Biljka otporna na hladnoću i mraz
Biljka otporna na hladnoću i mraz
Visterija pripada familiji Fabaceae (mahunarki), a vodi poreklo iz Kine i Japana. Veoma je robusna penjačica od koje se može formirati niže drvo sa gustom krošnjom ili se može jednostavno
Visterija pripada familiji Fabaceae (mahunarki), a vodi poreklo iz Kine i Japana. Veoma je robusna penjačica od koje se može formirati niže drvo sa gustom krošnjom ili se može jednostavno pustiti da raste kao i svaka puzavica. Može dostići visinu od 8 do 20 metara.
Postoji više varijeteta ove puzavice koji se uglavnom razlikuju po boji cveta (plava, ružičasta i bela). Bez obzira na varijetet, visteriju krase brojne, grozdaste cvasti koje podsećaju na cvet bagrema ili ukrasnog graška. Cveta obilno tokom maja i juna meseca. Nekad se desi da cveta ponovo i u avgustu. Cvetanje ove penjačice je veoma atraktivno jer se padajući grozdovi (koji kod bele visterije mogu biti dugi i do 30 cm) pojavljuju pre listova koji ubrzo počnu da se razvijaju i svojom svetlo zelenom bojom dodatno dekorišu izgled pergole ili drugog podupirača.
Cvetovi su veoma mirisni i privlače pčele i druge insekte koji ne mogu da odole medenom nektaru. Stablo visterije je takođe vrlo zanimljivo jer se za samo nekoliko godina pretvara u pravo stablo drveta, čvrsto i krajnje interesantno ako se, dok je biljka mlada, umotava u spiralu.
Cvetovi nekih sorti su jestivi, a neki narodi ih koriste i za proizvodnju vina, ali postoje i sorte koje su otrovne kao što je Wisteria sinensis – kod koje svi delovi biljke sadrže glikozid koji je otrovan ako se unese u organizam i može izazvati mučninu, povraćanje, bolove u stomaku i proliv.
Nakon cvetanja, visterija na mestu cvasti formira dugačke, plišane mahune pune semena koje podsećaju na boraniju i zadržavaju se na granama tokom zime.
Razmnožava se semenom, položenicama, reznicama iz stabla i korena, kao i kalemljenjem.
Upotrebljava se za dekoraciju raznih vertikalnih podloga.
Otporna je na niske zimske temperature, naše kontinentalne zime bez problema podnosi. Ne voli zimske, ali ni letnje vetrove, a ne smetaju joj ni visoke letnje temperature. Odgovara joj blago kiselo zemljište (PH 6,2), kao i sunčani do polusenoviti položaji.
Visterija, poznata i kao Fudži (Fuji), jedan je od omiljenih cvetova u Japanu. Ovaj drevni cvet se spominje u poeziji, kao i mnogim drugim istorijskim zapisima Japana.
Ashikaga cvetni park u gradu Ashikaga u Japanu je prepun ovog cveća koji podseća na mali deo raja na zemlji. Zauzima više od 1000 metara kvadratnih, a u njemu se nalazi i jedno drvo visterije koje se često naziva najlepšim na svetu. Drvo je staro 143 godine i formiralo je ''kišobran'' od plavih cvetova. U parku se nalazi i poznati 80 metara dugačak tunel od belih fudži cvetova.
Fudži u Ashikaga cvetnom Parku je obično u punom cvetu početkom maja, a park se smatra jednim od najboljih mesta za pregled fudži cveća u Japanu.
Obzirom da visterija može da živi do 100 godina, pa i duže, što je prilično dug životni vek za jednu penjačicu, dodeljeno joj je i simboličko značenje besmrtnosti i dugovečnosti.
Osim ovog, visterija ima i još mnoga druga značenja . Nije ni čudo što je ova veličanstvena biljka impresivnog rasta, velike dugovečnosti, izuzetne lepote i opojnog mirisa stekla takvu slavnu simboliku. Pa tako visterija simbolizuje i ljubav, gracioznost, blaženstvo, strpljenje, izdržljivost, trajnost, pobedu nad teškoćama.
Detalji