5/ 5

<h2><strong>Seme kaktusa Pachycereus hollianus 'Blanco'</strong></h2> <h2><span style="color: #fc0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Visok, skupljeni, stubasti kaktus koji će dostići oko 6 m u visinu. Tipican je za meksičke države Oahaka i Puebla, gde raste u suvim listopadnim šumama i sušnom šikaru, na nadmorskim visinama između 1500 i 1800 m.</p> <p>Njegove zelene grane su žestoko naoružane bodljama koje su u početku crvene, a sa godinama postaju sive ili crne. Njegovi veliki beli cvetovi otvaraju se tokom dana, a prati ih tamnoljubičasti, jestivi plodovi sa belom pulpom.</p> <p>Pachicereus hollianus će uspevati u vrućim, suvim klimama i može tolerisati blaga smrzavanja kada se uspostavi.</p>

CT 21 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Miloduh 1kg semena (Hyssopus officinalis)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 1.000.000 (1kg) Semena.</strong></span></h2> <p>Lekovita, začinska biljka miloduh (Hyssopus officinalis), ili izop, od davnina je korišćena za čišćenje tela spolja i bila poznat kao "lek za sve bolesti", a Grci i Jevreji smatrali su svetom. Njena postojbina vezuje se za Kavkaz, severozapadni Iran i jug Evrope. Dok je kod nas miloduh po malo zaboravljen, u Iranu, Turskoj, Pakistanu, Finskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Albaniji, uzgaja se radi proizvodnje eteričnog ulja, ali se i suši. Kod nas je rasprostranjena na području Deliblatske peščare, Sićevačke klisure, Suve planine...</p> <p>Za lekovite potrebe koriste se listovi i cvetovi, ali i cela biljka, ubrana u vreme cvetanja. Suši se oprezno u hladu, bez mnogo prevrtanja. Miloduh je aromatična, medonosna i dekorativna biljka. Raste samoniklo, ili se gaji u vrtovima. Cveta do oktobra u klasastim cvastima plave boje, ali i ružičaste i bele.</p> <p>Za lečenje se koriste listovi i cvetovi. U narodnoj medicini preporučuje se za olakšavanje tegoba disajnih puteva, a posebno za bronhitis. Smatra se lekom izbora za hronični bronhijalni katar, astmu, jačanje želuca, ublažavanje kašlja. Svoju efikasnost, miloduh je pokazao i protiv stvaranja prekomerne sluzi u crevima, slabosti organa za varenje, žutice. U 17. veku miloduh je razbacivan po sobi bolesnika, jer se verovalo da sprečava širenje infekcije. Služio je i za pročišćavanje hramova.</p> <p>Osim što su lekoviti, cvetovi i listovi ove biljke su i jestivi, a koriste se kao začin za salate i supe, ali i za jela od pasulja i ribe. Dodaju se i masnim jelima radi lakšeg varenja, a čest su sastojak raznih čajnih mešavina i likera. Stari Rimljani su ih dodavali vinu radi posebnog bukea.</p> <p>Od miloduha se dobija izuzetno kvalitetno eterično ulje, koje se savršeno slaže sa esencijalnim uljem lavande, kadulje, ruzmarina i kamfora. Zbog sadržaja timola koristi se i kao antiseptik, ili kao sastojak zubnih pasti. Da bi se dobilo što kvalitetnije eterično ulje miloduh se prvi put kosi sredinom avgusta, a drugi put u prvoj polovini oktobra.</p> <p>Zahvaljujući izuzetnoj lekovitosti, miloduh je postao pravi izazov za naučnike širom sveta. Japanski istraživači su potvrdili da njegov ekstrakt deluje protiv hiperglikemije i dijabetesa, ali i protiv raznih kandida gljivica i određenih bakterija.</p> <h3><strong><em>Recepti</em></strong></h3> <p><strong>Čaj</strong> - Sprema se tako što se jedna kašičica osušene biljke prelije šoljom kipuće vode. Zavisno od težine određene bolesti, dnevno treba da se pije jedna do tri šolje čaja. Kod lečenja grudnih i plućnih obolenja miloduh čaj može da se zasladi sa kašičicom meda.