5/ 5

<h2><strong>Chocola seme - Retka biljka (Jarilla chocola)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 Semena.</strong></span></h2> Ovaj izvanredni srodnik papaje je listopadna višegodišnja biljka visoka oko 1 m, koja raste uspravno, sa širokim, lopatastim listovima i sočnog podzemnog gomolja. Bele i ružičaste cvetove prate izvanredni ružičasti plodovi sa pet vidljivih grebena. Plodovi su jestivi, ukusni, slatki, kiselkasti i vrlo prijatnog mirisa.<br><br>Jarilla chocola rasprostranjena je u dolinama, kanjonima i listopadnim šumama duž meksičke pacifičke obale od države Sonora do Gvatemale i Salvadora na nadmorskim visinama ispod 1300 m.<br><br>Plodovi sadrže belu pulpu kremaste konzistencije i blago kiselog ukusa, koji izaziva limun. Uštirkani gomolji takođe mogu biti zanimljiva kultura, uporedivi su sa krompirom.<br><br>U Čivavi u severnom Meksiku, meštani jedu koren sirov ili prepečen, a voće sirovo. Jarilla chocola je malo poznata van Meksika i još ređe se gaji. Najbolje uspeva u tropskoj i toploj umerenoj klimi, u delimičnoj senci i vlažnim, dobro dreniranim zemljištima.

V 161 JC

5/ 5

<h2 id="short_description_content" class="rte align_justify"><strong>Seme aloje maciji rep (Aloe castanea)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 Semena.</strong></span></h2> <p>Aloe kastanea (mačji rep Aloja) je vrsta aloje endemična za Južnu Afriku.<br>Divna aloja koja formira grm ili malo drvo do skoro 4 m visine sa kratkim, debelim granama koje drže rozete uskih, zelenih ili bledoplavih listova. Cvasti su slabo razgranate i izgledaju poput mačjih repova.<br><br>Lako se uzgaja iz semena u toploj umerenoj i tropskoj klimi u USDA zonama od 9 do 11.</p> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Uputstvo za Sejanje</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Razmnožavanje:</span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Predtretman:</span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Stratifikacija:</span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Vreme Sejanja:</span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Dubina Sejanja:</span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Klija na svetlu ! Samo pospite po površini supstrata + blago pritisnite</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Vrsta Substrata:</span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Sejanje temperatura:</span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">20-25°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Sejanje Lokacija:</span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Vreme Klijanja:</span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">zavisno od uslova 1 - 8 nedelja</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Zalivanje:</span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;">&nbsp;</span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><br><span style="color: #008000;">Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena.&nbsp;All Rights Reserved.</span></p> </td> </tr> </tbody> </table>

CT 4 ACT

5/ 5

<h2><strong>Cayenne chili - cili seme (mesane boje)</strong></h2> <div id="idTab1" class="rte"> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 ili 50 semena.&nbsp;</strong></span></h2> <div>Jake uspravne biljke daju plodove velikih, naboranih, suženih i zakrivljenih plodova dužine od 15 do 20 cm i prečnika 3 cm sa srednje debelim mesom.<br><br>Boja ploda je tamnozelena, a zrenjem prelazi u žutu, narandžastu, crvenu. 30.000 - 40.000 SHU-a.<br><br>Sazreva za 70-80 dana.</div> </div>

C 19 MIX

5/ 5

<h2><strong>Kineska Marakuja Seme (Cionosicis macranthus)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 semena.</strong></span></h2> Ova loza penjačica iz porodice bundeva moze se naci od Meksika do Centralne Amerike, gde raste u šumama, uz obale reka i pored puteva. Penje se na oko 20 m i ima duboko lopataste listove, kremasto žute cvetove i žute, jestive, ukusne plodove, približno veličine grejpa i po ukusu slične slatkoj papaji.<br><br>Uprkos svom zajedničkom imenu na španskom (Maracuja Chino), što se prevodi kao kineska marakuja, Cionosicios macranthus nije iz Kine i nimalo ne liči na marakuju.

