Chili Seme Jamaican Hot Yellow
  • Chili Seme Jamaican Hot Yellow
  • Chili Seme Jamaican Hot Yellow
  • Chili Seme Jamaican Hot Yellow

Chili Seme Jamaican Hot Yellow

2,05 €
Porez je uključen
Chili Seme Jamaican Hot Yellow
Cena je za pakovanje od 10 semena.
Neobicnog oblika jarko žute boje, tanke kože, idealan za susenje, kao dodatak jelima zbog jako lepe arome, idealan za zimnicu, Veoma kompaktan , radja veoma obilno i u saksijama i daje dve berbe godisnje.Dana do klijavost : 10-21. Optimalna zemljišta temp. za klijavost : 30C. Sortna cistoca Semena: 100%
Semena u pakovanju :
Količina

Total Rating Total Rating:

0 1 2 3 4
0/5 - 0 reviews

View ratings
0 1 2 3 4 0
0 1 2 3 0 0
0 1 2 0 1 0
0 1 0 1 2 0
0 0 1 2 3 0

  Add Review View Reviews View Reviews

Ovaj proizvod je prodat
12
puta

Chili Seme Jamaican Hot Yellow

Cena je za pakovanje od 10 semena.

Neobicnog oblika jarko žute boje, tanke kože, idealan za susenje, kao dodatak jelima zbog jako lepe arome, idealan za zimnicu, Veoma kompaktan , radja veoma obilno i u saksijama i daje dve berbe godisnje.
Dana do klijavost : 10-21
Optimalna zemljišta temp. za klijavost : 30C
Sortna cistoca Semena: 100%
Dana do žetve : 100
Sejanje Dubina: 0,6 cm
Prored, Biljka: 60 cm
Svetlo: Staklena bašta / Konzervatorijuma
VISEGODISNJA BILJKA! ! ! EXTREM HOT
Video Klip 2: 

C 35
58 Kom.

Detalji

Rucno birano seme?
Rucno birano seme
Sorta ?
Da
Organsko Seme ?
Organska semena
Organski ?
Da
Jestivo?
Jestivo
Čili - Paprika vrsta ?
Capsicum chinense
Dubina setve?
Dubina setve 5 mm
Visegodisnja ?
Višegodišnja biljka : Da
Proizvodjac ?
Proizvođač: Seeds Gallery
Pogodno za skasiju?
Pogodno za skasiju: Da
Visina biljke ?
80 cm
SHU ?
200.000 - 350.000 SHU

Kliknite za preuzimanje: Chilli Uputstvo za sejanje

USDA Hardiness zone

Reviews Reviews (0)

Write a Review
Based on 0 reviews - 0 1 2 3 4 0/5

Discounts


Proizvod sa smanjenom cenom Seme Pasulja Biser (Phaseolus vulgaris) 1.95 - 1

Seme Pasulja Biser...

Osnovna cena 1,95 € -28% Cena 1,40 € (SKU: P 164)
Snizeno jos:
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Seme Pasulja Biser (Phaseolus vulgaris)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 40 semena.</strong></span></h2> <p>Biser – Sorta niskog rasta, koji doseže do 48 cm. Biljka je dosta žbunasta, koju krase listovi srednje krupnoće, kao i lep cvet koji je sitan i beličast. Ovo je rana sorta po vremenu sazrevanja. Zrno koje će nam podariti ova biljka je ovalno okruglog oblika, bele boje. Od jedne biljke biser sorte dobićemo ukupno oko 270 gr zrna. Što se tiče bolesti, tu ne moramo da brinemo, biser pasulj je veoma otporan prema bolestima koje mu prete. Ono što će proizvođače zanimati jeste jako dobar prinos ove vrste, koji uglavnom bude od 3 do 4 tone po hektaru.</p> <p><strong>Biljka</strong>: niska, visine oko 48 cm, rastresito zbunasta, dobro oblistala sa srednje krupnim liskama, cvet sitan, bele boje.</p> <p><strong>Zrno</strong>: belo, ovalno okruglo, apsolutne mase 270 gr.</p> <p><strong>Sazrevanje</strong>: ranostasan, sazreva za oko 74 dana.</p> <p><strong>Namena</strong>: gaji se u cistoj kulturi.</p> <p><strong>Otpornost</strong>: otporan prema virusu obicnog mozaika pasulja (Bean common mosaic virus), tolerantan prema antraknozi (Colletotrichum lindemuthianum)</p> <p><strong>Napomena</strong>: veoma rodna sorta sa prinosom 3 - 4 t/ha</p> </body> </html>
P 164
Seme Pasulja Biser (Phaseolus vulgaris) 1.95 - 1
  • -28%
Brzi pregled

Proizvod sa smanjenom cenom Beli Senf - Slačica seme...