</p> <p> <strong>Ulje</strong> - Šaka svežih cvetova i listova miloduha potopi se u pola litra maslinovog ulja i ostavi da odstoji na suncu nedelju dana. Nakon toga dobijeno ulje može da se koristi za masažu oduzetih ekstremiteta posle moždanog udara. Ovako dobijeno miloduh ulje pokazalo se delotvornim i kod noćnog znojenja i osetljivih pluća. Da bi postiglo željeni efekat treba popiti 15 do 20 kapi pomešanih sa malo vode, ili, još bolje, sa čajem od anisa.</p> <p><strong>Tinktura</strong> - Za popravljanje apetita savetuje se tinktura od miloduha. Dobija se tako što se šaka cvetova i listova potopi u litar rakije, ostavi da odstoji tri dana, a zatim se 10 do 15 kapi razređuje u malo vode i ispija pola sta pred obrok.</p> <h2>WIKIPEDIA:</h2> <p>Miloduh (Lat. Hyssopus oficinalis L. familija: Lamiaceae, narodna imena: izop, blagovanj, ižop, veljen, vuzak) je |lekovita biljka koja potiče iz Male Azije i iz sušnih predela Sredozemnog mora. Gaji se pretežno u srednjoj i južnoj Evropi. Značajni zasadi pod miloduhom su u Rusiji, Italiji, Španiji, Francuskoj i u Indiji.</p> <p><strong>Botaničke osobine</strong></p> <p>U odnosu na bogatstvo u kojem se javlja u genskom centru (centru porekla), miloduh se deli na četiri podvrste. U srednjoj Evropi značajna su dva:</p> <p>Goli ili slabo dlakavi</p> <p>Jako dlakavi</p> <p>Miloduh je višegodišnji polužbun. koren je višeglav, dubok, vretenast. Stablo je uspravno, visoko 50-70 cm i grana se u donjem delu. Pri zemlji je odrvenjeno, a iznad toga zeljasto. Listovi su naspramno raspoređeni, tamnozeleni, po obodu ravni, lancetasti. Razvijen list dužine je 2-4 cm, širine 0,5-1 cm, prekriven žlezdama sa etarskim uljima i sa lica i sa naličja tipično kseromorfan. Cvast se sastoji od 7 do 9 cvetova raspoređenih u pršljenive. Cvetovi su plave, bele i roze boje. Cveta od juna do septembra. Plod je tamna ili braonkastocrna orašica izduženojajastog oblika na vrhu zašiljena, dužine 2-2,5 cm, širine 1-1,2 cm, mase 1000 zrna 1-1,2 g.</p> <p><strong>Hemijski sastav</strong></p> <p>Hemijski sastav miloduha sadrži 0,3-1% etarskog ulja. Glavni sastojak etarskog ulja je 1-pinokamfen. Važniji sastojci su još i alfai beta-pinen, kamfen kao i nekoliko sekviterpetskih alkohola. Nadzemni delovi miloduha osim etarskog ulja sadrže flavonoide 5-8% tinina 3-6% gorkih materija, diosmin, hisopin i smolu.</p> <h3><strong>Lekovito delovanje i upotreba</strong></h3> <p>Osušeni cvetni izdanci miloduha koriste se u raznim čajevima, čajnim smešama kao ekspetorantni i lekovi protiv hroničnog bronhitisa i astmatičnih oboljenja. Čest je sastojak hipertenzičnih preparata, kao i čajeva za poboljšanje apetita. Pomaže i kod noćnog znojenja izazvanog tuberkulozom pluća, zatim kod prekomerene sluzi u crevima, žutice itd. Ekstrat je dobar fungicid i dijaforetik. Droga je začinski gorka, koristi se u domaćinstvu, kao i u prehrambenoj industriji za poboljšanje mesa i umaka. Etarsko ulje se koristi kako u konzervnoj i likerskoj, tako i u parfimerijskoj industriji. Miloduh je pogodan za ozelenjavanje suvih brežuljaka.</p> <h3><strong>Gajenje</strong></h3> <p>Dobro raste na suvim, toplim i prema jugu okrenutim padinama. Dobro podnosi sušu. Uspeva na svim tipovima zemljišta. Može se uspešno gajiti i na manje plodnim, šljunkovitim terenima, gotovo na kršu. Najbolje raste na krečnim, srednje vezanim terenima koji se lako zagrevaju. Pošto više godina ostaje na istoj njivi, mora se obratiti pažnja da se seje na zemljištu u kojem nema višegodišnjih korova. Dobri predusevi su:</p> <p>Žitarice</p> <p>Bela slačica</p> <p>Obična repica</p> <p>Biljke čije se seme lako osipa (mirođija, komorač