Purple Pepper Chili Seme

5/ 5

<h2><strong>Cayenne chili - cili seme (mesane boje)</strong></h2> <div id="idTab1" class="rte"> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 ili 50 semena.&nbsp;</strong></span></h2> <div>Jake uspravne biljke daju plodove velikih, naboranih, suženih i zakrivljenih plodova dužine od 15 do 20 cm i prečnika 3 cm sa srednje debelim mesom.<br><br>Boja ploda je tamnozelena, a zrenjem prelazi u žutu, narandžastu, crvenu. 30.000 - 40.000 SHU-a.<br><br>Sazreva za 70-80 dana.</div> </div>

C 19 MIX

5/ 5

<h2 class=""><strong>Slanutak, Ceci, Leblebija Seme&nbsp; (Cicer arietinum)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong><strong>Cena je za pakovanje od 6g (20) Semena.</strong></strong></span></h2> <p>Leblebija (Cicer arietinum) je vrsta biljaka iz familije bobova (Fabaceae). Narodski nazivi su joj još naut, slanutak, slani grah, slani pasulj. Latinski nazivi su: Cicer arietinum, Cicer edessanum, Cicer grossum, Cicer physodes, Cicer rotundum и Cicer sativum.</p> <p><strong>Opis</strong></p> <p>Leblebija je mahunasta, belančevinasta biljka i visokovredna namirnica za ljudsku prehranu. Njeno seme, slično semenu soje ili sušenom zrnu graška, svetlosmeđe je boje, a koristi se kao varivo ili kao dodatak ostalom povrću za pripremanje jela. Nedozrelo seme ljušti se iz mahuna i priprema kao mladi pasulj ili grašak. U istočnim zemljama leblebiju melju u brašno i od njega peku izvrsna peciva, ili je u određenoj razmeri (10 - 20 odsto) mešaju s pšeničnim brašnom i peku poseban i vrlo tražen hleb. Najpopularniji orijentalni specijaliteti od leblebije su izuzetno ukusni i zdravi falafel i humus, a u Srbiji se jedu i propržene semenke, koje se grickaju kao kokice ili semenke bundeve i suncokreta.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Sastav i hranljiva vrednost</strong></p> <p>Biohemijski sastav leblebije sličan je ostalim mahunarkama. Osušeno zrno sadrži 17,4 - 23,3 odsto belančevina, 53,5 - 63,6 odsto ugljenih hidrata, 4,1 - 5,5 procenata biljnog ulja 3,3 - 5,5 odsto celuloze i 3,2 - 3,4 odsto mineralnih materija.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Mlade mahune leblebije nisu preporučljive za jelo, jer vegetativna masa (stabljika, lišće, pa prema tome i mahuna) ima visok sadržaj jabučne i oksalne kiseline, što može izazvati ozbiljne poremećaje u organizmu.</p> <p>Leblebija je veoma dobar izvor gvožđa, čak i kuvana leblebija sadrži duplo više gvožđa od jednake količine mesa. Količina kalcijuma u leblebiji je takođe visoka i udružena je s belančevinama koje povećavaju njegovu apsorpciju. Ako je u obroku zastupljena i žitarica, takav obrok ima potpuni sastav potrebnih aminokiselina. Ima nizak glikemijski indeks.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Novija istraživanja, koja su obuhvatila 19 različitih kultivara leblebije uzgajenih u stakleniku, pokazala su da je i lišće leblebije isto tako vredno pažnje, jer sadrži osim vitamina i značajnu količinu nekih minerala, pa tako može parirati kupusu i spanaću. Sadržaj kalcijuma, magnezijuma i kalijuma u lišću leblebije veći je nego u spanaću i kupusu dok je sadržaj gvožđa, cinka i bakra približno jednak.</p> <p>Rezultati ovog istraživanja mogli bi imati veliku važnost za zemlje gde se leblebija i uzgaja, a to su pre svega Indija, Srednji istok i Srednja Evropa. U tim je zemljama često zabeležen i manjak određenih namirnica u prehrani, pa bi lišće leblebije moglo biti odličan alternativni izvor.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Upotreba:</strong></p> <p>Može da se koristi kao varivo, da se samlevena koristi kao hlebno brašno, ali i da se propržena jede poput semenki.</p> <p>Tu se, naravno, ne morate zaustaviti: leblebije su odličan dodatak supi, a ako je sameljete u blenderu, začinite i dodate malo maslinovog ulja eto odličnog namaza za hleb. Leblebija je u istorijske spise ušla pre mnogih država: prvi zapisi o ovoj biljci stari su trinaest vekova i svedoče o njenoj širokoj upotrebi na prostorima današnje Turske. Iz Anadolije je prenesena na Bliski istok i sever Afrike, a na Kavkazu joj je pripala neobična čast da bude ovekovečena u imenu jednog umetničkog dela. Naime, jermenski kompozitor Tigran Čuhadžjan napisao je 1875. godine operetu "Prodavac leblebija". Koren je pustila i na Balkanu, gde se najviše uzgaja u Makedoniji i Dalmaciji. U pogledu biohemijskog sastava, leblebija se ne razlikuje mnogo od ostalih mahunarki: sadrži do 23 odsto belančevina, 58 odsto ugljenih hidrata i oko 5 odsto biljnog ulja. U količini gvožđa koju sadrži pobeđuje meso čak i kad je kuvana. Bogata je kalcijumom, magnezijumom i bakrom. Stotinu grama leblebija vredno je 361 kaloriju.</p>

