Krastavac Pariski kornison 400 semena

5/ 5

<h2><strong>Crni susam seme (Sesamum indicum)</strong><br><span style="color: #ff0000;"><strong><span title="" class="">Cena je za pakovanje od 1 g (350) semena.</span></strong></span></h2> <p style="color: #202122; font-size: 14px;"><b>Susam</b><span>&nbsp;</span>ili<span>&nbsp;</span><b>sezam</b><span>&nbsp;</span>(lat.<span>&nbsp;</span><span lang="la"><i><i lang="la" title="латински текст">Sesamum indicum</i></i></span>) potiče iz tropske<span>&nbsp;</span>Azije<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>južne Afrike. To je jednogodišnja biljka i za 3-5 meseci uzgoja dostigne visinu do 2 metra.</p> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Gaji se radi semena najviše u<span>&nbsp;</span>Kini,<span>&nbsp;</span>Indiji,<span>&nbsp;</span>Sudanu<span>&nbsp;</span>i u još nekim zemljama. Seme sadrži 45-60% ulja koji se upotrebljava za kuvanje, salate i za proizvodnju margarina. Seme je takođe bogato proteinima i važi za omiljenu namirnicu u orijentalnim i severnoafričkim zemljama. Upotrebljava se u pekarstvu za posipanje peciva.</p> <h2 style="font-size: 1.5em;"><span id=".D0.9F.D1.80.D0.BE.D0.B8.D0.B7.D0.B2.D0.BE.D0.B4.D1.9A.D0.B0"></span><span class="mw-headline" id="Производња">Proizvodnja</span></h2> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Godine 2010. ukupna svetska berba susama je iznosila oko 3,84 miliona tona. Najveći proizvođač u 2010. godini je bila azijska država<span>&nbsp;</span>Mjanmar<span>&nbsp;</span>(0,72 miliona tona), koja je sa<span>&nbsp;</span>Indijom<span>&nbsp;</span>(0,62 miliona tona) i<span>&nbsp;</span>Kinom<span>&nbsp;</span>(0,59 miliona tona) činila 50 procenata svetske proizvodnje susama. Pored njih, izdvajaju se i<span>&nbsp;</span>Etiopija<span>&nbsp;</span>(0,31 miliona tona),<span>&nbsp;</span>Sudan<span>&nbsp;</span>(0,25 miliona tona),<span>&nbsp;</span>Uganda<span>&nbsp;</span>(0,17 miliona tona),<span>&nbsp;</span>Nigerija<span>&nbsp;</span>(0,12 miliona tona).</p> <p><span style="color: #000000;"><br>Semenke crnog susama su najbolje ako se lagano proprže jedan minut, jer se tako pojačava zemljasti, orašasti ukus. Koristi se obično u Azijskim jelima zbog ukusa, boje i teksture, obično ih nalazimo u sušiju, jelima sa pirinčem i salatama. Dobar je uz patlidžane, ribu, zeleno povrće, med, korenasto povrće, limun, testeninu, pirinač, šećer, tikvice.<br>Dobro se kombinuje sa kardamonom, čilijem, cimetom, karanfilićem, korijanderom, đumbirom, muškatnim oraščićem, origanom, biberom, s umakom, timijanom. Semenke crnog susama, sa kojih nije skinuta opna, sadrže čak 60 odsto više kalcijuma oljuštene. Sa opnom imaju i jači ukus što najbolje znaju Kinezi, koji ga često koriste u tradicionalnoj ishrani i medicini i visoko vrednuju njegove hranljive i lekovite sastojke. Susam se, inače, smatra najstarijom uljaricom u ljudskoj upotrebi, posebno odomaćenoj na Dalekom istoku. Ova veoma otporna biljka, lako se prilagođava najrazličitijim promenama i teškim uslovima.<br></span></p> <p>Izuzetno bogat magnezijumom i kalcijumom, pomaže u regulisanju krvnog pritiska i sprečava pojavu migrene usled lošeg stanja krvnih sudova. Osim toga, suzbija nastanak astmatičnih grčeva, a kod nesanica uzrokovanih menopauzom poboljšava san.</p> <p>- Crni susam je odličan izvor bakra i cinka. Poznato je da mineral bakar, unet u dovoljnoj količini, omogućava aktiviranje procesa stvaranja elastina i kolagena, neophodnih za dobro funkcionisanje zglobova i kostiju. Istovremeno, cink obezbeđuje dobru čvrstinu kostiju, sprečavajući prelome i osteoporozu i ima veoma važnu ulogu u održavanju imuniteta.</p> <p>Izuzetno cenjen u ishrani, posebno se preporučuje kao namirnica koja podmlađuje i usporava starenje, jer poseduje zavidne količine vitamina E, koji je neophodan za zdravlje kože. S druge strane, zahvaljujući vitaminu B i gvožđu sprečava preuranjenu pojavu sedih vlasi, slabljenje memorije i sluha.</p> <p>Bogat je dijetetskim vlaknima, povoljno deluje na snižavanje lošeg holesterola, ima snažno antioksidativno delovanje, pa sprečava stvaranje slobodnih radikala koji uništavaju zdrave ćelije.</p>

