Seme Tikve - Bundeve LABUDOV VRAT

2,75 €

Porez je uključen

Seme Tikve - Bundeve LABUDOV VRAT

Cena je za pakovanje od 5 Semena.

Ukrasna tikva "Labudov vrat” – je tikva glatkih listova, belih cvetova i izuzetno otporna na pepelnicu. Najbolje uspeva ako ima prostor za penjanje .Preporucujemo sejati je uz zicanu ogradu, lepsi su plodovi kad vise nego kad se muce na tlu

Semena u pakovanju :

Količina

Nema na lageru

Total Rating:

0/5 - 0 reviews

View ratings

	0
	0
	0
	0
	0

Add Review

View Reviews

	Ovaj proizvod je prodat
	11
	puta

Seme Tikve - Bundeve LABUDOV VRAT

Cena je za pakovanje od 5 Semena.

Šifra P 211

USDA Hardiness zone

Reviews (0)

Write a Review

Based on 0 reviews -

0/5

No reviews for the product

Be the first to write your review !

Discounts

Proizvod sa smanjenom cenom

Seme kaktusa Ferocactus...

2,00 € -32% 1,36 € (SKU: CT 5)

-32%

Brzi pregled

Proizvod sa smanjenom cenom

Socivo ili Leca Seme (Lens...

1,85 € -19% 1,50 € (SKU: P 165 B)

Seeds Gallery Shop,

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2>Socivo ili Leca Seme (Lens culinaris)</h2> <h3>Cena je za pakovanje od 20 semena.</h3> Sočivo ili leća (lat. Lens culinaris) je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki. Vodi poreklo sa Bliskog istoka, a u ishrani se koristi još od kamenog doba. Uzgaja se zbog jestivog semena koje ima oblik sočiva odnosno leće. Najveći svetski proizvođač ove biljke je Kanada, a slede Indija, Turska, SAD i Autralija. Kao i druge biljke iz porodice mahunarki, sočivo sadrži veliki deo belančevina i nutritivno je vredna namirnica naročito u vegeterijanskoj ishrani. Od industrijski popularnih biljaka jedino soja ima veći procenat belančevina od sočiva. Proteini iz sočiva o kojima je reč sadrže esencijalne aminokiseline izoleucin i lizin, pa se slobodno može reći da je sočivo vredan izvor belančevina. Postoje razne vrste sočiva, različitih boja (žuta, zelenkasta, braon i crna). U zavisnosti od vrste, sočivo se kuva od 10 do 40 minuta. Najbolje se kombinuje sa pirinčem, koji ima približno jednako vreme pripreme. Kada se priprema sa mesom, sočivo dobro ide uz prasetinu ili piletinu. Kalorijski gledano, sočivo u suvom stanju obezbeđuje 353 kcal/ 100 g. Kada se skuva, sočivo ima energetsku vrednost od 230 kcal/100g. Nutritivno gledano, sočivo u suvom stanju (u 100 g) sadrži 60 g ugljenih hidrata (31 g vlakana), 26 g belančevina, 1 g masti i 10 g vode. Od vitamina, sočivo je bogato vitaminom B1 i B9, a od minerala sadrži velike količine gvožđa, magnezijuma, fosfora, molibdena, mangana, cinka i kalijuma. Sočivo je malo ali moćno sredstvo za smanjenje nivoa holesterola u krvi, pre svega zahvaljujući velikoj količini dijetnih vlakana koje sadrži, kako rastvorljivih, tako i nerastvorljivih. Istovremeno je odlično sredstvo protiv zatvora i služi u prevenciji poremećaja u varenju hrane poput divertikuloze i sindroma nadraženog creva. Pored toga, sočivo odlično održava nivo šećera u krvi. Ovo je jako bitno kod oboleleih od dijabetesa. Sočivo ima veliki uticaj na smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti. Sočivo ima i neke loše osobine poput toga da je inhibitor tripsina jer sadrži relativno veliku količinu fitata. Tripsin je enzim koji ima ulogu u varenju, a fitati smanjuju apsorpciju minerala iz sočiva. Zbog ovoga se sočivo pre kuvanja potapa u mlaku ili toplu vodu preko noći, čime se sadržaj fitata smanjuje. Sočivo sadrži i veliku količinu purina, pa se ne preporučuje u ishrani obolelih od gihta. Sočivo se može pripremati i bez potapanja u vodu preko noći, ali se ovo ipak preporučuje. Kada ga ocedite, nalijte u loncu vode tri puta više od količine sočiva i kuvajte. Zelena vrsta sočiva koja je najzastupljenija kod nas se najčešće kuva oko pola sata. Prvo neka voda proključa, potom smanjite temperaturu i pokrijte poklopcem. Ako želite da pravite salatu od sočiva, kraće kuvajte, a ako hoćete kašu, duže. U salati sočivo dobro ide uz seckanu svežu crvenu papriku, uz sveže začinsko bilje. Kuvana sočiva možete poslužiti i uz testeninu i bareni brokoli sa malo belog luka, đumbira i maslinovog ulja. </body> </html>

