsta.</p> <h3><strong>Uslovi staništa</strong></h3> <p>Majkina dušica raste na suvim, toplim položajima. Voli laka, propusna zemljišta, a ne odgovaraju joj teška i vlažna, kao ni peskovita i hladna. U prirodi se najčešće može naći na livadama, pašnjacima, na kamenjaru i suvim obroncima degradiranih šuma, uz puteve i na obodima šuma.[9] Zimi, u fazi mirovanja, podnosi niske temperature. Dobro podnosi i sušu.</p> <h3><strong>Gajenje</strong></h3> <p>Za kvalitetan prinos majkina dušica zahteva puno svetlosti i toplote. Odgovaraju joj srednje laka, propusna zemljišta sa dovoljno vlage. Za zadovoljavajući prinos najčešće je potrebno i navodnjavanje. razmnožava se direktnom setvom, proizvodnjom rasada i deobom bokora.</p> <h3><strong>Upotreba i sastav</strong></h3> <p>Upotreba majkine dušice zasniva se na sadržaju etarskog ulja. Suva herba sadrži oko 0,6% etarskog ulja, koje se sastoji pretežno od cineola, dok je timol zastupljen u manjoj količini. Osim etarskog ulja suva herba sadrži još i tanine (oko 7%), flavonoide, gorke supstance, fenil karbonske kiseline i 40-50 mg vitamina C na 100 g suve droge.[9] Sakuplja se ceo nadzemni deo biljke u cvetu (Serpylli herba). Suši se u hladovini. Posle sušenja odbacuju se grube grančice.</p> <h3><strong>Kulinarstvo</strong></h3> <p>U kulinarstvu se može koristiti kao začin različitim jelima, u svežem ili suvom stanju. Dodaje se jelima od povrća, mesa, salatama, čorbama i sosovima. Naročito se mnogo koristi u italijanskoj kuhinji. Smatra se da neutrališe jako masna jela. Majkina dušica je veoma aromatična, pa se kao začin koristi u veoma malim količinama.</p> <p>Koristi se i za pripremu aromatičnih čajeva i napitaka.[9] Prilikom pripreme ovih napitaka majkinu dušicu ne treba kuvati, već samo preliti ključalom vodom. Kuvanjem, pogotovo u nepoklopljenom sudu, lekoviti sastojci se brzo i potpuno izgube.</p> <p>Prijatan je i bezopasan konzervans, koji svojim eterskim uljem sprečava vrenje.</p> <h3><strong>Medicina</strong></h3> <p>U narodnoj medicini majkina dušica veoma je popularna biljka, ali se isto toliko koristi i u naučnoj medicini i farmaceutskoj industriji. Blagi je ekspektorans, bronhospazmolitik i antiseptik, pa ulazi u sastav mnogih preparata koji se koriste za iskašljavanje kod bronhitisa, kao i kod običnog i velikog kašlja. U narodnoj medicini veoma je popularna kao stomahik, karminativ, aromatik i antiseptik, pa se koristi protiv proliva i grčeva, za jačanje organa za varenje,[10] kao i spolja, za kupke[7][3] kod reumatizma, rahitisa, skrofula i prehlade.</p> <p>Za razliku od upotrebe u kulinarstvu, gde je dovoljna mala količina herbe, za pripremu lekovitih napitaka ne bi trebalo koristiti manje od jedne supene kašike na 2 dl vode. Sve manje od toga nema gotovo nikakvog efekta.</p> <h3><strong>Etarsko ulje</strong></h3> <p>Etarsko ulje majkine dušice (Serpylli aetheroleum) koristi se protiv crevnih parazita i dečjih glista. U kozmetici se koristi u zubnim pastama i vodicama za ispiranje usta, jer stvara prijatan dah.[10] U narodnoj medicini ovo ulje se može koristiti nakapano na kocki šećera. Osim prijatnog daha ovako korišćeno predstavlja istovremeno i zaštitu od mnogih zaraznih bolesti.[3] Ulje se koristi i kod reumatizma.</p> <h3><strong>Upotreba u ozelenjavanju</strong></h3> <p>Kako je majkina dušica veoma varijabilna vrsta, uzgojeni su i mnogi ukrasni varijeteti dekorativnih i različito obojenih cvetova i listova. kako se veoma lako bokori i brzo širi, gusto pokrivajući velike površine tla može se koristiti kao odličan pokrivač tla na suvim i kamenitim položajima. Veoma poželjna vrsta u alpinumima.</p> <h3><strong>Etnologija i mitologija</strong></h3> <p>Majkina dušica pojavljuje se u mitovima i običajima mnogih evropskih naroda. Još su Stari Grci svoje žrtve bogovima spaljivali uz ovu biljku. Stari Rimljani verovali su da ova aromatična biljka rasteruje zmije, škorpione i druge otrovne životinje (Plinije).[9] U Tirolu je postojalo verovanje da majkina dušica štiti od svakog zla, a u Saksoniji su je potapali u vodu u kojoj se kupaju deca, kako bi bila napredna.[6]</p> <p>U srpskom narodu takođe je postojao običaj da se deca kupaju u vodi sa majkinom dušicom, ali se ova biljka poštovala i kao veza sa dušama umrlih. Izvesno je da u našem narodu uživa poštovanje još od davnih vremena i da je povezana sa kultom starog sveslovenskog božanstva Babe (Majka Zemlja - Terra Mater)[12] Zato ova biljka ima slično ime u mnogim slovenskim jezicima:[6] mala materinka, bogorodsьka trava (ukrajinski), materiduška (Mateřídouška - češki), babiduška (babyduška - kod Lužičkih Srba).</p>
MHS 111
Divlji Bosiljak Seme (Thymus serpyllum) 1.95 - 6

Cookies are Necessary and help make a website usable by enabling basic functions like page navigation and access to secure areas of the website. The website cannot function properly without these cookies.

Necessary cookies
Necessary cookies help make a website usable by enabling basic functions like page navigation and access to secure areas of the website. The website cannot function properly without these cookies.
Cookie name Provider Purpose Expiry
seeds-gallery.shop www.seeds-gallery.shop This cookie helps keep user sessions open while they are visiting a website, and help them make orders and many more operations such as: cookie add date, selected language, used currency, last product category visited, last seen products, client identification, name, first name, encrypted password, email linked to the account, shopping cart identification. 480 hours
Statistic cookies
Statistic cookies help website owners to understand how visitors interact with websites by collecting and reporting information anonymously.
Cookie name Provider Purpose Expiry
collect Google It is used to send data to Google Analytics about the visitor's device and its behavior. Track the visitor across devices and marketing channels. Session
r/collect Google It is used to send data to Google Analytics about the visitor's device and its behavior. Track the visitor across devices and marketing channels. Session
_ga Google Registers a unique ID that is used to generate statistical data on how the visitor uses the website. 2 years
_gat Google Used by Google Analytics to throttle request rate 1 day
_gd# Google This is a Google Analytics Session cookie used to generate statistical data on how you use the website which is removed when you quit your browser. Session
_gid Google Registers a unique ID that is used to generate statistical data on how the visitor uses the website. 1 day
Content not available