Beli Senf - Slačica seme...

Osnovna cena 2,15 € -26% Cena 1,59 € (SKU: MHS 27 W)
Snizeno jos:
,
5/ 5
<h2><strong>Beli Senf - Slačica seme (Sinapis alba)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 180 (1 g) semena.</strong></span></h2> <p><b style="color: #202122; font-size: 14px;">Senf</b><span style="color: #202122; font-size: 14px;"><span>&nbsp;</span>(</span>nem.<span style="color: #202122; font-size: 14px;"><span>&nbsp;</span></span><span lang="de" style="color: #202122; font-size: 14px;"><i>Senf</i></span><span style="color: #202122; font-size: 14px;">),<span>&nbsp;</span></span><b style="color: #202122; font-size: 14px;">slačica</b><span style="color: #202122; font-size: 14px;"><span>&nbsp;</span>ili<span>&nbsp;</span></span><b style="color: #202122; font-size: 14px;">gorušica</b><span style="color: #202122; font-size: 14px;">, gusti je začin za jelo koji se pravi od mljevenog sjemena slačice uz dotatak vode i sirćeta.<span>&nbsp;</span></span><sup id="cite_ref-Сибир_1-0" class="reference" style="color: #202122; font-size: 11.2px;"></sup><sup id="cite_ref-Козара_2-0" class="reference" style="color: #202122; font-size: 11.2px;"></sup><span style="color: #202122; font-size: 14px;">Fino samljeveno sjeme<span>&nbsp;</span></span>slačice<span style="color: #202122; font-size: 14px;"><span>&nbsp;</span>se kuva u<span>&nbsp;</span></span>vodi<span style="color: #202122; font-size: 14px;"><span>&nbsp;</span>uz dodavanje sirćeta i drugih začina.<br><span>Upotrebljava se kao dodatak jelima, kod pravljenja sendviča i kao namaz kod neposrednog konzumiranja mesa.</span><br><br><span>Riječ senf je u srpskom jeziku od&nbsp;</span>nem.<span>&nbsp;</span><span lang="de"><i>Senf</i></span><span>, koje opet potiče od latinskog i starogrčkog&nbsp;</span><i>sinapis</i><span>, a&nbsp;</span>engl.<span>&nbsp;</span><span lang="en"><i>mustard</i></span><span>&nbsp;od&nbsp;</span>lat.<span>&nbsp;</span><span lang="la"><i><i lang="la" title="латински текст">mustum</i></i></span><span>&nbsp;mlado vino i&nbsp;</span>lat.<span>&nbsp;</span><span lang="la"><i><i lang="la" title="латински текст">ardens</i></i></span><span>&nbsp;toplo, goruće.</span><br></span></p> <h2 style="color: #000000; font-size: 1.5em;"><span class="mw-headline" id="Историјат_сенфа">Istorijat senfa</span></h2> <p>Prvi su pripremali senf, najvjerovatnije<span>&nbsp;</span>Rimljani. Oni su mješali nefermentisani sok od grožđa sa sjemenom slačice (mustum ardens ). Negdje od kraja četvrtog vijeka rimski kuvari su senfu