V 490 CM

5/ 5

<h2 class=""><strong>Aronika - divlja mušmula seme (Amelanchier alnifolia)</strong></h2> <div> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena. </strong></span></h2> </div> <div>Amelanchier alnifolia, saskatoon, Pacific Pacificberri, Vestern serviceberri, Shadbush od listova johe, patuljasti shadbush, Chucklei kruška ili zapadna junija, grm je jestivog bobičastog voća, poreklom iz Severne Amerike sa Aljaske u većem delu zapadne Kanade i u zapadne i severno-centralne SAD.<br><br>Nakon cvetanja plodovi se pojavljuju u drugom delu juna ili početkom jula, pa otuda i jedno od njegovih uobičajenih imena, Juneberri. Obilno crveno-ljubičasto voće slatko je i sočno, mekane je teksture, a često se kaže da je po ukusu slično jabukama. To je sasvim prirodno, jer je član porodice jabuka. Plodovi veličinom i oblikom podsećaju na visoke borovnice, ali nisu u srodstvu sa borovnicom.<br><br>Upotreba: Divna pejzažna biljka, cvetovi, lišće i kora su atraktivni tokom cele godine. Nije invazivna, Serviceberri se može bez straha saditi sa drugim grmljem ili drvećem.&nbsp;<br><br>Ekonomski se od drveta Serviceberri-a povremeno prave ručke za alat, ali njegov najčešći doprinos ljudima i divljini je ukusno bobičasto voće.<br><br>Plodovi su slatkog ukusa, plodove odavno jedu kanadski Aboridžini, sušenom mesu se dodaju bobice Saskatoon za poboljsanje ukusa i kao konzervans. Takođe se često koriste u pitama, džemovima, vinima, jabukovači, pivu, a bobice ulivene šećerom, slične sušenim brusnicama, koriste se kao grickalice,</div>

V 208 AA

5/ 5

<h2><strong>Koncasta juka seme (Yucca filamentosa)</strong></h2> <div> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> </div> <strong style="color: #000000; font-size: medium;">Yucca filamentosa</strong><span style="color: #000000; font-size: medium;"><span>&nbsp;</span>- Juka ili Končasta juka potiče iz Amerike, tačnije Severne, odakle potiču gotovo sve juke. Naziv končasta juka je dobila po končićima koje stvara oko listova. Ubraja se u sukulentne biljke zbog mogućnosti zadržavanja vode u listovima. Posebno je izdvaja izdržljivost na niske temperature koja doseže do - 30C, pa čak i niže. Stoga je bez problema možemo saditi u spoljnim uslovima, kada će nam uneti egzotičnost u vrt. <br><br>Ova vrsta juke ne stvara nadzemno stablo, već svojim listovima formira grm. Listovi mogu biti dugački do 1m, a široki 5cm. Nije probirljiva po pitanju sastava zemljišta, ali je vrlo bitno da bude ocedito (bez zadržavanja vode). Više joj odgovaraju sunčane pozicije, mada će i u senci rasti nešto slabijim intenzitetom. <br><br>Cveta u kasno proleće belim, zvonastim cvetovima koji se formiraju na cvetnoj dršci visine do 1,5m. U našim uslovima ne stvara plod/seme, jer nema posebne vrste leptira koje je oprašuju. Za razliku od agava koje nakon cvetanja umiru, juke mogu cvetati bezbroj puta. <br><br>Ukoliko posadimo samo jednu biljku, vremenom ćemo dobiti žbun, odnosno matična biljka će pustiti nove biljke koje možemo odvojiti i zasebno posaditi. Juke se veoma lako ožiljavaju, tako da ukoliko od matične biljke otkinemo mladicu bez ili sa vrlo malo korena, ona će se ukoreniti. Veoma lako se uzgajaju. <br><br>Posadite je na sunčanu poziciju i svakog proleća Vaš vrt će biti ukrašen predivnim, egzotičnim cvetovima.</span><br>

