Zumbul Lukovice (Različite vrste) (Hyacinthus)
Zumbul Lukovice (Različite vrste) (Hyacinthus)
Cena je za pakovanje od 1 lukovice.
Zumbul (tur. sümbül; lat. Hyacinthus) roda je monokotiledonih skrivenosemenica iz istoimene familije Hyacinthaceae, kao i jedine vrste tog roda, koja prirodno (spontano) raste u
Zumbul Lukovice (Različite vrste) (Hyacinthus)
Cena je za pakovanje od 1 lukovice.
Zumbul (tur. sümbül; lat. Hyacinthus) roda je monokotiledonih skrivenosemenica iz istoimene familije Hyacinthaceae, kao i jedine vrste tog roda, koja prirodno (spontano) raste u predelima jugozapadne Azije, od Male Azije, preko Sirije, Libana, Izraela i Iraka do Irana[1][2]. Postoje supspontane populacije u Dalmaciji[1] i Grčkoj. Prirodna staništa zumbula su kamenjari od primorja do visokih planina (2000m n. v.)[3].
Pojedini autori dve vrste srodnog roda Hyacinthella (H. litwonowii и H. transcaspicus) svrstavaju u rod zumbula kao vrste Hyacinthus litwinowii i Hyacinthus transcaspicus, respektivno.
Opis biljke
Zumbul je višegodišnja zeljasta biljka sa podzemnim stablom u vidu lukovice. Visine je do 50cm, sa 4-12 prizemnih listova i jednom cvetnom stabljikom koja nosi grozdastu cvast. Broj cvetova u cvasti je do 15 kod samoniklih i supspontanih biljaka, dok se kod gajenih kultivara može videti i po 50 cvetova. Cveta tokom proleća, cvetovi su veoma mirisni, plave, ružičaste, žute ili bele boje, hermafroditni. Listići perigona su srasli u cev, sa režnjevima koji štrče ili se povijaju te daju zvonast izgled čitavom cvetu. Oprašivanje vrše insekti. Plod je okrugla lokulicidna čaura. Seme je mrko-crno boje, sa belim arilusom. Zumbul je mirmekohorna biljka.
Značaj zumbula
U istočnom Sredozemlju zumbul se gaji od davnina, zahvaljujući jakom mirisu cvetova i zahtevanjem malo pažnje pri uzgoju. Veći značaj i popularost postiže u 18. veku u Evropi, kada se u Holandiji stvara preko 2000 kultivara i hibrida. Preporučene radnje tokom uzgoja [4] su sađenje lukovica tokom septembra/oktobra, dodavanje veštačkih đubriva tokom cvetanja (najčešće u martu) i uklanjanje svelih stabljika i listova (april-jun) kako bi se više enegije/hrane magaciniralo u lukovice.
Esencijalno ulje zumbula se koristi u parfimeriji [5][6]. Iz cvetova se dobija plava boja[7]. Biljni sok stabla može izazvati kontaktni dermatitis[8], a lukovica je bogata toksinima i otrovna za sisare[9].
Zumbul u kulturi
Latinsko ime rodu dato je po Hijakintu iz grčke mitologije, a širom prirodnog areala zumbuli imaju veliku ulogu u ljudskoj kulturi i umetnosti. Iranci njime ukrašavaju haft sin stolove pri dočeku Persijske nove godine (Norouz). Prorok Muhamedje govorio: „da imam dva komada hleba, prodao bih jedan i kupio zumbule, jer oni će mi dušu nahraniti".
Naziv za biljku je u srpski jezik verovatno došao iz turskog (tur. sümbül — zumbul). U našoj narodnoj književnosti zumbul je čest motiv — od metafore za lepotu (npr. zumbul devojče, u pesmi Stojanke, bela Vranjanke) do alegorije (pesma Ljubavni rastanak). Motiv zumbula je prisutan i u lirici Alekse Šantića (pesme Omar, Behar, Emina) i Đure Jakšića (Na Liparu).
Detalji
- Sorta ?
- Da
- Životni ciklus:
- Višegodišnja biljka : Da
- Otporan na hladnoću i mraz ?
- Otporan na hladnoću i mraz