P 166 (6 g)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong><em><span style="text-decoration: underline;"><span>Socivo ili Leca Seme</span> (Lens culinaris)</span></em></strong></h2> <h3><span style="color: #ff0000;"><strong><strong>Cena je za pakovanje od 20 semena.</strong></strong></span></h3> <p>Sočivo ili leća (lat. Lens culinaris) je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki. Vodi poreklo sa Bliskog istoka, a u ishrani se koristi još od kamenog doba. Uzgaja se zbog jestivog semena koje ima oblik sočiva odnosno leće. Najveći svetski proizvođač ove biljke je Kanada, a slede Indija, Turska, SAD i Autralija.</p> <p> </p> <p>Kao i druge biljke iz porodice mahunarki, sočivo sadrži veliki deo belančevina i nutritivno je vredna namirnica naročito u vegeterijanskoj ishrani. Od industrijski popularnih biljaka jedino soja ima veći procenat belančevina od sočiva. Proteini iz sočiva o kojima je reč sadrže esencijalne aminokiseline izoleucin i lizin, pa se slobodno može reći da je sočivo vredan izvor belančevina.</p> <p> </p> <p>Postoje razne vrste sočiva, različitih boja (žuta, zelenkasta, braon i crna). U zavisnosti od vrste, sočivo se kuva od 10 do 40 minuta. Najbolje se kombinuje sa pirinčem, koji ima približno jednako vreme pripreme. Kada se priprema sa mesom, sočivo dobro ide uz prasetinu ili piletinu.</p> <p> </p> <p>Kalorijski gledano, sočivo u suvom stanju obezbeđuje 353 kcal/ 100 g. Kada se skuva, sočivo ima energetsku vrednost od 230 kcal/100g. Nutritivno gledano, sočivo u suvom stanju (u 100 g) sadrži 60 g ugljenih hidrata (31 g vlakana), 26 g belančevina, 1 g masti i 10 g vode. Od vitamina, sočivo je bogato vitaminom B1 i B9, a od minerala sadrži velike količine gvožđa, magnezijuma, fosfora, molibdena, mangana, cinka i kalijuma.</p> <p> </p> <p>Sočivo je malo ali moćno sredstvo za smanjenje nivoa holesterola u krvi, pre svega zahvaljujući velikoj količini dijetnih vlakana koje sadrži, kako rastvorljivih, tako i nerastvorljivih. Istovremeno je odlično sredstvo protiv zatvora i služi u prevenciji poremećaja u varenju hrane poput divertikuloze i sindroma nadraženog creva. Pored toga, sočivo odlično održava nivo šećera u krvi. Ovo je jako bitno kod oboleleih od dijabetesa. Sočivo ima veliki uticaj na smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti.</p> <p> </p> <p>Sočivo ima i neke loše osobine poput toga da je inhibitor tripsina jer sadrži relativno veliku količinu fitata. Tripsin je enzim koji ima ulogu u varenju, a fitati smanjuju apsorpciju minerala iz sočiva. Zbog ovoga se sočivo pre kuvanja potapa u mlaku ili toplu vodu preko noći, čime se sadržaj fitata smanjuje. Sočivo sadrži i veliku količinu purina, pa se ne preporučuje u ishrani obolelih od gihta.</p> <p> </p> <p>Sočivo se može pripremati i bez potapanja u vodu preko noći, ali se ovo ipak preporučuje. Kada ga ocedite, nalijte u loncu vode tri puta više od količine sočiva i kuvajte. Zelena vrsta sočiva koja je najzastupljenija kod nas se najčešće kuva oko pola sata. Prvo neka voda proključa, potom smanjite temperaturu i pokrijte poklopcem. Ako želite da pravite salatu od sočiva, kraće kuvajte, a ako hoćete kašu, duže.</p> <p> </p> <p>U salati sočivo dobro ide uz seckanu svežu crvenu papriku, uz sveže začinsko bilje. Kuvana sočiva možete poslužiti i uz testeninu i bareni brokoli sa malo belog luka, đumbira i maslinovog ulja.</p> </body> </html>