i korijandar) i koje se ne mogu uspešno suzbiti herbicidima, koji nisu štetni po miloduh, nisu dobri predusevi. Miloduh se može sejati na istoj njivi tek posle 4-5 godina. Pošto se miloduh gaji na slabo plodnim zemljištima, to na postizanje zadovoljavajućih prinosa možemo računati samo pri redovnom đubrenju. Đubrenje organskim đubrivima - iz ekonomskih razloga - ne dolazi u obzir. U višegodišnjim zasadima treba đubriti prvenstveno azotnim đubrivima, a količine zavise od razviča miloduha. Produktivna sposobnost starih zasada može se sačuvati dodavanjem povećih količina azotnih đubriva (60-90 kg/ha N).</p> <p>Priprema zemljišta se sastoji od ljuštenja (što ima izuzeta značaj u borbi protiv korova) i dubokog oranja u jesen. Zemljište treba da je rastresito i poravnato, zato je pred setvu potrebno drljanje i ravnanje ili upotreba setvo-spremača. Miloduh se razmnožava setvom semena u rano proleće, u martu, najkasnije početkom aprila. Posledica kasne setve je neravnomerno nicanje. Preporučljivo je sejati 120-150 klijavih semenki po dužnom metru, što u zavisnosti od klijavosti iznosi 3-5 kg/ha semena. Dubina setve je od 1-2 cm. Posle setve, ukoliko zemlja nije suviše vlažna, preporučuje se upotreba kembrdž-valjka radi ravnomernog nicanja. Seje se na razmaku 50-70cm između redova, u zavisnosti od mašine za obradu zemljišta i žetvu, kojima gazdinstvo raspolaže. Na terenima sa nagibom redovi treba da budu paralelni sa izohipsama.</p> <p>U borbi protiv korova treba koristiti hemijsko i mehaničko uništavanje korova. Neposredno posle setve (ali obavezno pre nicanja) tretira se sa 2,5-3 kg/ha prometrina Ѕ-50). Ovo je dovoljna zaštita od korova u prva dva meseca vegetacije. U nepovoljnim uslovima - ako je proleće veoma suvo, ako se njiva zakorovljava uprkos tretitanju herbicidom - korovi koji niču mogu se suzbiti prstenjem sa 1%-nim parakvatom (tretira se pre nicanja). U prvoj godini se prema potrebi može prskati sa 1-1,5 kg/ha linurona, odnosno 1,5-3 kg/ha prometrina Ѕ-50, kada je miloduh visine 10-15 cm. Višegodišnji miloduh može se tretirati u rano proleće pre nicanja monokotiledonih korova, kada su izdanci dugi 10-20 cm. Može se prskati sa 1,5-2,5 kg/ha linurona, odnosno 2-3 kg/ha prometrina.</p> <p>Suzbijanje korova svake godine treba dopuniti jednim međurednim okopavanjem. Ovom merom se ujedno postiže i bolje provetravanje zemljišta. Ako usled napada tripsa dođe do veće štete na listovima, treba pre cvetanja prskati nekim preparatom na bazi dimetoata (0,1%). Poslednjih godina se u višegodišnjim zasadima često javlja poljska vilina kosica (lat. Cuscuta campestris) koja se suzbija lokalnim tretiranjem dikvatom (1%) posle prve kosidbe, ili paljenjem.</p> <p>Za dobijanje suve droge, miloduh se kosi od početka |cvetanja do punog cvetanja, a za dobijanje etarskog ulja kosi se u julu u periodu punog cvetanja. Preporučljivo je da se kosi iznad donjih, odrvenjenih delova, jer oni smanjuju kvalitet droge. Ako je vreme suvo, pokošena biljka se može ostaviti na njivi da vene, jer čak i ako ostane nekoliko dana na Suncu, to još neće uticati na boju biljke. U koliko je vreme kišovito posle kosidbe, treba miloduh otpremiti do sušare. Najpogodnije su sušare sa hladnim ili umereno toplim vazduhom. Posle sušenja droga se sprema u hale.</p> <p>Prinos miloduha u prvoj godini je 2-3 t/ha, a od druge godine 6-10 t/ha sveže biljke. Prinos etarskog ulja se kreće između 8-15 kg/ha odnos između svežeg i suvog miloduha je 5:1.</p> <p>Za drogu Hyssopi herba propisan je standard JUS E.B3079.</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 195 (1kg)

