Habanero Peach Seme

5/ 5

<h2><strong>Crni susam seme (Sesamum indicum)</strong><br><span style="color: #ff0000;"><strong><span title="" class="">Cena je za pakovanje od 1 g (350) semena.</span></strong></span></h2> <p style="color: #202122; font-size: 14px;"><b>Susam</b><span>&nbsp;</span>ili<span>&nbsp;</span><b>sezam</b><span>&nbsp;</span>(lat.<span>&nbsp;</span><span lang="la"><i><i lang="la" title="латински текст">Sesamum indicum</i></i></span>) potiče iz tropske<span>&nbsp;</span>Azije<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>južne Afrike. To je jednogodišnja biljka i za 3-5 meseci uzgoja dostigne visinu do 2 metra.</p> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Gaji se radi semena najviše u<span>&nbsp;</span>Kini,<span>&nbsp;</span>Indiji,<span>&nbsp;</span>Sudanu<span>&nbsp;</span>i u još nekim zemljama. Seme sadrži 45-60% ulja koji se upotrebljava za kuvanje, salate i za proizvodnju margarina. Seme je takođe bogato proteinima i važi za omiljenu namirnicu u orijentalnim i severnoafričkim zemljama. Upotrebljava se u pekarstvu za posipanje peciva.</p> <h2 style="font-size: 1.5em;"><span id=".D0.9F.D1.80.D0.BE.D0.B8.D0.B7.D0.B2.D0.BE.D0.B4.D1.9A.D0.B0"></span><span class="mw-headline" id="Производња">Proizvodnja</span></h2> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Godine 2010. ukupna svetska berba susama je iznosila oko 3,84 miliona tona. Najveći proizvođač u 2010. godini je bila azijska država<span>&nbsp;</span>Mjanmar<span>&nbsp;</span>(0,72 miliona tona), koja je sa<span>&nbsp;</span>Indijom<span>&nbsp;</span>(0,62 miliona tona) i<span>&nbsp;</span>Kinom<span>&nbsp;</span>(0,59 miliona tona) činila 50 procenata svetske proizvodnje susama. Pored njih, izdvajaju se i<span>&nbsp;</span>Etiopija<span>&nbsp;</span>(0,31 miliona tona),<span>&nbsp;</span>Sudan<span>&nbsp;</span>(0,25 miliona tona),<span>&nbsp;</span>Uganda<span>&nbsp;</span>(0,17 miliona tona),<span>&nbsp;</span>Nigerija<span>&nbsp;</span>(0,12 miliona tona).</p> <p><span style="color: #000000;"><br>Semenke crnog susama su najbolje ako se lagano proprže jedan minut, jer se tako pojačava zemljasti, orašasti ukus. Koristi se obično u Azijskim jelima zbog ukusa, boje i teksture, obično ih nalazimo u sušiju, jelima sa pirinčem i salatama. Dobar je uz patlidžane, ribu, zeleno povrće, med, korenasto povrće, limun, testeninu, pirinač, šećer, tikvice.<br>Dobro se kombinuje sa kardamonom, čilijem, cimetom, karanfilićem, korijanderom, đumbirom, muškatnim oraščićem, origanom, biberom, s umakom, timijanom. Semenke crnog susama, sa kojih nije skinuta opna, sadrže čak 60 odsto više kalcijuma oljuštene. Sa opnom imaju i jači ukus što najbolje znaju Kinezi, koji ga često koriste u tradicionalnoj ishrani i medicini i visoko vrednuju njegove hranljive i lekovite sastojke. Susam se, inače, smatra najstarijom uljaricom u ljudskoj upotrebi, posebno odomaćenoj na Dalekom istoku. Ova veoma otporna biljka, lako se prilagođava najrazličitijim promenama i teškim uslovima.<br></span></p> <p>Izuzetno bogat magnezijumom i kalcijumom, pomaže u regulisanju krvnog pritiska i sprečava pojavu migrene usled lošeg stanja krvnih sudova. Osim toga, suzbija nastanak astmatičnih grčeva, a kod nesanica uzrokovanih menopauzom poboljšava san.</p> <p>- Crni susam je odličan izvor bakra i cinka. Poznato je da mineral bakar, unet u dovoljnoj količini, omogućava aktiviranje procesa stvaranja elastina i kolagena, neophodnih za dobro funkcionisanje zglobova i kostiju. Istovremeno, cink obezbeđuje dobru čvrstinu kostiju, sprečavajući prelome i osteoporozu i ima veoma važnu ulogu u održavanju imuniteta.</p> <p>Izuzetno cenjen u ishrani, posebno se preporučuje kao namirnica koja podmlađuje i usporava starenje, jer poseduje zavidne količine vitamina E, koji je neophodan za zdravlje kože. S druge strane, zahvaljujući vitaminu B i gvožđu sprečava preuranjenu pojavu sedih vlasi, slabljenje memorije i sluha.</p> <p>Bogat je dijetetskim vlaknima, povoljno deluje na snižavanje lošeg holesterola, ima snažno antioksidativno delovanje, pa sprečava stvaranje slobodnih radikala koji uništavaju zdrave ćelije.</p>