CT 8 YF

5/ 5

<h2 class=""><strong>Meksicka limeta seme (Citrus aurantiifolia)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 2 semena.</strong></span></h2> <p>Citrus aurantiifolia je citrus sa sferičnim plodom, prečnika 25-50 mm. Obično se bere dok je još zelen.<br>Citrus aurantiifolia je manji, sitniji, ima veću kiselost, jaču aromu i tanju koru od perzijske limete. Cenjen je zbog svog karakterističnog ukusa. Ime potiče od asocijacije na Florida Keys, gde je najpoznatiji kao aromatični sastojak pite od limete Key. Takođe je poznat kao zapadnoindijska limeta, barmenska limeta, omanska ili meksička limeta.<br><br>C. aurantiifolia je žbunasto drvo, do 5 m (16 stopa), sa mnogo trnja. Postoje patuljaste sorte koje se mogu gajiti u zatvorenom prostoru tokom zimskih meseci i u hladnijim klimatskim uslovima.&nbsp;<br><br>Njegovo deblo, koje retko raste pravo, ima mnogo grana. Listovi su jajasti, dugi 25–90 mm (1–3 1⁄2 in). Cvetovi su prečnika 25 mm (1 in), žućkasto-beli sa svetloljubičastim nijansom na rubovima.&nbsp;<br><br>Cveće i plodovi se pojavljuju tokom cele godine, ali najviše ih ima od maja do septembra.</p>

V 119 CAKL

5/ 5

<h2><strong>Dzinovski Hibiskus Seme (Hibiscus sabdariffa)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <div><strong>Plodovi ovog hibiskusa su dvostruko su veći od bilo kojeg drugog hibiskusa. </strong><br><span>Roselle Hibiscus sabdariffa se koristi kao povrce, i za proizvodnju cajeva i dzema, narocito na Karibima.</span></div> <div><span>Hibiskus je uglavnom poznat po svojim prelepim cvetovima i kao osnovni sastojak većini čajnih mešavina, ali nedovoljno poznata njegova lekovitost. Zbog prisustva velike količine vitamina C i flavonoida, hibiskus ima jako antioksidativno delovanje, pa poboljšava imunitet. Stoga se čaj od ove biljke naročito preporučuje zimi, u vreme prehlada i gripa, jer snažno utiče na oporavak organizma. Posebno je cenjen indijskoj tradicionalnoj medicini, kao i kineskoj narodnoj medicini. <br><br>Hibiskus je žbunasta jednogodišnja biljka, a našim krajevima cveta u periodu od jula do septembra. Iako se gaji u celom svetu, prirodno stanište hibiskusa su topli i umereni, suptropski i tropski regioni. Poreklom je sa prostora današnje Indije i Kine, a smatra se da je u Evropu stigao 1731. godine, po povratku biologa sa istraživačkih pohoda u Aziji. Rod hibiskusa, koji sadrži preko dvesta vrsta, pripada porodici slezova. Delovi cveta koriste se za pravljenje popularnog pića u Egiptu koje se naziva karkade. Razni delovi biljke koriste se u pravljenju: džemova, začina, čajeva, supa i sosova. Cvetovi se koriste u farmaciji i kozmetici. Postoje neke vrste hibiskusa kod kojih se za jelo koriste nezreli plodovi. Hibiskus poboljšava miris, ukus i izgled hrani i piću, naročito kada su u pitanju mešavine čajeva.