Medvedji Luk, Divlji Luk, Sremus Seme ( Allium ursinum)

Medvedji Luk, Divlji Luk, Sremus Seme ( Allium ursinum)

Cena je za pakovanje od 10 ili 50 semena.

Sremuš (lat. Allium ursinum), poѕnat i kao: medveđi luk, divlji luk, crijemuš(a), srijemuž, srijemuža, cremoš, skremboš je samonikla vrsta iz porodice lukova (Alliaceae). Ima veliku hranljivu vrednost, naročito u prvim mesecima proleća. Poznata je samonikla jestiva i lekovita biljka.

Sremuš je višegodišnja zeljasta biljka, koja u vreme cvetanja poraste 20−50 cm. Karakteristika ove vrste (kao i njenih srodnika, koji spadaju u istu familiju Alliaceae) jeste razvijeno metamorfozirani podzemni izdanak − lukovica. Lukovica sremuša je uspravna, tanka, duga 2-5 cm, obavijena belim ili žućkastim listićima.

Iz lukovice polaze dva (ređe tri) lista. List je eliptičan, duguljast, oštrog vrha i intenzivno zelene boje. Pri osnovi se sužava u dugačku peteljku. Stabljika je na preseku trouglasta do gotovo okrugla. Na njenom vrhu, od aprila do juna, razvijaju se beli cvetovi sakupljeni u višecvetne, štitolike cvasti, koje su u početku obavijene opnastim omotačem (spatom) koji rano otpada. Nakon precvetavanja nastaju plodovi u obliku čaure sa trouglastim, crvenim semenkama.[7][5] Cela biljka intenzivno miriše na beli luk.

Upotreba

Sremuš se od davnina koristi kao ukusno prolećno povrće i delotvorna lekovita biljka. Mladi, prolećni listovi bogati su vitaminom C i karotinom. Lukovice su znatno siromašnije od listova. Od aktivnih materija sadrži aliin (uljastu materiju čija se količina sušenjem smanjuje), malo etarskog ulja (oko 0,07%) u kome su alilsulfid, alilopolisulfid, divinilsulfid i sličnog je sastava kao kod belog luka,[a] mineralne materije, sumporne glikozide i dr.

Upotreba u ishrani

Kao veoma ukusan i zdrav dodatak jelima koriste se listovi, lukovice, a ponekad i seme. Mladi listovi beru se tokom proleća, od marta do kraja maja. Koriste se, kao i sočne lukovice, kao dodatak salatama, varivima, umacima, čorbama i jelima od mesa, a mogu se jesti i sami, kao prolećna vitaminska salata. Upotrebljavaju se samo u svežem stanju, jer sušenjem ili dužim kuvanjem gube karakteristični miris i ukus. Listove treba prikupljati dok su mladi, jer su stariji neprijatno ljuti. Lukovica se može na hladnom očuvati nekoliko dana. Dnevno se može jesti 5-10 svežih lukovica.[5] Kao pikantan začin mogu poslužiti i nezreli plodovi, koji su ljutog ukusa, a na biljci se pojavljuju tokom leta.

Upotreba u narodnoj medicini

za upotrebu u narodnoj medicini prikupljaju se i koriste: nadzemni deo biljke u svežem stanju (Allii ursini herba recens), koji se sakuplja u proleće, pre nego što biljka procveta i sveža lukovica (Allii ursini bulbus recens) koja se vadi u jesen.

Kod duže upotrebe snižava krvni pritisak i holesterol u krvi. Može se koristiti kod crevnih infekcijai želudačno-crevnih bolesti. U našem narodu postoji uverenje da nijedna biljka ne čisti tako dobro sistem za varenje i krv kao sremuš. Ima jako dejstvo na crevne parazite, sprečava infekcijske upale sluzokože creva i odbrana je od gripa i groznice. Pored delovanja na crevni, sremuš povoljno deluje i na kardiovaskularni sistem sprečava aterosklerozu i otkanja nesanicu i nesvesticu.[6] Primenjuje se kod smetnji u varenju hrane i gubljenja apetita.