P 285 B (1 g)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Carolina Reaper Mleveni, Najljuci Chilli Na Svetu 2 Mil. SHU</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>5, 50, 500 grama praha po pakovanju.</strong></span></h2> <p><strong>I ove godine 2021 opet ćemo imati 1200 naših biljaka od kojih vam nudimo kako seme tako i mlevenu Carolina Reaper.</strong></p> <p>Izuzetno ljuta Carolina Reaper je odlična za meso, rebarca, ribu, supe i još mnogo toga! Mali paketi su odličan način da isprobate kolika jhe ljutina Carolina Reaper.</p> <p>Crvena paprika "Carolina Reaper" (HP22B) uzgojena na poljoprivrednom imanju Eda Curriea u Južnoj Carolini u Guinnessovoj knjizi rekorda zabilježena je kao najljuća paprika ikada uzgojena.</p> <p>"Carolina Reaper" najljuća paprika na svijetu</p> <p>Ljutina male crvene paprike prema mjernom sistemu Skovila dostigla je 2,2 miliona mjernih jedinica. Poređenja radi, ljutina normalne crvene paprike dostiže pet hiljada mjernih jedinca Skovila. Vlasnik imanja na kojem se paprika uzgaja Ed Currie kazao je kako je ljutinu njegove paprike ranije testirao Univerzitet Winthrop.</p> <p>Direktor Instituta za ljutu papriku sa Univerziteta New Meksiko Paul Bosland kazao je da nije smio probati spornu papriku, jer se prepalašio njene ljutine.</p> <p>Za ljutinu ove paprike odgovorna je hemijska tvar kapsaicin. Ova hemijska tvar pokazuje različite rezultate ovisno o uslovima okoline, a mijenja se također ovisno i o genetskoj strukturi biljke te mjestu uzgoja.</p> <p>Ranije je rekord najljuće paprike držala indijska paprika "Bhut Kolokia" čija je ljutina iznosila 1,2 miliona Skovila.</p> </body> </html>