P 165 B

-19%

Brzi pregled

Proizvod sa smanjenom cenom

Beli Senf - Slačica seme...

2,15 € -26% 1,59 € (SKU: MHS 27 W)

Seeds Gallery Shop,

5/ 5

<h2>Beli Senf - Slačica seme (Sinapis alba)</h2> <h2>Cena je za pakovanje od 180 (1 g) semena.</h2> Senf (nem. Senf), slačica ili gorušica, gusti je začin za jelo koji se pravi od mljevenog sjemena slačice uz dotatak vode i sirćeta. Fino samljeveno sjeme slačice se kuva u vodi uz dodavanje sirćeta i drugih začina. Upotrebljava se kao dodatak jelima, kod pravljenja sendviča i kao namaz kod neposrednog konzumiranja mesa. Riječ senf je u srpskom jeziku od nem. Senf, koje opet potiče od latinskog i starogrčkog sinapis, a engl. mustard od lat. mustum mlado vino i lat. ardens toplo, goruće. <h2 style="color: #000000; font-size: 1.5em;">Istorijat senfa</h2> Prvi su pripremali senf, najvjerovatnije Rimljani. Oni su mješali nefermentisani sok od grožđa sa sjemenom slačice (mustum ardens ). Negdje od kraja četvrtog vijeka rimski kuvari su senfu dodavali biber, kim, lovor, mirođiju, celer, majčinu dišicu, origano, luk, med, sirće i ulje i njime prije pečenja premazivali svinju. Rimljani su ovaj namaz počeli da izvoze u Galiju i dalje. Monasi u Parizu već od 10 vijeka spravljaju po datoj recepturi senf. Dižon u Francuskoj je od 1292. godine već posto poznati proizvođač senfa. U Dižonu se senf vijekovima proizvodi. Njegov ukus se usavršavao iz dana u dan. Počeo je i da se industrijski proizvodi. U partnerstvu sa Morisom Grejem , senf se proizvodi po jedinstvenoj recepturi kojoj je dodano i bijelog vina. Ovaj senf je najpoznatiji senf na svjetskom tržištu. <h2 style="color: #000000; font-size: 1.5em;">Priprema</h2> Raznovrsni ukusi senfa dolaze u širokom opsegu i snazi zavisno od sorte slačice i načina pripreme. Osnovni ukus „ žestine toplote“ velikim dijelom zavisi od slačice (sinapis alba). Razlikuju se ukusi senfa od bijele ili neke druge slačice. Kuvanjem se ublažava žestina i mijenja ukus senfa. Zavisno od tehnologije, ali prije svega od dodavanih začina i sredstava postoje mnogobrojni i ukusi i vrste senfova. U umjerenom pojasu gorušica najbolje uspijeva ako se u proljeće i jesen posije izravno u zemlju. Gorušica je, kao i grbica, vrlo korisna biljka ako se od jeseni do proljeća uzgaja pod pokrovom. Može se i bez zemlje uzgajati na vlažnom papirnatom kuhinjskom ubrusu položenom na tanjur i smještenom na prozorsku dasku, ili u klijalištu; po želji, može se posijati i u sjevetnu posudu s kompostom za lončanice. Ove metode se mogu primjenjivati cijele godine. Gorušica klija brže od grbice, pa ako ih se želi uzgajati zajedno, gorušicu treba posijat 2 ili 3 dana nakon grbice. Ako se želi stalna zaliha, sjeme se sije svakih 7 do 10 dana. Željena količina gorušice se odreže kada biljčice dosegnu visinu od 3,5 - 5 cm. Budući da se prilično brzo počne osjemenivati, može se rezati samo 2 ili 3 puta.

MHS 27 W (1g)