Seme paprike babure Quadrato Dasti Giallo - Rosso

5/ 5

<h2 class=""><strong>Autentični Muchamiel paradajz seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 Semena.</strong></span></h2> <p>Muchamiel paradajz je širokog oblika i blago ravan, mesnat i sa duboko crvenim mesom. Plodovi srednje veličine (200 - 250 grama), tvrda koža, otporna na pucanje.</p> <p>Sorta srednjeg ciklusa i odlična produktivnost. Neodređen i snažan rast. Plodovi crvene boje, zelenog vrata, okruglastog oblika.</p> <p>Muchamiel ili Mutkamel paradajz je sorta paradajza koja je rodom iz grada Alicantea, oduvek je imala priznat prestiž na tržištu po mirisu i ukusu pravog paradajza kao vrlo tradicionalna sorta poznata i uzgajana u celoj Španiji. Za biljku je karakteristično da je veoma otporna na nepovoljne uslove.</p> <p>Tomato de Muchamiel („Tomato Mutkamelero“) jedna je od najpoznatijih sorti u provinciji Alicante odakle potiče, tačnije iz grada Mutkamel. Pored toga, potrošači prijavljuju gubitak ukusa u hibridima koji se trenutno prodaju, i zahtevajući oporavak tradicionalne sorte.</p> <p>Muchamiel paradajz se ističe po veličini, zelenom grlu, tankoj koži, vrlo je mesnat i ima slatko meso. Snažan i rustikalni paradajz.</p> <p>To je paradajz koji lako možete uzgajati u gradskoj bašti kod kuće u posudama kao što su saksije.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VT 122

5/ 5

<h2 class="">Seme Paradajza Mini San Marzano Zuti i Crveni</h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Crvena i zuta mini verzija legendarnog Italijanskog Marzano paradajza od kojega se prave najbolji sosovi. Biljke proizvode masu plodova koji su mesnati i koji poseduju intezivan (jak) vocni ukus.</p> <p>Kao i njegova verzija u punoj veličini, Mini San Marzano je sorta italijanskog paradajza koji je mekši i prirodno slađi od običnog paradajza i sadrži manje semena. Ova sorta, čija se generacija može pratiti u malom italijanskom gradiću San Marzano kod Napulja, ima karakterističan oblik kruške, tanku kožu i bogat ukus. Plodovi su obicno duzine oko 3 centimetra I tezine 20-25 grama po plodu, ali je to naravno zavisno kako od klimatskih uslova pa tako I same prihrane.</p> <p>Ovaj ceri paradajz uzgaja se tokom cele godine i pakuje u prikladno providno pakovanje da bi se osigurala svežina. On je Izbor uvaženih kuvara, Mini San Marzano paradajz može biti pečen, korišten u umacima, supama i salsama ili serviran kao zdravo sveže jelo.</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VT 76 R (10 S)

5/ 5

<h2><span style="color: #000000;" class=""><strong>Srpska Domaca Sljiva Seme (Prunus domestica)</strong></span></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 (15g) semena.</strong></span></h2> <p>Šljiva je drvo iz familije ruža (Rosaceae). Pod šljivom se najčešće podrazumevaju sorte domaće šljive (Prunus domestica L.), koje su mnogobrojne. Većinu sorti čovek koristi u ishrani u vidu voća, a poneke se koriste i zbog drveta. Širom Evrope se od plodova ovog drveta spravlja alkoholni napitak šljivovica (među Srbima često zvan samo šljiva ili šljivka), koji se na našim područjima smatra srpskim nacionalnim pićem. Često se od plodova prave marmelade i džemovi (džem od šljiva). Velike površine šljivika mogu se videti u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji. Statistika FAO kaže da je prosečna produkcija šljiva u Srbiji za period 2000—2009. god. 486.791 tona godišnje, na početku perioda zabeležen je pad u proizvodnji, ali je 2003. godine proizvodnja naglo povećana. U 2009. godini iznosila 662.631 tonu.</p> <p><strong>Domaća šljiva</strong></p> <p>Smatra se da je domaća šljiva nastala hibridizacijom između trnjine i džanarike. Do danas je proizveden veliki broj sorti (kultivara) domaće šljive, preko 2000. Gaji se u čitavoj Evropi izuzev krajnjeg severa, severnoj i južnoj Africi, severozapadnoj Indiji, istočnoj Aziji, Severnoj Americi. Sve sorte su na bazi praktične osobine odvajanja koštice od mezokarpa („mesa“ ploda) svrstane u dve grupe (koje u savremenoj taksonomiji podroda nemaju značaja):</p> <p>cepače ili prave šljive, kojima se koštica lako odvaja od „mesa“ ploda;</p> <p>glođuše ili kalanke, kojima je endokarp čvrsto srastao za mezokarp.</p> <p>&nbsp;</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 197 (15g)