<br><br></span></div> <div><span>U Meksiku se hibiskus koristi za proizvodnju pića specifične boje i ukusa. U Egiptu je čaj od hibiskusa vekovima nacionalno piće i biljka koja leči mnoge bolesti. Hibiskus deluje na povećanje apetita, a ima primenu i u lečenju prehlada, srčanih i nervnih oboljenja, bola i otoka (upala) u gornjem respiratornom traktu. Pomaže prilikom zadržavanja tečnosti u ogranizmu, stomačnih problema i poremećaja cirkulacije. Pomaže kod stomačnih problema, posebno u slučaju zatvora, jer deluje kao laksativ (pospešuje pražnjenje creva). Deluje i na ublažavanje grčeva u stomaku i materici, a pomaže i kod poremećaja cirkulacije, nesanice, površinskih rana, osvežava dah. Zbog velike prisutnosti flavonoida, čaj hibiskusa potpomaže detoksikaciju organizma i zaštitu jetre od otrova, ubrzavanje metabolizma i poboljšanje rada štitne žlezde. <br><br>Takođe, hibiskus deluje kao antibiotik, protiv bakterija i glista. Rezultati studije, sprovedene u SAD-u, sugerišu da čaj spravljen od ekstrakta cveta hibiskusa može da bude od pomoći u tretiranju blage i umerene hipertenzije (povišenog krvnog pritiska). Naime, nakon četiri nedelje ispitivanja, dijastolni (donji) pritisak je smanjen za skoro deset jedinica kod 79 odsto osoba koje su svakodnevno konzumirale čaj od hibiskusa (oko pola litra), i 84 odsto osoba koje su uzimale lekove protiv hipertenzije. Sistolni (gornji) pritisak je opao za 7,2 milimetra živinog stuba. Lekovita svojstva hibiskusa potiču od enzima, eteričnih ulja, vitamina C i flavonoida, pa on između ostalog deluje i kao antioksidans. <br><br>Čaj od hibiskusa je osvežavajući (za to je zaslužna limunska kiselina), a pogodan je i za opuštanje, pošto ne sadrži kofein i tein. U hibiskusu je prisutno čak trinaest aminokiselina, od kojih je šest izuzetno važno za čovekov organizam. Sadrži i veliku količinu vitamina C, kao i 7,5-9,5 odsto gvožđa, flavonoide, enzime, eterična ulja, voćne kiseline. Međutim, hibiskus nije uvek bezbedno koristiti tokom trudnoće. Postoje slučajevi kada hibiskus utiče na izazivanje menstruacije, što može dovesti do spontanog pobačaja kod trudnica. S obzirom na to da nema dovoljno podataka o bezbednosti konsumiranja hibiskusa tokom dojenja, on se ne preporučuje.<br><br></span></div> <div><span>SAVET</span></div> <div><span>čaj od hibiskusa dodajte sok od sveže isceđenog limuna ili narandže, ili neki drugi voćni sok, a potom dodajte med. A ukoliko to spremate za neku feštu dodajte u koktel malo vermuta ili džina. Za osveženje koristite čaj od hibiskusa koji ste pomešali sa sa nanom i dobro rashladili.</span></div> <p><span><strong>Medicinska upotreba</strong></span></p> <p><span class="">Mnogi delovi biljke se koriste u medicinske svrhe.&nbsp;</span></p> <table> <tbody> <tr> <td> <p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td> <p><span>Tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td> <p><span>Seme samo blago prekriti substratom</span></p> </td> </tr> <tr> <td nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td> <p><span>Substrat br.1&nbsp;</span></p> </td> </tr> <tr> <td nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td> <p><span>18-22°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td> <p><span>zavisno od uslova 7 - 30 dana</span></p> </td> </tr> <tr> <td nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td nowrap="nowrap"> <p><span><strong>&nbsp;</strong></span></p> </td> <td> <p><br><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena.&nbsp;</em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr> </tbody> </table>

