Cokoladna Paprika Babura Seme "Chocolate Beauty"

5/ 5

<h2><strong>Braon - Zuti Senf Seme (Brassica juncea)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 180 (1g), 900 (5g) semena.</strong></span></h2> <div>Dodatak jelu u obliku paste (krema) žutozelene boje, vrlo specifičnog mirisa i ljutkastog ukusa. Osnovni sastojak je mleveno seme biljke slačice (gorčice), u koje se dodaje sirće, vino, šećer i voda. Najčešće se koristi kao dodatak jelima od mesa. Postoji više vrsta senfa u zavistnosti od vrste gorčice i ostalih dodataka. Senf Dijon je vrsta senfa napravljena po tradicionalnoj recepturi iz grada Dijona u Francuskoj. Osnovni sastojak su semenke braon Slačice, pa je svetlije boje i oštrijeg ukusa. Specifičnost mu daje i sok od nedozrelog grožđa.</div> <div>Izdanci vrste tumida se u kineskoj kuhinji mariniraju u mlečnoj kiselini te ih zovu Tsa Tsa.</div> <div>Zlatno il’ žutozelene boje, pikatnog ukusa i reskog mirisa, senf je savršen dodatak mnogim jelima. Ovaj ljutkasti premaz pravi se od začinske biljke slačice, uz dodatak sirćeta, vina, šećera i vode.</div> <div>Kroz istoriju senf je proputovao mnoge zemlje. Prvobitna domovina senfa bile su zemlje uz Sredozemno more. Cenili su ga i kao lekovito bilje i začinski dodatak. Omiljen za poboljšanje ukusa, u Srednjem veku senf je postao neizostavan prilog monotone zimske hrane.&nbsp;</div> <div>U zavisnosti od slačice koja se koristi, razlikujemo više vrsta senfa. Čuveni Dijon senf, pravi se po tradicionalnoj recepturi nastaloj u Francuskoj, u gradu Dijon. Oštrog ukusa i svetlije bolje, u svojoj osnovi sadrži semenke braon slačice. Od crne i bele slačice dobija se Braon ili Žuti senf, a na tržištu razlikujemo i Beli i Crni senf.</div> <div>Senf ima višestruko blagotvorno dejstvo na ljudsko zdravlje i prevenciju mnogih bolesti. Odličan je izvor belančevina i selena, dobar je izvor vitamina E, magnezijuma, gvožđa i fosfora. Semenke slačice bogate su Omega3 masnim kiselinama, dijetalnim vlaknima, selenom, gvožđem, kalcijumom, cinkom, manganom, magnezijumom i niacinom.</div> <p>Zbog svoje zanimljive boje i posebnog ukusa, senf je savršen za dekorisanje hrane i za uživanje u pikantnim zalogajima...</p> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">1-1,5 cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">Substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">20 - 25 ° C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">zavisno od uslova obicno&nbsp;7 do 28 dana</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>&nbsp;</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br><span style="color: #008000;"><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena.&nbsp;</em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr> </tbody> </table> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 115 (1g)