5/ 5

<h2><strong>Ogrozd Seme - Amalaki -Phyllanthus Emblica (Amla)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 Semena.</strong></span></h2> <div>Ovo višegodišnje voće najpoznatije je po tome što je najbogatiji prirodni izvor vitamina C: Sadrži 20 puta više vitmina C nego naranča. Ogrozd je divlja biljka, raste u obliku grma, punog ostrog trnja. Plodovi su velicine klikera i dlakavi. Potice sa Bliskog istoka i iz juzne Evrope i Sredozemlja. Doba dozrevanja je kratko i domaci ogrozd retko kad stize do pijacnih tezgi, jer nije dovoljno popularan kod nas, i skoro je zaboravljen. Poslednjih godina moze se nabaviti kod mnogih proizvodjaca rasada i spada u voce koje se ne prska.</div> <div>Poslednjih godina ogrozd pocinje da se sadi i kod nas. Spada u nase stare grmovite vocke, cija kultura je vremenom kod nas skoro zanemarena. Nekada je obicno sadjen za licnu upotrebu i svaka basta imala je najmanje 1-2 grma. Kada se govori o ogrozdu, misli se na onaj ciji su plodovi svetlo zelene ili svetlo zute boje. Danas ima ogrozda u svim bojama, jer je modifikovan i kao takav se vratio na trziste u svim bojama i danas u bastama vise sluzi za ukras.</div> <div>U mnogim zemljama Evrope, ogrozd je kao divlja biljka odavno prisutan u bastama i dugim kultivisanjem postignute su sorte sa krupnim bobicama i u raznim bojama i kao takav postao je znacajan i popularan. Moze da se jede sirov, ali najcesce se javlja kao sastavni deo vocnih salata ili pripremljen kao pire, moze da se proprema i kao sos i moze da se sluzi uz svezi sir ili jogurt.</div> <div>Ogrozd je prijatnog ukusa i obicno ga deca vole jer lici na klikere. Blagog i sladunjavog je ukusa, i specificnog mirisa. Ako je godina bila suncana on je sladji. U severnim delovima Evrope, gde je leto krace i hladnije, ogrozd je kiseliji i nije omiljeno voce kod dece, ali je zato pun vitamina C. Nas domaci ogrozd je sladak i koristi se za pripremanje slatkog, dzemova, sokova, raznih preliva, a narocito je omiljen za pripremanje nekih torti i kao dodatak za sladolede, vocne salate. Najcesce se kombinuje sa borovnicama i kupinama.</div> <div>Sto je ogrozd zreliji, to se cvrsce zatvara tvrda lupina oko semena, zato se cesce bere dok je nezreo, dok je lupina jos mekana, sto je zapravo steta, jer bogatstvo delotvornih materija razvija se tek kasnije.</div> <div>Bogat je silicijumom (za vezivna tkiva, neutralise otrove teskih metala) i balastnim tvarima (cisti creva). Vocno meso sadrzi puno provitamina A (stiti sluznice, ojacava telesne celije), piridoksin (vitamin B6, za izmenu belancevina, nerve, srce, rast kose), biotin 9za zdravu kozu, punu kosu), a pre svega vitamin C (za imunitet, delovanje mozga i nerava). Upija i veliku kolicinu mangana i magnezijuma iz tla u svoje plodove (vazno za snagu celija, misice, srce), osim toga kaliju i cink, koji podsticu mokrenje (za vezivna tkiva, proizvodnju hormona), cak je i zilava koza bogata vrednim visestruko nezasicenim masnim kiselinama, koje omogucuju boju iskoristivost karotena koji se nalazi u vocnom mesu.</div> <div>AMALAKI&nbsp;</div> <div>• &nbsp;Latinski: Emblica officinalis Gaertn., Phyllanthus emblica, Terminalia emblica</div> <div>• &nbsp;Sanskritski: Amalaki</div> <div>• &nbsp;Hindi: Amla</div> <div>• &nbsp;Srpski: Ogrozd</div> <div>Delovi koji se koriste: &nbsp;Suvo voće, zrelo voće, semenke, lišće, koren, kora i cveće. Svaki deo ima različitu terapeutsku vrednost i mora se pripremiti na poseban način radi maksimalne dobiti. Amalaki voće zahteva pedantan proces koji se sastoji od 21. koraka na tihoj vatri radi održavanja snage vitamina i minerala kao i biološke inteligencije ove izuzetne biljke.&nbsp;</div> <div> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Pre sejanja seme stavite u vodu vodu na 48h.</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0,5 - 1 cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Mi uvek preporucujemo substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>22° - 26° C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova&nbsp;4 - 8 nedelja.</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Uvek za sve koristite prokuvanu kisnicu ili destilovanu vodu!</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>&nbsp;</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena.&nbsp;</em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr> </tbody> </table> </div><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 68 (10 S)