Sličnost sa nekim otrovnim vrstama

Sremuš je veoma popularna samonikla biljka. Prikupljala se od davnina, a i danas je izletnici rado beru kada na nju naiđu. Kod prikupljanja sremuša treba veoma mnogo voditi računa o samoniklim vrstama koje se lako mogu sa njim pomešati, a koje su veoma otrovne, neke čak i fatalne.[6] U najnovijoj istoriji poznati su slučajevi trovanja ovim „zamenama”.[9] Najčešće, a istovremeno i veoma otrovne vrste sa kojima se sremuš može pomešati su: đurđevak (Convallaria majalis) i mrazovac (Colchicum autumnale).

Poreklo imena:

ime roda - od latinskog imena za beli luk (Allium)

ime vrste - od latinskog imena za medveda (Ursus)

Rasprostranjenost

Sremuš potiče iz oblasti u umerenoj klimatskoj zoni Evrope, od Velike Britanije do Kavkaza .[4] Širom Srbije se javlja kao autohtona vrsta.

Stanište

Sremuš raste u vlažnim, senovitim listopadnim šumama,[5], pored šumskih puteva i potoka. Najviše ga ima u bukovim šumama, gde prekriva velike površine. Raste od ravničarskih predela, sve do 1900 m n.v.

Gajenje sremuša

Iako retko, medveđi luk se može uzgajati u povrtnjacima, na osunčanim mestima koja se odlikuju dobrom dreniranošću i vlažnošću. Razmnožavanje se obavlja semenom u proleće, presađivanjem ili deljenjem lukovica u proleće ili jesen. Takođe, postoji mogućnost uzgoja i u zatvorenom prostoru.

Branje medveđeg luka

Prilikom berbe sremuša sakupljaju se listovi za pripremu salate, kao i lukovica koja je beličaste boje i koja se koristi kao pikantan začin. Za ishranu se koriste sveži nadzemni delovi medveđeg luka, a sakupljaju se pre cvetanja. Mlađi listovi koji se koriste kao salata sadrže dosta vitamina, a stariji su veoma ljuti.

Sakupljanje lukovica se obavlja pre sazrevanja semena, te se može čuvati na hladnom mestu nekoliko dana. Takođe se upotrebljavaju i nedozreli plodovi koji se pojavljuju leti.

Sremuš svoja najjača lekovita svojstva, čišćenje krvi, žuči i jetre od toksina, ispoljava u proleće. Kao lekoviti deo koristi se lukovica Bulbus Allii ursine, ali i cela biljka. Berba sveže biljke obavlja se u aprilu i maju, a lukovice se sakupljaju u leto ili u jesen. Veoma je bitno da se biljka ne osuši, jer tako postaje nedelotvorna. Nakon berbe, medveđi luk se može čuvati u frižideru 7-10 dana.

Lekovitost divljeg luka

Čak i stari Rimljani su poznavali lekovitost medveđeg luka, te su mu davali prednost u odnosu na beli luk (Allium sativum L.). Medveđi luk kao glavnu aktivnu materiju sadrži vinilsulfid, a pored njega sadrži i vinilpolisulfid, kao i tragove merkapanta. Pored navedenih stvari, sadrži i vredne minerale, sluzi, šećere.

Brojne su koristi medveđeg luka pa se tako on primjenjuje kod povišenog pritiska, kod arterioskleroze, crevnog parazita Oxyuris vermicularis, bolesti jetre, za čišćenje rana i kao lek za pluća. Jako delotvorna je tinktura od listova, kao i tinktura od lukovica medveđeg luka.

Setva:

Sejite se u kasnu zimu / kasno proleće i kasno leto / jesen.
Semenu je potrebna vlažna ilovasta zemlja sa vlažnim senovitim okruženjem.

Potrebno je 200 semena po kvadratnom metru.