5/ 5

<h2><strong>Savrsena marakuja seme (Passiflora popenovii)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 semena.</strong></span></h2> <p>Retka Pasiflora popenovii daje verovatno najukusniji plod od svih Pasiflora vrsta. Prozirno i veoma sočno meso unutar meke ljuske, jarko žutog ploda je izuzetno slatko i ima izuzetan, egzotičan i mirisan ukus.</p> <p>Poreklom je iz prašuma u ​​Kolumbiji i Ekvadoru između 500 i 1900 m (1600 i 6200 stopa), ali se veruje da je izumrla u divljini i da se uzgaja samo lokalno. Lako će se prilagoditi uzgoju u širokom spektru klimatskih uslova.</p> <p>Tokom zime najcesce gubi nadzemni deo pa s proleća ponovo krece. Podnosi – 6 C. Cveta od proleća do jeseni. Od proleća do jeseni se čuva na otvorenom , tokom zime u prohladnoj prostoriji. Tokom vegetacije zahteva redovno zalivanje i prihranu.</p> <p>Mislimo da Perfect Passionfruit ima potencijal da postane daleko popularniji od Passiflora edulis ili Passiflora ligularis, koji su uobičajeni na tržištima voća širom sveta.</p>

V 120 PP (3 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme brazilske guave (Psidium guineense)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Uobičajeni nazivi su brazilska guava, kastiljska guava, kisela guava, gvinejska guava (engleski jezik), Goiavier du Bresil (francuski jezik), brazilski koejavel (afrikaans), Stachelbeerguave (nemački jezik), chobo, diondan (Bolivija), guaraiabillo de tier (Salvador), araca do campo, aracahi (Brazil), guaiaba brava, sacha guaiaba (Peru), allpa guaiaba (Ekvador), guaiaba agria (Venecuela, Meksiko), guaiaba acida, chamach, pichippul (Gvatemala), guisaro (Kosta guisaro Rika) i guaiabita de sabana (Panama).</p> <p>Ova biljka je porijeklom iz Amerike, gdje se njen prirodni raspon proteže od Meksika do Argentine i uključuje dijelove Kariba. Široko je introdukovana van ovog asortimana, a ponegde se i uzgaja. Naturalizovana je u delovima Indije.</p> <p>Biljka najbolje uspeva na sunčanim mestima sa vlažnim, plodnim zemljištima, ali je tolerantna na širok spektar uslova i može da raste i na lošim zemljištima. Ne podnosi zaslanjenost niti poplavljene podloge. U Brazilu je najčešća u priobalnim područjima.</p> <p>Ova biljka može biti grm visine od 1 do 3 metra ili drvo do 7 metara. Kora i lišće su sivkasti. Listovi su dužine do 14 centimetara i širine 8. Cvetovi rastu u pazuhu listova, pojedinačno ili u grozdovima do 3. Cvet ima beli vjenčić i mnogo prašnika. Mirisno je. Plod je čvrst, ukusan, aromatičan, sladak, sočan, zaobljen, širok do 2,5 cm. Ima žutu kožu, žutu spoljašnju pulpu i beličastu unutrašnju pulpu koja sadrži mnogo semena. Može se jesti svež ili praviti džem, pića ili deserti.</p> <p>Robusno ukrasno i voćno drvo za tropsku klimu.</p> <p>Može se uzgajati u saksiji!</p>