Z 81

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Seme Havajske Ruze (Argyreia nervosa)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 Semena.</strong></span></h2> <div>HBW je biljka penjacica, poznata po belim cvetovima koji sadrze mnogo semenki koje sadrze psihodelik LSA... Ona je visegodisnja biljka, puzavica, velikih srcolikih listova i lagano rozih cvetova, kada se cvetovi osuse, naci cemo 1- 4 semenke u osusenim kapsulama. Raste u Aziji a uzgaja na Hawaiima.</div> <div>Uzgoj: </div> <div>posto mi znamo imati  jake zime trebalo bi je uzgajat u velikim posudama tokom leta a preko zime je uneti unutra na toplo. Moze se razmnozavati pomocu semenja, a u prolece deljenjem biljke na pola i presadjivanjem.</div> <div>Semenke ce proklijat ako napravimo mali rez na vanjskoj omotnici semenke, dalje od "oka klijanja". tako zarezanu semenku ostavimo u vodi da se namace dok ne natekne i ne udvostruci se. Zasadimo seme 1 cm duboko u zemlju. Zemlja ne mora biti nesto posebno bogata i hranjiva ali voli dobro i prozracno tlo. Dok ne proklija zemlja mora biti vlazna i na toplom mestu. Kada proklija zalivanje nesme biti ucestalo, i mozemo dozvoliti lagano isusivanje tla jer prekomerno zalivanje moze dovesti do trulenja korena.</div> <div>Biljka voli suncano mesto i dosta je izdrzljiva, tako da sa zalivanjem ne treba preterivati.</div> <div>Posuda od 20 lit je dovoljna za uzgoj dve biljke, ali posto brzo raste treba je presaditi u vecu nakon god dana. Ako je planiramo uzgajati u posudama moramo joj obezbediti ogromnu posudu ili kadu od oko 200 lit da bi se korenje i biljka normalno razvijala. Ako koren i biljka nemaju dovoljno prostora za rast tesko da ce cvetati.</div> <div>Na pocetku sporo raste dok ne oformi nekoliko parova listova a kasnije se ubrza drasticno rast. Prvu godinu naraste vise u obliku zbuna i zato bi je nakon leta trebalo po zimi uneti negde na toplo.</div> <div>Ali druge godine, u prolece, mozemo je zasaditi vani u zemlju ili u veliku kadu, jer ce se rasti jos vise ubrzat i narast ce u predivnu i ogromnu puzavicu koja bi sada trebala dati cvetove i dakako seme.  Moguce je da se cvetovi i seme ne pojave prvih 1-2  god. A to zavisi od uveta u kojim raste.</div> <div>Kada dode zima biljku treba ili izvaditi iz zemlje da se koren ne smrzne i sacuvati, ili jednostavno kadu-bure preseliti na neko toplije mesto do proleca.</div> <div>Kapsule sa semenjem skupljamo kada se potpuno osuse.</div> <div>Semenke treba cuvati na suvom i hladnom mestu.</div> <div>Botaničko Ime : Argyrea Nervosa</div> <div>Zajedničko Ime : Hawaiian Baby Woodrose , Elephant Creeper , Argyrea nervosa</div> </body> </html>

T 25

5/ 5

<div class="&quot;rte&quot;"><h2><strong>Kinoa Seme (Chenopodium quinoa)</strong></h2><h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 700+- (2g) semena.</strong></span></h2><p>Nekada su je tretirali kao smeće, ali danas je luksuzna namirnica.</p><p>Biljka neverovatnih lekovitih i hranljivih svojstava, ali i njeni drevni južnoamerički uzgajivači, biće u centru pažnje tokom ove, ali i narednih godina.</p><p>Kinoa se često definiše kao žitarica, ali je genetski drugačija od kukuruza i pšenice.</p><p><em><strong>Ujedinjene nacije su 2013-u proglasile godinom kinoe, očekujući da će na taj način "podići javnu svesnost o nutritivnim, ekonomskim i kulturnim svojstvima ove biljke"</strong></em></p><p>Rođaka je repi i spanaću, a iako se u ishrani prvenstveno koristi zrno, njeni listovi su takođe jestivi. Ipak, kinoa sadrži i brojne vrline žitarica – pomaže u kontroli holesterola, arterijskih zakrčenja i gojaznosti – ali za razliku od žitarica ne izaziva smetnje u varenju.</p><p>Kinoa (quinoa) se kuva se slično kao pirinač, ne sadrži gluten i prepuna je vitamina i minerala.</p><p>Visok sadržaj proteina, malo šećera i nimalo glutena, čine ovu namirnicu idealnom za svačiju ishranu, a posebno za osobe sa dijabetesom, celijakijom ili drugim oboljenjima koja stvaraju preosetljivost na gluten.</p><p>Španski konkistadori su je smatrali smećem, ali je sada kinoa luksuzna namirnica koja se prodaje u dobro opremljenim prodavnicama zdrave hrane. Zato, najveći problem u uvođenju kinoe u redovnu ishranu može biti njena visoka cena – obično tri puta viša od većine žitarica.</p><p>Koliko je kinoa hranljiva potvrđuje i činjenica da čak i Nasa planira da je uvrsti u meni svojih dugih svemirskih putovanja.</p><p><strong>Posledice popularnosti</strong></p><p>Potražnja za kinoom, naročito u Sjedinjenim Državama, pokrenula je rast cena namirnice koja je uglavnom bila deo trpeze siromašnih farmera iz Bolivije i Perua, gde se lako uzgaja. Svetska potražnja sada, učinila je kinou izvoznom robom – suviše skupom za lokalno stanovništvo, koje se njome hrani vekovima.</p></div>

P 219 C