5/ 5

<h2><strong>Zmajevo Voce Zuti Dragon Fruit Seme</strong></h2> <h2><strong><span style="color: #ff0000;">Cena je za pakovanje od 5 ili 10 semena.</span></strong></h2> <p>Hilocereus undatus , Pitaya, Zmaj voce , pitaja , je rod biljaka iz porodice kaktusa ( Cactaceae ) i vodi poreklo iz Centralne i Juzne Amerike. Zmajevo voce je veoma atraktivnog i nesvakidasnjeg izgleda koja jednostavno svojom lepotom mami poglede. A uz to izuzetnog ukusa i veoma trazena u ekskluzivnim restoranima, i ima prelepe cvetove sto mozete videti i na slikama !</p> <p>Zmaj voce je egzoticna poslastica . Slatkog, aromaticnog , i osvezavajuceg ukusa . Voce na pola preseci i kasikom izvaditi mesnati deo voca . Sluze kao prilozi za vocne salate , sladoled ili kao desert.</p> <p>Sok ili vino moze da se dobije iz voca dok cvece moze da se jede ili koristi za caj.</p> <p><strong>Prema legendi, to voce je nastalo pre mnogo vekova, kada su zmajevi u odlucujucim trenutcima bitke bljuvali pobedonosnu vatru, iz kojeg je na stablima kaktusa nastala pitaja - zmajevo voce...</strong></p> <p>Pitaja se jos i danas smatra vocem koje simbolizuje ekstremnu snagu, borbenost i pobedu. Ta snaga prenosi se i na one koji je koriste. Zato je idealna za sve one koji krecu u bitku za sto lepsi stas...</p> <p>Najcesce se nalaze pitaje sa belom unutrasnjosti dok su one sa crvenom intenzivnijeg ukusa ali se tesko nalaze.</p> <p>Kora pitaje moze biti zuta, narandzasta ili jake crvene boje.</p> <p>Voce je puno antioksidanata, vitamina C, magnezijuma, fosfora, kalijuma i vlakana. Sitno crno seme sadrzi omega 3 masne kiseline a to smanjuje nivo holesterola u krvi.</p> <p><strong>•&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; Lekovita svojstva:</strong></p> <ol> <li>Poboljsava zdravlje ociju</li> <li>Ubrzava metabolizam i probavu</li> <li>Poboljsava apetit</li> <li>Cini kožu lepom, sjajnom i elasticnom</li> <li>Smanjuje nivo secera u krvi</li> <li>Povecava seksualne zelje.</li> </ol> <p><strong>Seje se tokom cele godine i Klijavost je obicno 100 postotna!</strong></p> <p><strong>RASTE PREKO CELE GODINE U STANU</strong></p> <p><strong>Uputstvo za sejanje:</strong></p> <p>seme samo posuti po povrsini mesavine zemlje i peska (seme koje klija na svetlosti i netreba ga zatrpavati zemljom, vermikulit + - 30-60 %), zatim poprskati prskalicom sa vodom i tacnu ispod saksije uvek drzati punu vodom, Pokriti saksiju sa staklom i ostaviti na svetlo. Izdrazava temperaturu do -1C .&nbsp;</p> <p><strong>Klijanje :</strong>&nbsp;15-30 dana. kada biljka isklija cesto provetriti (podici staklo da udje svez vazduh) Ali uvek obezbediti visoki procenat vlaznosti . Kada Sadnica dostigne visinu od otprilike 2,5 do 3,5 cm pazljivo presaditi u vece saksije i u humus koji dobro propusta vodu (kod mene se se najbolje pokazala zemlja za kaktuse) !</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 12 Y (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme persuna Berlinski Snezno Beli</strong></h2> <h2><strong><span style="color: #ff0000;" class="">Cena je za pakovanje od 1000+ (1,4g)&nbsp;Smena.</span> </strong></h2> <p>Sorta slabe do srednje bujne lisne rozete visine do 20 cm,&nbsp;Koren: blago konusan, dužine 18 - 23 cm, bele boje kore i srži svetlo žute boje, prečnik glave oko 4,5 cm, a tela oko 4 cm. Sazrevanje: srednje kasna sorta. &nbsp;Napomena:podnosi veću gustinu, namenjena za potrošnju u svežem stanju, pogodna za proizvodnju kako korena, tako i lisne mase.</p> <p>Peršun - čisti krv, smiruje živce, čuva potenciju<br>Izuzetno je bogat mineralima i vitaminima C i A, kao i izuzetno retkim B12, koji je važan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca.</p> <p>ZA UMIRENJE živaca, za ublažavanje bolova, za otklanjanje nadutosti, za čišćenje krvi, peršun (Petroselinum hortense) predstavlja odlično rešenje.</p> <p>Lekari narodne medicine preporučuju ga i kao lek protiv groznice, bolesti bubrega, oboljenja mokraćnih puteva, dijabetesa, upale očiju, uboda, ujeda, pa čak i impotencije. Poznato je i da se grickanjem peršuna uklanja neprijatan miris iz usta, a od ove biljke koristi se sve - i listovi, i koren i seme.</p> <p>Peršun nije otkriće savremenog čoveka, za njega su znali još stari Grci i Rimljani, koji su verovali da ako grickaju peršun mogu da popiju mnogo vina a da se ne napiju.</p> <p>Biljka se prenosila sa kontinenta na kontinent, i u svakoj zemlji postajala neizostavni deo kuhinje. Danas je kulinari najčešće koriste zbog prijatnog mirisa i lepe zelene boje koja svakom jelu daje poseban vizuelan izgled.</p> <p>Peršun nema visoku kaloričnu vrednost, ali je zato izuzetno bogat mineralima i vitaminima, što ga i svrstava u red visokokvalitetnih i lekovitih namirnica. Posle šipka i borovnice, peršunov list sadrži najviše vitamina C. U 100 grama nalazi se čak 170 miligrama ovog vitamina. U zavidnim količinama ima i provitamina A, vitamina B grupe, među kojima i izuzetno redak vitamin B12, veoma važan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Što se tiče minerala, najviše ima gvožđa, kalcijuma, mangana, magnezijuma, bakra...</p> <p>Lišće peršuna najbolje je uzimati u svežem stanju, jer se jedino tako održavaju sva njegova svojstva. Ne valja ga sušiti i konzervirati, ali zato može da se zamrzne. Pošto nije zahtevna biljka, može da se gaji i u zimskim uslovima na zatvorenoj terasi, pa čak i u sobi. Peršunov list naročito je delotvoran kao sredstvo za podsticanje izlučivanja štetnih materija iz organizma.</p> <p>Takođe, povoljno utiče na cirkulaciju i srčane tegobe. Zbog apipola, sastojka koji izaziva nadražaj unutrašnjih organa, otklanja i smetnje u protoku krvi. Međutim, treba napomenuti da ovog sastojka najviše ima u eteričnom ulju koje se dobija iz peršunovog semena i korena. Eterična ulja peršuna stimulišu funkciju materice, povećavaju količinu mokraće, smanjuju infekciju urinarnog trakta i uništavaju bakterije.</p> <p>Kao začin može da se koristi osušen i sitno iseckan list peršuna, ali i koren.</p> <p>Za otečene i upaljene oči<br>U 300 mililitara vode dva do tri minuta kuvajte dve kašike sitno iseckanog peršunovog lista i kada se ohladi, procedite kroz sterilnu krpu ili gazu. Sa ovako dobijenim čajem ispirajte oči više puta dnevno, a preko noći stavljajte obloge.</p> <p>Za oblog vam je potrebno šest grančica peršunovog lišća, koje pre stavljanja treba dobro oprati. Stavite listove na oči, povežite ih gazom i tako spavajte u zamračenoj prostoriji.</p> <p>Za pospešivanje mokrenja<br>Izmešajte koren, list i seme, pa se sve zajedno sitno iseckajte tako da dobijete pet supenih kašika smeše. Dobijenu mešavinu kuvajte pet minuta u pola litra vode. Posle kuvanja ostavite da odstoji 20 minuta, a zatim procedite i pijte po jednu šoljicu tri puta dnevno. Ovaj čaj istovremeno otklanja zastoj mokraće kao i otečenost nogu.</p> <p>Za jačanje potencije<br>Napravite mešavinu od sto grama iseckanog korena i sto grama semena peršuna. Od te mešavine uzmite dve kašičice i kuvajte pet minuta u dva decilitra vode. Zatim sadržaj poklopite, ostavite da odstoji sat vremena, a onda procedite. Dobijeni napitak zasladite medom od žalfije ili ruzmarina i pijte uveče, a može i dva do tri puta dnevno. Uz ovaj čaj treba piti i jedan decilitar soka od celera u manjim gutljajima.</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 24 (1,4g)