V 78 PS (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme libanskog spanaća Giant of Bertoua (Corchorus olitorius)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Mloukhiieh ili libanski spanać je član porodice sleza (Malvaceae). Corchorus olitorius koristi se u tradicionalnom kulinarstvu u Libanu i Egiptu i praktično se ne gaji van ovih zemalja.</p> <p>To je brzo i visoko rastuća dvogodišnja do kratkotrajna višegodišnja biljka sa tamnozelenim listovima koji su veoma ukusni sa tipično blagim ukusom. Listovi se koriste kuvani u supama i nekoliko drugih nacionalnih jela.</p> <p>130 (200) cm, Mloukhiieh, Mouloukhieh ili Mulukhiie je nepoznato povrće u zapadnom svetu. Tamnozeleni listovi na visokim stabljikama imaju teksturu i ukus poput spanaća.</p> <p>Čim biljke dovoljno ojačaju, listovi se mogu brati do jeseni. Uspeva u svakom bogatom, dobro dreniranom tlu na punom suncu. Najbolje se uzgaja kao jednogodišnja biljka. Posejati pod toplo staklo u proleće na minimalno oko 25°C i presaditi sadnice u otvorenu baštu krajem proleća.</p>

P 3 (10 S)

5/ 5

<h2><strong>Minijaturna secerna palma seme (Arenga caudata)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 semena.</strong></span></h2> <p>Mala, žbunasta palma visoka do 2 m (7 stopa), sa gusto skupljenim, tankim stabljikama nalik trstici i malim listovima koji su tamnozeleni odozgo i srebrno beli odozdo.</p> <p>List je približno u obliku ribljeg repa i ima nazubljene ivice. A. Caudata je rasprostranjena u jugoistočnoj Aziji i uspeva na senovitim mestima u tropskim ili toplim suptropskim baštama. Oblik bifidnog lista ima manje široke listove koji podsećaju na Arenga hookeriana.</p> <p>Ova palma se može dobro uzgajati u saksiji.</p>

PS 16 (3 S)

5/ 5

<h2><strong>Borneanska dlakava banana seme (Musa hirta)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena је za pakovanje od 3 semena.</strong></span></h2> <p>Malo poznata banana visoka samo oko 2,5 m (8 stopa) koja formira atraktivne grudve. Uspravni cvast sa dlakavim stabljikama stvara šiljasti pupoljak sa sjajnim, ljubičasto-ružičastim listovima, praćen malim, zdepastim, zlatno-dlakavim plodovima.</p> <p>Plodovi se, kao i kod samo nekoliko drugih vrsta banana, uklanjaju kada su potpuno zreli, što znači da se kora sama cepa i otkriva pulpu voća iznutra.</p> <p>Za razliku od većine banana, vise je slatka i sočnija. Zrelo voće ima ukus mešavine kivija i banane i seme se jede zajedno sa plodom.</p> <p>Nezreli plodovi se gule i jedu sa solju. Cvetovi se koriste kao povrće, kuvan i začinjen solju i začinima.</p> <p>Ova vrsta ima ukrasne i voćne kvalitete koje bi trebalo ozbiljno razmotriti za uzgoj.</p>

V 88 MH (3 S)

5/ 5

<h2><strong>Japanska zmija tikva seme (Trichosanthes pilosa)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Biljka penjačica iz porodice bundeva sa tankim izdancima, listovima sa režnjevima i belim cvetovima sa naboranim ivicama, praćeno okruglim, jarko crvenim plodovima koji drže seme obloženo ljigavom crnom sluzi. Trichosanthes pilosa je rasprostranjen od Himalaja do tropske istočne Azije do 1300 m. Pečene semenke su popularna užina u delovima Azije.</p> <p>Japanska zmijska tikva je višegodišnja biljka penjačica koja proizvodi stabljike koje se mogu širiti po zemlji ili se penjati u druge biljke radi podrške, pričvršćujući se pomoću vitica.<br />Biljka se uzgaja, posebno u Kini, zbog jestivog voća i korena, kao i u tradicionalne medicinske svrhe</p> <p>Detalji uzgoja<br />Zahteva bogato dobro drenirano zemljište i dosta vlage tokom vegetacije.</p> <p>Jestiva upotreba<br />Iz korena se dobija jestivi skrob.<br />Nezreli plodovi se čuvaju u soli. Zreli plodovi su dugački oko 7 cm.</p> <p>Medicinski<br />Daje protein hetero-trihosantin, sa 1,7 puta većom abortivnom aktivnošću od trihozantina srodne vrste T. Kirilovii.</p> <p>Diuretik<br />Koren je anodni, antiflogistički, pročišćivač krvi, depurativan, febrifug i rastvorljiv. Koristi se kao oblog ili odvarak za lečenje apscesa, čireva, groznice, upale grla itd.<br />Plod se koristi za lečenje kašlja, dijabetesa, žutice itd.</p> <p>Druge upotrebe<br />Suvo voće je bogato saponinom i koristi se kao zamena za sapun.<br />Industrijski skrob se dobija iz korena.</p> <br />