dodavali<span>&nbsp;</span>biber,<span>&nbsp;</span>kim,<span>&nbsp;</span>lovor,<span>&nbsp;</span>mirođiju,<span>&nbsp;</span>celer,<span>&nbsp;</span>majčinu dišicu,<span>&nbsp;</span>origano,<span>&nbsp;</span>luk,<span>&nbsp;</span>med,<span>&nbsp;</span>sirće<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>ulje<span>&nbsp;</span>i njime prije pečenja premazivali svinju. Rimljani su ovaj namaz počeli da izvoze u<span>&nbsp;</span>Galiju<span>&nbsp;</span>i dalje. Monasi u<span>&nbsp;</span>Parizu<span>&nbsp;</span>već od 10 vijeka spravljaju po datoj recepturi senf.<sup id="cite_ref-Козара_2-2" class="reference" style="font-size: 11.2px;"></sup></p> <p>Dižon<span>&nbsp;</span>u<span>&nbsp;</span>Francuskoj<span>&nbsp;</span>je od 1292. godine već posto poznati proizvođač senfa. U Dižonu se senf vijekovima proizvodi. Njegov ukus se usavršavao iz dana u dan. Počeo je i da se industrijski proizvodi. U partnerstvu sa Morisom Grejem , senf se proizvodi po jedinstvenoj recepturi kojoj je dodano i bijelog vina. Ovaj senf je najpoznatiji senf na svjetskom tržištu.</p> <h2 style="color: #000000; font-size: 1.5em;"><span class="mw-headline" id="Припрема">Priprema</span></h2> <p><span style="color: #202122; font-size: 14px;"><span>Raznovrsni ukusi senfa dolaze u širokom opsegu i snazi zavisno od sorte slačice i načina pripreme. Osnovni ukus „ žestine toplote“ velikim dijelom zavisi od slačice (sinapis alba). Razlikuju se ukusi senfa od bijele ili neke druge slačice. Kuvanjem se ublažava žestina i mijenja ukus senfa. Zavisno od tehnologije, ali prije svega od dodavanih začina i sredstava postoje mnogobrojni i ukusi i vrste senfova.</span><br><br></span></p> <p><strong>U umjerenom pojasu gorušica najbolje uspijeva ako se u&nbsp;proljeće&nbsp;i&nbsp;jesen&nbsp;posije izravno u zemlju.</strong></p> <p>Gorušica je, kao i grbica, vrlo korisna biljka ako se od jeseni do proljeća uzgaja pod pokrovom. Može se i bez zemlje uzgajati na vlažnom papirnatom kuhinjskom ubrusu položenom na tanjur i smještenom na prozorsku dasku, ili u klijalištu; po želji, može se posijati i u sjevetnu posudu s kompostom za lončanice. Ove metode se mogu primjenjivati cijele godine. Gorušica klija brže od grbice, pa ako ih se želi uzgajati zajedno, gorušicu treba posijat 2 ili 3 dana nakon grbice. Ako se želi stalna zaliha, sjeme se sije svakih 7 do 10 dana.</p> <p>Željena količina gorušice se odreže kada biljčice dosegnu visinu od 3,5 - 5 cm. Budući da se prilično brzo počne osjemenivati, može se rezati samo 2 ili 3 puta.</p>
MHS 27 W (1g)
Beli Senf - Slačica seme (Sinapis alba)
  • -26%
Brzi pregled