MHS 19 G (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Crni susam seme (Sesamum indicum)</strong><br><span style="color: #ff0000;"><strong><span title="" class="">Cena je za pakovanje od 1 g (350) semena.</span></strong></span></h2> <p style="color: #202122; font-size: 14px;"><b>Susam</b><span>&nbsp;</span>ili<span>&nbsp;</span><b>sezam</b><span>&nbsp;</span>(lat.<span>&nbsp;</span><span lang="la"><i><i lang="la" title="латински текст">Sesamum indicum</i></i></span>) potiče iz tropske<span>&nbsp;</span>Azije<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>južne Afrike. To je jednogodišnja biljka i za 3-5 meseci uzgoja dostigne visinu do 2 metra.</p> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Gaji se radi semena najviše u<span>&nbsp;</span>Kini,<span>&nbsp;</span>Indiji,<span>&nbsp;</span>Sudanu<span>&nbsp;</span>i u još nekim zemljama. Seme sadrži 45-60% ulja koji se upotrebljava za kuvanje, salate i za proizvodnju margarina. Seme je takođe bogato proteinima i važi za omiljenu namirnicu u orijentalnim i severnoafričkim zemljama. Upotrebljava se u pekarstvu za posipanje peciva.</p> <h2 style="font-size: 1.5em;"><span id=".D0.9F.D1.80.D0.BE.D0.B8.D0.B7.D0.B2.D0.BE.D0.B4.D1.9A.D0.B0"></span><span class="mw-headline" id="Производња">Proizvodnja</span></h2> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Godine 2010. ukupna svetska berba susama je iznosila oko 3,84 miliona tona. Najveći proizvođač u 2010. godini je bila azijska država<span>&nbsp;</span>Mjanmar<span>&nbsp;</span>(0,72 miliona tona), koja je sa<span>&nbsp;</span>Indijom<span>&nbsp;</span>(0,62 miliona tona) i<span>&nbsp;</span>Kinom<span>&nbsp;</span>(0,59 miliona tona) činila 50 procenata svetske proizvodnje susama. Pored njih, izdvajaju se i<span>&nbsp;</span>Etiopija<span>&nbsp;</span>(0,31 miliona tona),<span>&nbsp;</span>Sudan<span>&nbsp;</span>(0,25 miliona tona),<span>&nbsp;</span>Uganda<span>&nbsp;</span>(0,17 miliona tona),<span>&nbsp;</span>Nigerija<span>&nbsp;</span>(0,12 miliona tona).</p> <p><span style="color: #000000;"><br>Semenke crnog susama su najbolje ako se lagano proprže jedan minut, jer se tako pojačava zemljasti, orašasti ukus. Koristi se obično u Azijskim jelima zbog ukusa, boje i teksture, obično ih nalazimo u sušiju, jelima sa pirinčem i salatama. Dobar je uz patlidžane, ribu, zeleno povrće, med, korenasto povrće, limun, testeninu, pirinač, šećer, tikvice.<br>Dobro se kombinuje sa kardamonom, čilijem, cimetom, karanfilićem, korijanderom, đumbirom, muškatnim oraščićem, origanom, biberom, s umakom, timijanom. Semenke crnog susama, sa kojih nije skinuta opna, sadrže čak 60 odsto više kalcijuma oljuštene. Sa opnom imaju i jači ukus što najbolje znaju Kinezi, koji ga često koriste u tradicionalnoj ishrani i medicini i visoko vrednuju njegove hranljive i lekovite sastojke. Susam se, inače, smatra najstarijom uljaricom u ljudskoj upotrebi, posebno odomaćenoj na Dalekom istoku. Ova veoma otporna biljka, lako se prilagođava najrazličitijim promenama i teškim uslovima.<br></span></p> <p>Izuzetno bogat magnezijumom i kalcijumom, pomaže u regulisanju krvnog pritiska i sprečava pojavu migrene usled lošeg stanja krvnih sudova. Osim toga, suzbija nastanak astmatičnih grčeva, a kod nesanica uzrokovanih menopauzom poboljšava san.</p> <p>- Crni susam je odličan izvor bakra i cinka. Poznato je da mineral bakar, unet u dovoljnoj količini, omogućava aktiviranje procesa stvaranja elastina i kolagena, neophodnih za dobro funkcionisanje zglobova i kostiju. Istovremeno, cink obezbeđuje dobru čvrstinu kostiju, sprečavajući prelome i osteoporozu i ima veoma važnu ulogu u održavanju imuniteta.</p> <p>Izuzetno cenjen u ishrani, posebno se preporučuje kao namirnica koja podmlađuje i usporava starenje, jer poseduje zavidne količine vitamina E, koji je neophodan za zdravlje kože. S druge strane, zahvaljujući vitaminu B i gvožđu sprečava preuranjenu pojavu sedih vlasi, slabljenje memorije i sluha.</p> <p>Bogat je dijetetskim vlaknima, povoljno deluje na snižavanje lošeg holesterola, ima snažno antioksidativno delovanje, pa sprečava stvaranje slobodnih radikala koji uništavaju zdrave ćelije.</p>