P 285 B (1 g)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>DUKE Borovnica Seme (Vaccinium corymbosum)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 (0,015g) semena.  </strong></span></h2> <p>Duke ima odličnu tolerantnost na bolesti. Jedna je od najotpornijih sorti na izmrzavanje tokom zimskog perioda. Preporučuje se sadnja do 700 m nadmorske visine, a ako se planira na većim visinama izabrati parcelu koja je zaklonjena od vetra i koja dugo na proleće ostaje pod snegom odnosno na kojoj kasnije kreće vegetacija, a tada pristiže na branje julu kada je i cena ploda niska.</p> <p><strong>Karakteristike na polju:</strong><span> </span>Duke je sorta borovnice sa polupodignutim izdancima kojima se lako manipuliše. Sadnja se obavlja u jesen ili proleće u posebno pripremljeno zemljište u razmaku od 1,5 x 2,5 m (2.500 kom/ha) ili u saksije/vreće sa profesionalnim supstratom do 6.000 kom/ha, zavisno od tehnologije.</p> <p><strong>Sadnice:</strong><span> </span>Kontejnerske sadnice u saksijama od 1,5-2 l supstrata se sade na pripremljeno zemljište ili u velike saksije/vreće sa profesionalnim supstratom, tako da se vrat korena ne potopi u zemlju već da bude na površini kao na slici. Zatim zatrpati sitnom zemljom, blago pritisnuti rukama (ne nogama) i dobro zaliti vodom kako bi se ostvario bolji kontakt sa zemljom. Sadnice pre sadnje potopiti u rastvor prihrane za ukorenjavanje 0,1% HUMISTART i sredstva za zaštitu 0,1% (Trifender ili Tifi) u trajanju od 1-2 minuta. Tokom godine u više navrata ubacivati mikorizne gljive koje su neophodne za usvajanje hrane obzirom da borovnica nema sitne žile sa kojima usvaja hranu već to za nju čine pozitivni mikroorganizmi.</p> <p><strong>Zemljište:</strong><span> </span>Najbolje je blago kiselo (PH 4,5), rastresito zemljište, nađubreno zgorelim stajnjakom (40 t/ha) i mineralnim đubrivom sa više kalijuma (500 kg/ha – 8:16:24) u trakama širine 1 m kuda će biti redovi, a ne po celoj površini. Po celoj površini parcele pre freziranja ubaciti kiselog treseta, neki od zemljišnih insekticida (Galition 20 kg/ha ili Radar Versus 30 kg/ha). U pripremljene brazde ili rupe dubine 25-30 cm prvo staviti kiselog treseta (2-3 kg/sadnici) a zatim sloj zemlje smešan sa mineralnim đubrivom (50-100 gr po sadnici). U rupe ili brazdu koje su pripremljene za sadnju obavezno dodati (ubaciti) istog zemljišnog insekticida i smešati ga sa zemljom koja se stavlja oko sadnice. Svake godine dodati čamove piljevine u sloju do 5 cm koji će dati dodatnu organsku materiju za biljku. Ako se radi proizvodnja u saksijama/vrećama tada se koristi profesionalni supstrat za sadnju.