Bourbon Vanila Seme...
Cena
3,50 €
(SKU: MHS 104)
Seeds Gallery Shop,
5/
5
<!DOCTYPE html>
<html>
<head>
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" />
</head>
<body>
<h2><span style="font-size: 14pt;"><strong>Bourbon Vanila Seme (Vanilla planifolia)</strong></span></h2>
<h2><span style="color: #f60404; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od <span>50 ili 100</span> semena.</strong></span></h2>
<p><span>Vanilla planifolia vrsta je roda Vanilla iz porodice orhideja (Orchidaceae). Vodi poreklo iz Meksika i iz tropskih delova Centralne Amerike i jedna je od osnovnih komercijalnih vrsta za proizvodnju vanile kao začina (zbog visokog sadržaja vanilina u plodovima). Naučna binomenklatura kod ove vrste prvi put je određena 1808. godine od strane britanskog botaničara Henrija Čarlsa Endrjuza. Poznata je i kao ravnolista vanila i zapadnoindijska vanila.</span></p>
<p><span>Prvi koji su koristili vanilu u ishrani bili su meksički Totonaci, a Evropljani se po prvi put susreću sa ovom biljkom nakon osvajanja Ernana Korteza, početkom XVI veka.</span></p>
<p><span>Zapadnoindijska vanila je vrežasta epifitna vrsta iz porodice Vanile. Vodi poreklo iz tropskih i vlažnih područja Centralne Amerike, Kariba i krajnjeg severoistoka Južne Amerike. Danas se najviše kultiviše na zapadu Meksika, u području Verakruza, i na Madagaskaru.</span></p>
<p><span>Stablo ove vrste je zeleno i iz njega direktno izbijaju duguljasti, glatki i mesnati listovi. Biljka cveta tokom proleća i početkom leta. Cvetovi se formiraju u vidu grozdova, svaki zaseban cvet ima prečnik od oko 5−6 cm, i zelenkasto-žute su boje. Vrsta je samooplodna, a oprašivanje se vrši prenosom polena na tučak. Cvetovi su otvoreni svega jedan dan u svom životnom veku, i u tom periodu neophodno je izvršiti oprašivanje ukoliko se žele plodovi. U prirodi oprašivanje se vrši pomoću kolibrija koji se hrane cvetnim nektarom, i jedne vrste pčela, a prirodnim putem opraši se tek jedan od sto cvetova. U uslovima plantaškog uzgoja ove vrste oprašivanje se vrši veštačkim putem. Svaki cvet koji ne bude oprašen se suši i opada sa biljke.</span></p>
<p><span>Plodovi se razvijaju isključivo na odraslim biljkama koje su u proseku duže od 3 metra. Plod je mahunarka (odnosno čahura) dužine između 15 i 23 cm, koja sazreva nekih 5 meseci nakon cvetanja. Zeleni plod fizionomski je dosta sličan manjim bananama. Nakon berbe plodovi se fermentišu i suše, a što je proces fermentacije duži to je koncentracija eteričnih ulja u plodu veća. Iz plodova vanile dobija se začinska vanila.</span></p>
<p><strong><span>Razmnožava se iz semena ili putem reznica.</span></strong></p>
<p><strong><span>Hemijski sastav ploda</span></strong></p>
<p><span>Najvažnija hemijska jedinjenja koja se ekstrakuju iz plodova su vanilin (4-hidroksi-3-metoksibenzaldehid, sadržaj u zrelom suvom plodu je oko 2 %), vanilinska kiselina, 4-hidroksibenzaldehid i 4-hidroksibenzojeva kiselina.</span></p>
<p><span>Vanila je začin, koji predstavlja fermentisane plodove različitih vrsta biljaka orhideja iz roda Vanilla. Ime potiče od francuske reči vanille od španske reči vainilla (mala mahuna).</span></p>
<p><span>Rod vanila se sastoji od oko 110 vrsta, od kojih 15 daje aromatične plodove,[1]. Najznačajnija vrsta je Začinska vanila (Vanilla planifolia). Začinska vanila potiče iz Meksika i Srednje Amerike. Danas se najviše gaji na Madagaskaru, Reinionu (koje se ranije zvalo Ostrvo Burbona) i drugim ostrvima u Indijskom okeanu.</span></p>
<p><span>Pored začinske vanile, komercijalno se koriste još tahiti vanila (Vanilla tahitensis) i gvadelupe vanila (Vanilla pompona). Tahiti vanila uspeva na južnom Pacifiku. Ona je blizak rod začinskoj vanili,[1] ali se od nje razlikuje po aromi. Tahiti vanila sadrži manje vanilina, ali veću koncetraciju drugih aromatičnih sastojaka. Gvadelupe vanila potiče iz Srednje i Južne Amerike. Danas se komercijalno uzgaja na Karibima. Njene aromatske osobine su slične tahiti vanili, pa se obe vrste koriste u proizvonji parfema.</span></p>
<p><span>U drevnom Meksiku vanila je bila poznata pod imenom „kakišanatl“ (cacixanatl, astečki: duboki cvet). U hronici astečkog vođe Ickoatla zabeleženo je da su pokoreni Totonaci deo svog danka davali u vanili. Totonaci su dugo bili jedini narod koji su umeli da eksploatišu biljku vanile. Po njihovoj legendi o nastanku vanile, ona se pojavila kao biljka izrasla iz tela ubijene princeze. Region Verakruz uz obalu Meksičkog zaliva važi kao zavičaj vanile.</span></p>
<p><span>Vanila je obično korišćena u kombinaciji sa kakaom, pri čemu je blažavala njegovu gorčinu. Potoji svedočanstvo da je Montezuma II dnevno pio oko pedesetak čaša koktela kakaa i vanile. Prvi Evropljanin počašćen ovom pićem verovatno je bio Ernan Kortez.</span></p>
<p><span>U narednim decenijama upotreba vanile se proširila u Španiju i ostatak Evrope. To je bila poslastica bogatih i španski državni monopol. Postojala je zabrana da se ova biljka iznosi iz Meksika, a za taj prekršaj je predviđena smrtna kazna.</span></p>
<p><span>Tek posle nezavisnosti Meksika (1810) prvi primerci biljke vanile stigli su u botaničke bašte u Parizu i Antverpenu. Holanđanima je 1819. uspelo da ovu biljku kultivišu u svojoj koloniji Javi. Francuzi su ovu biljku doneli na ostrvo Reinion 1822. Ostrvo se tada zvalo Burbon, odakle potiče naziv burbon vanila. Oplodnja cvetova je morala da bude veštačka, jer ovde nije postojala vrsta pčela koja je u Meksiku vršila prenos polena.</span></p>
<p>Prirodna vanila je bila skupa. Industrijski način proizvodnje vanilina iz smole četinara otkriven je u Nemačkoj 1874.</p>
<p><span>Od početka 20. veka centar proizvodnje burbon vanile se preselio sa Reiniona na severoistok Madagaskara. Danas su Madagaskar i Filipini glavni proizvođači vanile.</span></p>
<p><strong><span>Hemijski sastav</span></strong></p>
<p><span>Iako u ekstraktu vanile postoje mnoge supstance, glavni sastojak odgovoran za karakterističan miris i aromu je vanilin (4-hidroksi-3-metoksibenzaldehid). Druga važna supstanca je piperonal. Piperonal je važan sastojak mirisa vanile. Vanilin je prvi put izdvojen iz vanile 1858.[2] Otkriće načina izdvajanja vanilina iz smole četinara 1874. izazvalo je krizu u proizvodnji prirodne vanile.</span></p>
</body>
</html>
MHS 104