P 97 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Mala crvena Cocona seme (Solanum sessiliflorum)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p><strong>Sorta Solanum sessiliflorum sa ukusnim, malim, braonkasto crvenim plodovima koja je popularna u amazonskim nizinama Kolumbije i Perua za sokove i sosove.</strong><br />Brzorastuća je biljka, prvo zeljasta, a zatim poludrvenasta biljka. Mere od 80 cm do 2 m visine. Stabljike su cilindrične sa tvrdim sivim dlakama, grane blizu zemlje; Ima jake grane i jednostavne, naizmenične listove dimenzija 30 cm × 26 cm, sa talasastom ili nazubljenom ivicom i gornjom stranom prekrivenom tvrdim belim paperjem. Cvast i pazušna grozd i njeni cvetovi su veći od krompira, prečnika 4 do 5 cm; putir ima pet tvrdih trouglastih čašica, a venčić pet latica bele, žute ili svetlozelene boje.</p> <p>Plod<br />Plod može biti sfernog ili ovalnog oblika, dimenzija 4 do 12 cm sa 3 do 6 cm i težine između 24 i 250 g; boja mu je od žute do crvenkaste. Kora je glatka i okružuje pulpu ili mezokarp, debela, žuta i vodenasta.</p> <p>ekologija i adaptacija<br />Potrebne su mu prosečne temperature između 18 i 30°C, bez prisustva mraza, i padavina između 1.500 i 4.500 mm godišnje. Ima koristi od svetle nijanse tokom ranih faza razvoja. Raste na kiselim zemljištima niske plodnosti, kao i na neutralnim i alkalnim zemljištima dobre plodnosti, teksture od glinaste do peskovite. Može se naći u uzgoju na područjima sa nadmorskim visinama od 0 do 1.500 m.</p> <p>Sejanje<br />Razmnožavanje semenom je najčešće; svaki plod uključuje od 1200 do 1400 semenki koje su ukupne težine 3,2 g. Mogu se sejati u rasadnicima u hladovini, razbacujući seme u tekuće brazde, u fioke 1 k 1 k 0,2 m sa vlažnom, razgrađenom i dezinfikovanom podlogom od piljevine i prekriveno sa 0,5 cm istog supstrata.</p> <p>Klijanje se javlja 15 do 30 dana nakon setve. Kad sadnice razviju 4 lista, spremne su za prenošenje u plastične kese, koje sadrže supstrat pomešan sa crnicom, peskom i organskom materijom razloženom u odnosu 1:1:1. Dva do tri meseca kasnije, biljke dostižu visinu od 20 do 25 cm i dolazi vreme za definitivnu sadnju u njivu.</p>

