Crvena Aloja – Aloa Seme (Aloe Cameronii)

Crvena Aloja – Aloa Seme (Aloe Cameronii)

Cena je za pakovanje od 5 Semena.

Jedna redja vrsta aloje slicna joj je Aloe arborescens. Ovo je potpuno tropska biljka za zone USDA od 9b - 11a (ne ispod +10C) tako da je ne treba izlagati mrazevima. Ova aloja je specificna zato sto pocrveni.

Istorija i ime

Obična aloja je od davnina poznata kao „eliksir dugovečnosti“. Zbog svoje hranljive vrednosti i lekovitih svojstava nazivaju je „kraljicom lekovitih biljaka“. Ime je dobila po botaničaru Mileru koji ju je otkrio na ostrvu Barbados i uvrstio u registar lekovitog bilja. Reč Aloe potiče od latinske forme arapskog naziva Aloeh, sirijskog Alwai ili hebrejskog Halal, čije je značenje „izuzetno gorka materija“, što ukazuje na izuzetno gorku žutu tečnost, mleko, odnosno sok, koju sadrži biljka, a nalazi se neposredno ispod tankog kožastog tkiva (kore). Komercijalni naziv Aloje vera je latinskog porekla i znači „prava aloja“. Žuti lekoviti sok su u ove svrhe koristili još u 4 veku p. n. e.

Izgled i sastav

Obična aloja ima rozetu sabljastih, špicastih listova sa testerastim ivicama, iz čije sredine izrasta cvetna drška koja se završava u vidu žutih ili crvenkastih cevolikih cvetova sakupljenih u grozdaste cvasti.

Naučnici su ustanovili da gel obične aloje sadrži preko 240 hranljivih i lekovitih sastojaka, između ostalog:

    Vitamine: A, B1, B2, B3, B6, B9, B12, C, E i folnu kiselinu.

    Minerale: (više od 20); gel sadrži magnezijum, mangan, cink, bakar, hrom, kalcijum, kalijum i gvožđe.

    Polisaharide: imunomodulatori (pomažu kod AIDS-a, karcinoma, imunoloških poremećaja), antioksidansi; imaju protivupalno, antibakterijsko i antivirusno delovanje.

    Aminokiseline: ljudskom organizmu su neophodne 22 aminokiseline koje su neophodne za izgradnju belančevina. Gel Aloe obezbeđuje 20 ovih aminokiselina. Ono što je još važnije je da ovaj gel obezbeđuje svih osam esencijalnih aminokiselina koje nije moguće proizvesti u ljudskom organizmu i koje se zbog toga moraju unositi hranom.

    Enzime: (16 enzima) iz grupe proteaza, amilaza, lipaza i celulaza (pomažu varenje belančevina, ugljenih hidrata, masti i celuloze).

Obična aloja je: imunostimulans (jača opštu otpornost, preventivno deluje protiv bolesti kao što su rak, sida, psorijaza, kolagenoze), detoksikans (od otrova, alkohola, narkotika), antioksidans (slobodni radikali), ima antivirusno dejstvo (herpes...), baktericidno (uništava bakterije), fungicidno (uništava gljivice), antiflogistik (upalni procesi svih sistema), analgetičko (smanjuje bolove), adstrigentno (steže površinu kože i sluzokože), laksantno (reguliše stolicu), stimulans (reguliše status psihe) i antidijabetično (smanjuje nivo šećera).

Upotreba

Aloja je hranljiva biljka za svaku ćeliju ljudskog organizma. Kada je ćelija zdrava, ona je otporna i sposobna da izvrši sve funkcije koje joj je priroda dala. Biljka je radi vlastitog opstanka razvila bogat sadržaj vitamina, aminokiselina, enzima i mineralnih materija da bi osigurala svoj opstanak u oskudnim životnim uslovima. Sama lekovitost aloje se nalazi u komponentama koje imaju različite i specijalne energetske vrednosti. Aloja je biljka koja spada u porodicu ljiljana i u svetu je poznato preko 250 vrsta, od kojih svega 4 imaju lekovito dejstvo, a najveće ima aloja. Sečenjem listova i njihovim presovanjem, cedi se sok koji se stabilizuje papajom, a ima hranljivi i lekoviti učinak koji daju preko 200 aktivnih sastojaka aloje potrebnih za svakodnevno funkcionisanje svake ćelije. Prirodno raste samo u područjima sa toplom i suvom klimom (najbolji uslovi su tamo gde je prosečna godišnja temperatura iznad 22°C, npr. Južna Amerika). Od biljke se najviše upotrebljava njen gel, želatinasta masa koja se nalazi u unutrašnjosti lista.

Lekovitost

Od davnina je aloja primenjivana kao lek u raznim situacijama. Gel od aloje se može koristiti i kroz hranu i spolja. Osim pomenutog bogatstva hranljivih materija, ima visoku sposobnost prodiranja u sva tkiva. Zato je jedno od najočiglednijih lekovitih dejstava na koži - aloja se od davnina koristila kao sredstvo za ubrzano zarastanje rana, eliminisanje kožnih bolesti i drugih kožnih promena. Kada se koristi oralno, obavlja više korisnih funkcija - čisti usnu duplju i sve ostale gornje organe digestivnog trakta, čisti želudac, pomaže zarastanju eventualnih oštećenja sluzokože želuca, zatim čisti resice tankog creva, razlaže se i pretvara u najkvalitetniju hranu. Redovno korišćenje gela aloje doprinosi čišćenju organizma od otrova, teških metala i drugih štetnih materija koje se akumuliraju u organizmu. Može se koristiti i u kombinaciji sa drugim lekovitim i prehrambenim materijama kako bi se pojačalo specifično dejstvo u određenim zdravstveno-problematičnim situacijama. Na primer, uz jake antioksidanse u svrhu dodatne zaštite teških kanceroznih bolesnika od eksternih štetnih materija (duvanskih otrova, štetnih gasova...) kao i u svrhu pomoći organizmu kada se koriste jaki farmaceutski preparati ili tehnološka sredstva koja imaju štetne nuspojave (hemoterapija, zračenje).

Veliki deo lekovitosti aloje, koju mnogi nazivaju „lekom za sve“ čini njena hranljiva vrednost, koja na veoma povoljan način, osim što hrani ćelije ljudskog organizma, čini i da one pravilno funkcionišu, osposobljava i podstiče imunski sistem da bolje prepozna strana tela i štetne materije i da ih izbaci iz tela.

Ograničenja

Nema osoba kojima aloja ne može pomoći na neki način. Ipak, to ne znači da se ona može koristiti neograničeno i bez pažnje. Pošto aloja, uneta kroz usta kao hrana, hrani organizam i pomaže imunskom sistemu, u nekim situacijama se mora koristiti sa drugim lekovitim supstancama - na primer, kada osoba ima kamen u bubregu, redovno korišćenje gela/soka aloje može podstaći organizam da počne da izbacuje strana tela (kamenje) i tako napravi više problema nego koristi. Međutim, čak i u tim slučajevima ima načina da se, dodavanjem materija koje razgrađuju kamenove (prirodni sok cvekle, kvalitetno riblje i maslinovo ulje...), alojom potpomogne izlečenje.

Diskusije

U svetskim komercijalnim tokovima postoje dva različita mišljenja povodom korišćenja celog lista u lekovite svrhe. Prema jednom shvatanju, ceo list je lekovit, a po drugom, treba koristiti samo unutrašnji sok aloje, pošto neke materije (alojin) iz kore lista mogu biti veoma otrovne. U vezama su date dve firme koje oslikavaju ta dva stava.