</p> <p><strong>Navodnjavanje:</strong> Navodnjavanje treba obezbediti kroz sistem kap po kap koji se koristi i za prihranjivanje vodotopivim đubrivima, a u slučaju velikih suša preporuka je da se obezbedi i sistem orošivača (rasprskivača za zalivanje) koji će se koristiti isključivo preko noći kada se biljke ohlade. Rasprskivačima će se obezbediti ravnomerno navodnjavanje cele površine zemljišta jer kupina ima veoma jak i veliki korenov sistem. Primena sistema za navodnjavanje je neophodna jer se radi o sorti koja obilno plodonosi. Redovnu prihranu sa povećanim sadržajem kalijuma i kalcijuma, umerenim azotom treba primenjivati od početka zrenja plodova do kraja branja, a od početka septembra u nekoliko navrata koriste se Kalijum sulfatna đubriva radi postizanja višeg procenta suve materije u stablu. Na taj način biljke će obilnije plodonositi i biti pripremljena za zimu i neće dolaziti do izmrzavanja izdanaka.</p> <p><strong>Zasena:</strong><span> </span>Neophodna agrotehnička mera u regionu Srbije je i zasena. Mreža od minimalno 40% zasene je potrebna kako bi se umanjilo sunčevo zračenje za 40%, smanjila temperature za 5-6°C i izbegle ožegotine ploda, povećala cirkulacija vazduha, zasad zaštitio od eventualnog leda (grada) i radnicima obezbedio lakši i efikasniji rad tokom celog dana, a time povećao učinak rada. Prinosi se povećavaju i do 40%, a kavalitet ploda je neuporedivo bolji.</p> <p><strong>Prinos:</strong><span> </span>Sadnja sortno čistog (sertifikovanog) i zdravstveno ispravnog sadnog materijala i primena svih agrotehničkih mera u prosečnoj godini, u punom rodu može obezbediti prinos od 2 – 2,5 t/10 ari.</p> <h2><span style="color: #000000;"><strong><em>Uputstvo za sejanje</em></strong></span></h2> <p>Severna visokozbunasta borovnica (americka borovnica) - Potopiti seme u malu posudu sa toplom vodom i ostaviti da se ohladi 24 sata. Zatim sejati seme na povrsini slobodnom drenazom i prekriti kompostom . Potrebno je 90 dana hladne stratifikacije na 3C °, sto se moze postici prekrivanjem  i stavljanjem napolje na hladno i mracnije mesto, ili prekrivanjem plasticnom kesom  i stavljanjem u frizider. Zatim premestiti u zatvoreni prostor  ili u propagator na minimalnoj temperaturi od 21C °, dok ne proklija.  Kada je dovoljno veliko da se obradjuje, premestiti pojedine sadnice u 9cm duboku saksiju sa kompostom da bi dalje raslo. Zastititi od smrzavanja. Zatim posaditi na otvorenom, od juna pa na dalje.</p> </body> </html>