V 132 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Fuzzyfruit nightshade seme (Solanum candidum)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Solanum candidum je vrsta evergreengrmlja porijeklom iz Južna Amerika , a povremeno se uzgaja zbog jestivog voća .</p> <p>Nedomestificirana i vrlo rijetka u uzgoju, poznata je pod nazivom gazirani voćni noćurak , naranjilla silvestre ili chichilegua . Plod donekle sliči srodnoj coconi (Solanum sessiliflorum ), a Solanum candidum očito će hibridizirati s nizom bliskih srodnika, uključujući cocona, naranjilla i pseudolulo . Jedna je značajna razlika izuzetno voćni plodovi koji se - za razliku od većine svojih rođaka - ne odvajaju lako nakon punog sazrijevanja, što je smetnja u jedenju zrelih plodova. Unatoč tome, S. candidum je bliski srodnik ostalih noćnih sjena uzgajanih radi njihovog jestivog ploda, uključujući rajčicu (S. lycopersicum), naranjilla (S. quitoense) i patlidžan (S. melongena). Njegova relativno jaka otpornost na štetnike i bolesti (u usporedbi s apetitnijom rodbinom) izazvala je određeni poljoprivredni interes.</p> <p>Znanstveno, S. candidum je od dodatnog interesa, jer se čini da je najbliži rođak i mogući predak azijskim članovima iste botaničke klade, posebno Solanum lasiocarpum, koji je porijeklom iz Indije , ali se uzgaja zbog plodova sličnih naranjilla , a također će se lako hibridizirati sa S. Candidum.</p> <p>Rasprostranjenost i stanište<br />Pretpostavlja se da je solanum candidum porijeklom iz umjerenih andskih regija Kolumbije , Perua i Čile . Poput kokone, naranjille i indijskog noćurka, S. candidium može donijeti plod u roku od 1 ili 2 godine od sjemena. Kratkotrajna višegodišnja proizvodnja voća zahtijeva prilično dugu sezonu rasta, što ograničava njegov poljoprivredni potencijal u umjerenijoj klimi. Kao i naranjilla i cocona, S. candidum najbolje je prilagoditi suptropskim oblačnim šumskim klimama, gdje mraz nije poznat, ali ekstremne vrućine također su vrlo rijetke ili nepoznate. Plodovi su okrugle bobice, pokrivene postojanim krznom čak i kad su zrele, veličine do 2 cm, koje sazrijevaju u žutu ili crvenu boju. Zrelo voće manje je sočno od uobičajeno uzgajanih rođaka, iako je okus navodno privlačan.</p> <p>Poput većine jestivih noćnih sjena, S. candidum privlačan je štetnicima poput lisnih uši, bijelih muha, kornjaša i pauka, koji svi mogu brzo uništiti naranjile i kokone. S. candidum navodno ima nešto veću otpornost na te štetnike.Wikipedia site:hr2.wiki</p>

V 124 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme Africke breskve (Nauclea latifolia)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Nauclea je rod cvetnih biljaka iz porodice Rubiaceae. Ove vrste su zimzeleno drveće ili žbunje koje su poreklom iz tropske Afrike, gde raste na nižim nadmorskim visinama u šumama savane.</p> <p>Malo do srednje drvo ili žbun, visoko do 30 m, sa velikim, jednostavnim, upadljivim listovima sa žilama i čudnim, ali lepim, loptastim, jakim mirisom, belim cvastima. Daje crvene, jestive plodove sa sočnom, slatkom, crvenom pulpom, čiji ukus podseća na jabuke.</p> <p>U uzgoju se dobro prilagođava tropskoj klimi i počinje da daje plodove nakon samo nekoliko godina. Do sada je, međutim, uglavnom nepoznat izvan Afrike.</p> <p>Može se uzgajati u velikom loncu.</p>

V 108 (10 S)

5/ 5

<h2><strong>Kukuruz Osmak seme (osam redova)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 20 (5g) semena.</strong></span></h2> <p>Ovo je veoma stara autohtona sorta kukuruza iz Srbije, jednostavno nazvana "osmak" (osam redova).</p> <p>Naše lično mišljenje je da nijedan drugi kukuruz ne može dati tako ukusno brašno kao Osmak.</p> <p>To je stara vrsta belog kukuruza koji se koristi uglavnom za ishranu ljudi. Ranije je bio prisutan na celom Balkanu, a danas ga je teško pronaći jer su ga osamdesetih godina prošlog veka potisnuli hibridi. Osim što je beo, karakteriše ga i belo zrno i osam redova.</p> <p>"Osmak" ne daje visoke prinose kao hibrid. Ove godine smo je prvi put posejali. Sejali smo ga kao i svaki drugi kukuruz. Nismo ga tretirali ni hemijski.</p>

VE 237 (5g)