Sorta iz Bosne i Hercegovine
Biljka otporna na hladnoću i mraz
Trnjina (lat. Prunus spinosa) je vrsta šljive u narodu poznata i kao divlja šljiva ili crni trn. Ima je u Evropi, Zapadnoj Aziji i na severozapadu Afrike. Takođe je naturalizovana i na
Trnjina (lat. Prunus spinosa) je vrsta šljive u narodu poznata i kao divlja šljiva ili crni trn. Ima je u Evropi, Zapadnoj Aziji i na severozapadu Afrike. Takođe je naturalizovana i na Novom Zelandu i na istoku Severne Amerike.
Plod
Plodovi dozrevaju u jesen. Zovu ih divljim šljivama. Sadrže organske kiseline, invertni šećer i vitamin C. Zbog pektina i tanina ukus im je nagorak i stežuće opor. Slađe su tek posle prvih mrazeva. Iako septembarske trnjine izgledaju zrele, njihov sok ili džem ipak ima dovoljno oporosti da nadraži osetljiv želudac.
Prerađuju se u kompote, sokove, mešane marmelade, vino, rakiju, sirće i likere. U Francuskoj se i mariniraju i upotrebljavaju kao masline. Zimi se uglavnom suše, u rerni, na temperaturi oko 400 S, i koriste za voćne čajeve i kompote.
Lekovitost
Od listova bogatih C vitaminom pravi se čaj. Sirup i čaj od cvetova su blaga sredstva za jačanje želuca, otvaranje, i podsticanje lučenja mokraće. Uklanjaju kožne osipe i nečistoće. U narodnoj medicini duža upotreba čaja preporučuje se kod uvećanja prostate. Trnjine leče zapaljenja sluzokože organa za varenje. Kompot je odličan tonik za creva, obnavlja crevnu floru i pospešuje stolicu. U narodnoj medicini se smatra da sveže isceđen sok trnjine povoljno utiče na upale želuca, da čisti pluća i da je izvanredno delotvoran protiv žutice.
Detalji