Proizvod sa smanjenom cenom Seme rotkvice Saxa Treib

Seme rotkvice Saxa Treib

Osnovna cena 1,95 € -21% Cena 1,54 € (SKU: P 57)
Snizeno jos:
,
5/ 5
<h2><strong>Seme rotkvice Saxa Treib</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 1g (100) Semena.</strong></span></h2> <p><span class="">Za Rotkvicu Saxa Treib se kaze da je “nova zvezda pijačnih tezgi” zahvaljujući visokoj uniformnosti okruglih rotkvica, izuzetne jarke crvene boje, visokog sjaja, ali prvenstveno čuvanja njene postojanosti i svežine vezice i 3 do 4 dana. Listovi u vezici idealne veličine, tamno zelene boje. Dovoljno je samo jednom probati ovu rotkvicu i shvatiti da visoka cena semena apsolutno odgovara kvalitetu. Izuzetne performance kako u plastenicima tako i na otvorenom polju.</span></p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
P 57 (1 g)
Seme rotkvice Saxa Treib
  • -21%
Brzi pregled

Proizvod sa smanjenom cenom Slanutak, Ceci, Leblebija Seme (Cicer arietinum) - 7

Slanutak, Ceci, Leblebija...

Osnovna cena 1,85 € -17% Cena 1,54 € (SKU: P 166)
Snizeno jos:
,
5/ 5
<h2 class=""><strong>Slanutak, Ceci, Leblebija Seme&nbsp; (Cicer arietinum)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong><strong>Cena je za pakovanje od 6g (20) Semena.</strong></strong></span></h2> <p>Leblebija (Cicer arietinum) je vrsta biljaka iz familije bobova (Fabaceae). Narodski nazivi su joj još naut, slanutak, slani grah, slani pasulj. Latinski nazivi su: Cicer arietinum, Cicer edessanum, Cicer grossum, Cicer physodes, Cicer rotundum и Cicer sativum.</p> <p><strong>Opis</strong></p> <p>Leblebija je mahunasta, belančevinasta biljka i visokovredna namirnica za ljudsku prehranu. Njeno seme, slično semenu soje ili sušenom zrnu graška, svetlosmeđe je boje, a koristi se kao varivo ili kao dodatak ostalom povrću za pripremanje jela. Nedozrelo seme ljušti se iz mahuna i priprema kao mladi pasulj ili grašak. U istočnim zemljama leblebiju melju u brašno i od njega peku izvrsna peciva, ili je u određenoj razmeri (10 - 20 odsto) mešaju s pšeničnim brašnom i peku poseban i vrlo tražen hleb. Najpopularniji orijentalni specijaliteti od leblebije su izuzetno ukusni i zdravi falafel i humus, a u Srbiji se jedu i propržene semenke, koje se grickaju kao kokice ili semenke bundeve i suncokreta.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Sastav i hranljiva vrednost</strong></p> <p>Biohemijski sastav leblebije sličan je ostalim mahunarkama. Osušeno zrno sadrži 17,4 - 23,3 odsto belančevina, 53,5 - 63,6 odsto ugljenih hidrata, 4,1 - 5,5 procenata biljnog ulja 3,3 - 5,5 odsto celuloze i 3,2 - 3,4 odsto mineralnih materija.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Mlade mahune leblebije nisu preporučljive za jelo, jer vegetativna masa (stabljika, lišće, pa prema tome i mahuna) ima visok sadržaj jabučne i oksalne kiseline, što može izazvati ozbiljne poremećaje u organizmu.</p> <p>Leblebija je veoma dobar izvor gvožđa, čak i kuvana leblebija sadrži duplo više gvožđa od jednake količine mesa. Količina kalcijuma u leblebiji je takođe visoka i udružena je s belančevinama koje povećavaju njegovu apsorpciju. Ako je u obroku zastupljena i žitarica, takav obrok ima potpuni sastav potrebnih aminokiselina. Ima nizak glikemijski indeks.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Novija istraživanja, koja su obuhvatila 19 različitih kultivara leblebije uzgajenih u stakleniku, pokazala su da je i lišće leblebije isto tako vredno pažnje, jer sadrži osim vitamina i značajnu količinu nekih minerala, pa tako može parirati kupusu i spanaću. Sadržaj kalcijuma, magnezijuma i kalijuma u lišću leblebije veći je nego u spanaću i kupusu dok je sadržaj gvožđa, cinka i bakra približno jednak.</p> <p>Rezultati ovog istraživanja mogli bi imati veliku važnost za zemlje gde se leblebija i uzgaja, a to su pre svega Indija, Srednji istok i Srednja Evropa. U tim je zemljama često zabeležen i manjak određenih namirnica u prehrani, pa bi lišće leblebije moglo biti odličan alternativni izvor.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Upotreba:</strong></p> <p>Može da se koristi kao varivo, da se samlevena koristi kao hlebno brašno, ali i da se propržena jede poput semenki.</p> <p>Tu se, naravno, ne morate zaustaviti: leblebije su odličan dodatak supi, a ako je sameljete u blenderu, začinite i dodate malo maslinovog ulja eto odličnog namaza za hleb. Leblebija je u istorijske spise ušla pre mnogih država: prvi zapisi o ovoj biljci stari su trinaest vekova i svedoče o njenoj širokoj upotrebi na prostorima današnje Turske. Iz Anadolije je prenesena na Bliski istok i sever Afrike, a na Kavkazu joj je pripala neobična čast da bude ovekovečena u imenu jednog umetničkog dela. Naime, jermenski kompozitor Tigran Čuhadžjan napisao je 1875. godine operetu "Prodavac leblebija". Koren je pustila i na Balkanu, gde se najviše uzgaja u Makedoniji i Dalmaciji. U pogledu biohemijskog sastava, leblebija se ne razlikuje mnogo od ostalih mahunarki: sadrži do 23 odsto belančevina, 58 odsto ugljenih hidrata i oko 5 odsto biljnog ulja. U količini gvožđa koju sadrži pobeđuje meso čak i kad je kuvana. Bogata je kalcijumom, magnezijumom i bakrom. Stotinu grama leblebija vredno je 361 kaloriju.</p>
P 166 (6 g)
Slanutak, Ceci, Leblebija Seme (Cicer arietinum) - 7
  • -17%
Brzi pregled