5/ 5

<h2><strong>Kruonocvetna Magnolija Seme (Magnolia grandiflora)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od&nbsp;5&nbsp;Semena.</strong></span></h2> <p>Predstavlja zimzeleno drvo poreklom iz Severne Amerike, čarobne je lepote i finog diskretnog mirisa, pripada familiji Magnolicea.</p> <p>U Evropu je stigla po nalogu francuskih kraljeva (Luj XIV), koji su slali svoje botaničare po belom svetu da odaberu i donesu najlepše biljke sveta za svoje rajske vrtove (Versajski vrt). Zapisana je 1737. godina kada je magnolija stigla trgovačkim brodom u Nant iz Severne Amerike, a smatra se da su njeni preci postojali na zemlji i pre oko 100 miliona godina.</p> <p>Krupnocvetna magnolija može dostići visinu do 25 metara, a prečnik stabla do 1,5 metar. Krošnja je široko piramidalna. Stablo je pravo i sivkasto-smeđe boje. Listovi su veliki, eliptičnog oblika sjajno zeleni sa lica, a sa naličja riđkasto smeđi i dlakavi. Biljka cveta od maja do septembra, cvetovi se pojavljuju isključivo na magnolijama koje su starije od deset godina. Plodovi predstavljaju šišaričastu izduženu skupinu, koju čine brojni pojedinačni plodići. Zreo plod ima žućkastoružičastu boju. Jarko crvene semenke su smeštene u šišaričastim plodovima i sazrevaju od kraja septembra do kraja novembra.</p> <p>Biljka je veoma atraktivna, kako zbog čvstih, sjajnih, kožastih jarko zelenih listova, tako i zbog prelepih cvetova.</p> <p>Cvetovi su bele boje, pojedinačni, krupni, veličine od 12 do 30centimetara, na šta upućuje i ime grandiflora (veliki, krupan cvet), a prezime Magnolia je dobila po Pjeru Magnolu (direktoru botaničke bašte u Monpeljeu).</p> <p>Dobro raste na svežim i bogatim zemljištima. Loše podnosi suva krečna zemljišta. Oštećuje je severni vetar, ali i topli južni koji donosi sušu. Grane su joj veoma krte, pa ih vetar lako lomi. Voli sunčane položaje, ali i delimičnu senku. Tokom cele godine sa nje opadaju stari, odnosno osušeni listovi, koji osim što redovno moraju da se uklanjaju ne dozvoljavaju drugom rastinju da opstane ispod ove biljke.</p> <p>Krupnocvetna magnolija predstavlja jednu od najlepših zimzelenih vrsta drveća. Kao parkovska vrsta gaji se široko u subtropskim oblastima. Najčešće se sadi sama na travnjacima ili pored objekata, kao detalj na ulazima i prilazima a može se primeniti i za alejnu sadnju &nbsp;.</p> <p>Mnogi podaci govore i o njenoj otpornosti na mraz, na dim i na prašinu. U okolini Beograda zabeležena su stabla i do 40 godina stara, a koja su u tom periodu izdržala 11 godina sa temperaturom od - 15°C.</p> <p>Magnolija je bila omiljena biljka engleske književnice Vite Sakvil-Vest (1892-1962), koja je tokom putovanja u Ameriku između ostalog napisala :</p> <p>„Unutrašnjost svakog cveta kao da je od nekakvog gustog beličastog krema. Ne bi ih trebalo nazivati belim cvetovima, budući da su cvetovi magnolije boje slonove kosti... A boja slonovače i mekoća krema uz miris limuna koji se širi naokolo, čini je neodoljivom...”</p> <p>Magnolija označava dostojanstvo i otmenost. Ukoliko je njen cvet beo, ona je znak nevinosti. Međutim, ukoliko poklonite magnoliju koja je prerano procvetala, to je nesumnjiv znak da ste zbog nečega uznemireni i nestrpljivi.</p> <p>Postoje i legende koje govore nešto sasvim drugačije. Pripoveda se kako magnolije devojkama poklanjaju samo neverni i lakomisleni mladići koji ovim cvetom šalju poruku da im zapravo ne treba verovati.</p> <p>U filozofiji feng shuija, magnolija ima simbolično značenje. Bela magnolija svojim mirisnim cvetovima simbolizuje čistoću, lepotu i ženstvenost. Posađena ispred kuće privlači energiju zadovoljstva i spokoja, a ukoliko je posađena iza kuće, simbolizuje akumulaciju bogatstva.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

T 70