V 194 D

5/ 5

<h2><strong>Beli Senf seme (Sinapis alba)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 180 (1 g) semena.</strong></span></h2> <p><b>Beli senf / gorušica</b><span>&nbsp;</span>(lat.<span>&nbsp;</span><i>Sinapis alba</i>; sin<span>&nbsp;</span><i>Leucosinapis alba</i>) je<span>&nbsp;</span>biljka<span>&nbsp;</span>vrlo slična grbici i one često rastu zajedno. Uzgaja se zbog mladih listova oštra mirisa, koji se sirovi upotrebljavaju u salatama. To je zimska biljka koja se na visokim temperaturama vrlo brzo osjemenjuje; ako se uzgaja u područjima koja obiliju<span>&nbsp;</span>kišom, listovi joj postaju grubi.</p> <p>U umjerenom pojasu gorušica najbolje uspijeva ako se u<span>&nbsp;</span>proljeće<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>jesen<span>&nbsp;</span>posije izravno u zemlju.</p> <p>Gorušica je, kao i grbica, vrlo korisna biljka ako se od jeseni do proljeća uzgaja pod pokrovom. Može se i bez zemlje uzgajati na vlažnom papirnatom kuhinjskom ubrusu položenom na tanjur i smještenom na prozorsku dasku, ili u klijalištu; po želji, može se posijati i u sjevetnu posudu s kompostom za lončanice. Ove metode se mogu primjenjivati cijele godine. Gorušica klija brže od grbice, pa ako ih se želi uzgajati zajedno, gorušicu treba posijat 2 ili 3 dana nakon grbice. Ako se želi stalna zaliha, sjeme se sije svakih 7 do 10 dana.</p> <p>Željena količina gorušice se odreže kada biljčice dosegnu visinu od 3,5 - 5 cm. Budući da se prilično brzo počne osjemenivati, može se rezati samo 2 ili 3 puta.</p>

MHS 27 W (1g)

5/ 5

<div class="&quot;rte&quot;"><h2><strong>Kinoa Seme (Chenopodium quinoa)</strong></h2><h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 700+- (2g) semena.</strong></span></h2><p>Nekada su je tretirali kao smeće, ali danas je luksuzna namirnica.</p><p>Biljka neverovatnih lekovitih i hranljivih svojstava, ali i njeni drevni južnoamerički uzgajivači, biće u centru pažnje tokom ove, ali i narednih godina.</p><p>Kinoa se često definiše kao žitarica, ali je genetski drugačija od kukuruza i pšenice.</p><p><em><strong>Ujedinjene nacije su 2013-u proglasile godinom kinoe, očekujući da će na taj način "podići javnu svesnost o nutritivnim, ekonomskim i kulturnim svojstvima ove biljke"</strong></em></p><p>Rođaka je repi i spanaću, a iako se u ishrani prvenstveno koristi zrno, njeni listovi su takođe jestivi. Ipak, kinoa sadrži i brojne vrline žitarica – pomaže u kontroli holesterola, arterijskih zakrčenja i gojaznosti – ali za razliku od žitarica ne izaziva smetnje u varenju.</p><p>Kinoa (quinoa) se kuva se slično kao pirinač, ne sadrži gluten i prepuna je vitamina i minerala.</p><p>Visok sadržaj proteina, malo šećera i nimalo glutena, čine ovu namirnicu idealnom za svačiju ishranu, a posebno za osobe sa dijabetesom, celijakijom ili drugim oboljenjima koja stvaraju preosetljivost na gluten.</p><p>Španski konkistadori su je smatrali smećem, ali je sada kinoa luksuzna namirnica koja se prodaje u dobro opremljenim prodavnicama zdrave hrane. Zato, najveći problem u uvođenju kinoe u redovnu ishranu može biti njena visoka cena – obično tri puta viša od većine žitarica.</p><p>Koliko je kinoa hranljiva potvrđuje i činjenica da čak i Nasa planira da je uvrsti u meni svojih dugih svemirskih putovanja.</p><p><strong>Posledice popularnosti</strong></p><p>Potražnja za kinoom, naročito u Sjedinjenim Državama, pokrenula je rast cena namirnice koja je uglavnom bila deo trpeze siromašnih farmera iz Bolivije i Perua, gde se lako uzgaja. Svetska potražnja sada, učinila je kinou izvoznom robom – suviše skupom za lokalno stanovništvo, koje se njome hrani vekovima.</p></div>

P 219 C