P 285 B (1 g)

5/ 5

<h2><strong>Seme divlje šumske banane (Musa yunnanensis)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 3 Semena.</strong></span></h2> <p><strong>Nova vrsta, otporna na hladnocu i mraz, s planina jugozapadne Kine.</strong><br>Musa yunnanensis, poznata kao banana Yunnan ili banana divlje šume, nedavno je opisana biljka iz porodice banana i trpuca koja je porijeklom iz Junana, na jugu Kine. Uzorak je prikupljen 2005. u Xishuangbanni (autonomna prefektura na granici s Indokinom) na nadmorskoj visini od 1.150 metara.<br><br>Vrlo brzo raste, s tankim pseudo stabljikama i plavičastim peteljkama. Istorija ove vrste u hortikulturnoj kulturi je kratka, ali prilično zbunjujuca. Prvobitno je predstavljena kao Ensete wilsonii jer je pogrešno identificirana. Kasnije je zamijenjena sa Musa itinerans, ali potom se ispostavilo da je nova vrsta, koju je Markku Hakkinen službeno opisao 2007. godine kao Musa yunnanensis.<br><br>Iako M. yunnanesis raste u planinskoj tropskoj šumi, otporna je i na mraz, osjetljiva je na izravnu sunčevu svjetlost. Obično dostize visinu od oko 5 metara. Kora na trupcima presvučena je voskom koji je bijele boje s plavkastom nijansom. Vrh lišća je također plavkast, iako im je donja strana crveno obojena.<br><br>Musa yunnanensis ima vrijednost za lokalne divlje životinje, a plodove konzumiraju ptice, šišmiši i slonovi.&nbsp;</p>

V 125 MY

5/ 5

<h2><strong>Seme divljeg paradajza - rajčice (Solanum pimpinellifolium)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 Semena.</strong></span></h2> <p>Visokoprinosna organska sorta koja daje nekoliko stotina plodova (tezine 4 grama I precnika 5 milimetara) po jednoj biljci, Paradajz sorta crvena ribizla daje masu veoma malih, crvenih plodova na dugim klusterima . Plodovi su veoma socni i imaju slatki ukus divljeg paradajza . Biljka je veoma razgranata, žbunastog rasta, a sazreva za 60 dana nakon rasadjivanja. Biljke su otporne na bolesti I zutilo lista. Ovu sortu paradajza takodje odlicno mozete uzgajati u saksijama koje vise.</p> <p>Ova sorta potice iz ekvadora I drugo ime koje je cak I poznatije je DIVLJI PARADAJZ.</p> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>&nbsp;</strong></span></h2>

P 256 R

5/ 5

<h2 class=""><strong>Retko seme Papaja Carica veberbaueri</strong></h2> <h2><span style="color: #fa0707;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 Semena.</strong></span></h2> <p class="">Rijetko i malo poznato, slabo razgranato grmlje ili malo drvo rijetko više od 7 m visoko sa debelim granama, velikim, duboko lopatastim, dlanovitim listovima i šiljastim, grebenastim, narandžastim do crvenim plodovima. <br><br>Izvorno je u planinskim šumama Anda u Peruu do 3000 m i tamo se gaji zbog jestivog, vrlo ukusnog, aromatičnog i osvežavajućeg voća koje se jede sveže, sušeno ili konzervirano. <br><br>Od voća se pravi i liker pod nazivom Cacikue. Carica veberhaueri toleriše sušu i hladnoću i najbolje je prilagođena uzgoju u toploj umerenoj klimi.<strong></strong></p>

V 22 CW

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>1500 semena cuvenog paradajza HEINZ 1350</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od <span>1500 (5g)</span> Semena.</strong></span></h2> <p>Uživajte u klasičnom ukusu paradajza dodajući ovu sortu svojoj kolekciji. Jedna od prvih sorti semena paradajza koja je uzgajana od strane Hajnc kompanije i koja je korišćena za pravljenje Heinz kečapa, Heinz Classic Heirloom paradajz (poznata i kao Heinz 1370) nudi bogat ukus paradajza u velikim (približno 170 g), sočnim plodovima idealnim za rezanje na sendviče ili kuvanje u soseve ili bilo koju drugu hranu.</p> <p>Plodovi sazrevaju za oko 70 dana.</p> <p>Biljke (visine 120-150 centimetara) uspevaju u mnogim regionima i dobro se prilagođavaju uzgoju u velikim kontejnerima. Biljke Heinz Classic Heirloom daju plodove tokom čitave sezone, sve do prvih mrazeva.</p> </body> </html>

P 190 (5g)