P 165 B

5/ 5

<h2><strong>Ajovan seme (Trachyspermum ammi)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 1g (500) semena.&nbsp;</strong></span></h2> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;"><strong>Narodna imena: </strong>Karambol, biskupski korov, ajma, karom, omam,<strong><span>&nbsp;</span></strong>ajvain.</p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;">Potiče iz istočnog Mediterana, smatra se iz Egipta. Glavne oblasti kultivacije danas su Indija, Iran i Avganistan. Ajovan se koristi kao lek protiv nadimanja iz antičkih vremena. Poznati grčki lekari&nbsp; Dioscrides i Gelen su ga koristili u raznim lekovima. Koristili još stari Egipćani za lečenje vitiliga, gubitak pigmenta u koži.</p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;"><strong>Opis biljke</strong></p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;">Ajovan je jednogodišnja, žbunasta, uspravna biljka. Naraste i do 65 cm u visinu. Grana se iz baze. Listovi su u obliku pera, dužine od15 do 23cm. Cvetovi su sitni, bele boje, sa spoljašnje strane obloženi dlačicama. Semenke ajovana su male i grube, u obliku polumeseca, sa svilenkastom nit na jednom kraju. Ukus sirove semenke je vruć, gorući i gorak, sličan timijanu i origanu. Kada je semenka skuvana, intenzitet mirisa je ublažen, sličan mirisu majčine dušice.<br>Ajovan je još uvek malo poznat začin.</p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;"><strong>Hemijski sastav</strong></p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;">Ajovan semenke sadrže bojna hemijska jedinjenja: proteine, ugljenehidrate, mineralne materije (kalcijum, fosfor, gvožđe, natrijum, kalijum), 8-methokipsoralen, vitamine (tiamin,<span>&nbsp;</span>riboflavin,<span>&nbsp;</span>niacin). Suve semenke ovoga začina sadrže eterično ulje (2,5 do 5%),a dominira timol (35 do 60%), takođe su identifikovani p-cimen, limonen i γ-terpinen, karvakol, tujen i dr. Semenke sadrže i 26% masnih ulja.</p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;" class=""><strong>Lekovitost</strong></p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;">Ajovan je poznat kao antioksidat,&nbsp; germicid i antiseptik. Poboljšava probavu, stimuliše apetit, koristan je za lečenje respiratornog sistema, čireva, bubuljica, svraba, , žuči, menstrualnih i posleporođajnih poremećaja, ženske neplodnosti, neuralgije, zubobolje, bolova u ušima i reumatizma. Takođe je koristan za funkcionisanje urinarnog sistema. Veoma je cenjen kao afrodizijak.<br>Ovaj začin sadrži 8-methokipsoralen za koji je dokazano da stimuliše proizvodnju pigmenta u koži izloženoj UV svetlosti.</p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;"><strong></strong></p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;"><strong>Upotreba</strong></p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;">Ajovan semenke se koriste&nbsp; u širokom rasponu indijskih jela. U indijskoj kuhinji se dodaje jelima od dala, povrću, salatnim prelivima i prženim jelima. Semenke se koriste u malim količinama za brojne aromatične namirnice, kao konzervansi, u medicini, za proizvodnju eteričnih ulja, za proizvodnju parfema, lekova, itd.</p>

MHS 107 TA