5/ 5

<h2><strong>Bajkalska kapica seme (Scutellaria baicalensis)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <h3 class="entry-title">Bajkalska kapica čudesna biljka koja leči sve bolesti.</h3> <p>Naučnici britanskog Centra “Džon Ines“ našli su biljni lek za sve bolesti. Oni su otkrili da biljka bajkalska kapica (Scutellaria baicalensis), koja se koristi u kineskoj medicini, proizvodi supstancu koja navodno zaustavlja širenje bolesti pluća i raka.</p> <p>Prema podacima britanskih istraživača, u korenu bajkalske kapice nalazi se organska supstanca pod nazivom flavoni, koja ne samo da ima antivirusno dejstvo, već i omogućava da se ubiju maligne ćelije. Biolozi su izveli eksperimente na životinjama i ustanovili da flavoni zaustavlja širenje raka.</p> <p>Prema rečima saradnika Centra „Džon Ines“, temeljno proučavanje procesa sinteze flavona omogućiće da se dobiju korisne supstance u količini koja je dovoljna za proizvodnju revolucionarnih savremenih lekova.</p> <p><strong>Regulisanje krvnog pritiska</strong></p> <p>Jedna od 50 najlekovitijih biljaka koje se koriste u tradicionalnoj kineskoj medicini, bajkalska kapica (scutellaria baicalensis) važi za prirodni adaptogen, a proizvodi načinjeni od njenog korena imaju mnoga lekovita svojstava: antibakterijsko, antialergijsko, antidijaroično, antioksidativno. Poreklom je iz Irkutske regije na Bajkalu, a danas raste i na Dalekom istoku, u Mongoliji, na Tibetu, uglavnom na kamenitom, teško dostupnom tlu.<br>Poklonici alternativne medicine često ukrštaju stavove koje je glavno svojstvo ove biljke: da umiruje ili da – reguliše krvni pritisak. Naime, kapica, kako je popularno još zovu, širi krvne sudove, usporava rad srca, umiruje glavobolju, “tera” nesanicu. Kod visokog pritiska ima preventivno delovanje već na prvu pojavu napada, što inhibira aktivnost nervnog sistema.</p> <p><strong>Infuza od korena</strong></p> <p>Jednu kašiku iseckanog korena bajkalske kapice preliti čašom proključale vode. Ostaviti da odstoji nekoliko sati (po mogućnosti u termosu ili u nekoj zatvorenoj posudi koja čuva toplotu), procediti i uzeti po kašiku četiri do pet puta dnevno pre jela. Čaj jača ceo organizam.</p> <p><strong>Tinktura</strong></p> <p>Ova tinktura priprema se maceracijom – ekstrakcijom biljke bajkalske kapice na 70 procenata alkohola u odnosu 1:5. Povremeno protresti posudu. Dobija se crvenkasto – smeđa tečnost gorkog ukusa, a uzima se 20 do 30 kapi dva do tri puta dnevno, razređeno s vodom.</p> <h4>Izvor: kurir.rs</h4>

MHS 64 SB

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2>100 semena cilija Carolina Reaper</h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 100 (0,47g) semena.</strong></span></h2> <p><strong>Kao što možete videti i sami sa fotografija, da su semena od licno nasih biljaka i znate sta cete dobiti od semena koja kupite od nas...</strong></p> <p>Crvena paprika "Carolina Reaper" (HP22B) uzgojena na poljoprivrednom imanju Eda Curriea u Južnoj Carolini u Guinnessovoj knjizi rekorda zabilježena je kao najljuća paprika ikada uzgojena.</p> <p>"Carolina Reaper" najljuća paprika na svijetu</p> <p>Ljutina male crvene paprike prema mjernom sistemu Skovila dostigla je 2,2 miliona mjernih jedinica. Poređenja radi, ljutina normalne crvene paprike dostiže pet hiljada mjernih jedinca Skovila. Vlasnik imanja na kojem se paprika uzgaja Ed Currie kazao je kako je ljutinu njegove paprike ranije testirao Univerzitet Winthrop.</p> <p>Direktor Instituta za ljutu papriku sa Univerziteta New Meksiko Paul Bosland kazao je da nije smio probati spornu papriku, jer se prepalašio njene ljutine.</p> <p>Za ljutinu ove paprike odgovorna je hemijska tvar kapsaicin. Ova hemijska tvar pokazuje različite rezultate ovisno o uslovima okoline, a mijenja se također ovisno i o genetskoj strukturi biljke te mjestu uzgoja.</p> <p>Ranije je rekord najljuće paprike držala indijska paprika "Bhut Kolokia" čija je ljutina iznosila 1,2 miliona Skovila.</p> </body> </html>

C 97 R 100S