Duvan Seme ''Virginia Gold Tobacco''

5/ 5

<h2><strong>Crveno Socivo Bolognese Seme (Lens culinaris)</strong></h2> <h2 class=""><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 100 (2.5g) semena.</strong></span></h2> <p>Sočivo ili leća (lat. Lens culinaris) je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki. Vodi poreklo sa Bliskog istoka, a u ishrani se koristi još od kamenog doba. Uzgaja se zbog jestivog semena koje ima oblik sočiva odnosno leće. Najveći svetski proizvođač ove biljke je Kanada, a slede Indija, Turska, SAD i Autralija.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Kao i druge biljke iz porodice mahunarki, sočivo sadrži veliki deo belančevina i nutritivno je vredna namirnica naročito u vegeterijanskoj ishrani. Od industrijski popularnih biljaka jedino soja ima veći procenat belančevina od sočiva. Proteini iz sočiva o kojima je reč sadrže esencijalne aminokiseline izoleucin i lizin, pa se slobodno može reći da je sočivo vredan izvor belančevina.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Postoje razne vrste sočiva, različitih boja (žuta, zelenkasta, braon i crna). U zavisnosti od vrste, sočivo se kuva od 10 do 40 minuta. Najbolje se kombinuje sa pirinčem, koji ima približno jednako vreme pripreme. Kada se priprema sa mesom, sočivo dobro ide uz prasetinu ili piletinu.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Kalorijski gledano, sočivo u suvom stanju obezbeđuje 353 kcal/ 100 g. Kada se skuva, sočivo ima energetsku vrednost od 230 kcal/100g. Nutritivno gledano, sočivo u suvom stanju (u 100 g) sadrži 60 g ugljenih hidrata (31 g vlakana), 26 g belančevina, 1 g masti i 10 g vode. Od vitamina, sočivo je bogato vitaminom B1 i B9, a od minerala sadrži velike količine gvožđa, magnezijuma, fosfora, molibdena, mangana, cinka i kalijuma.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Sočivo je malo ali moćno sredstvo za smanjenje nivoa holesterola u krvi, pre svega zahvaljujući velikoj količini dijetnih vlakana koje sadrži, kako rastvorljivih, tako i nerastvorljivih. Istovremeno je odlično sredstvo protiv zatvora i služi u prevenciji poremećaja u varenju hrane poput divertikuloze i sindroma nadraženog creva. Pored toga, sočivo odlično održava nivo šećera u krvi. Ovo je jako bitno kod oboleleih od dijabetesa. Sočivo ima veliki uticaj na smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Sočivo ima i neke loše osobine poput toga da je inhibitor tripsina jer sadrži relativno veliku količinu fitata. Tripsin je enzim koji ima ulogu u varenju, a fitati smanjuju apsorpciju minerala iz sočiva. Zbog ovoga se sočivo pre kuvanja potapa u mlaku ili toplu vodu preko noći, čime se sadržaj fitata smanjuje. Sočivo sadrži i veliku količinu purina, pa se ne preporučuje u ishrani obolelih od gihta.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Sočivo se može pripremati i bez potapanja u vodu preko noći, ali se ovo ipak preporučuje. Kada ga ocedite, nalijte u loncu vode tri puta više od količine sočiva i kuvajte. Zelena vrsta sočiva koja je najzastupljenija kod nas se najčešće kuva oko pola sata. Prvo neka voda proključa, potom smanjite temperaturu i pokrijte poklopcem. Ako želite da pravite salatu od sočiva, kraće kuvajte, a ako hoćete kašu, duže.</p> <p>&nbsp;</p> <p>U salati sočivo dobro ide uz seckanu svežu crvenu papriku, uz sveže začinsko bilje. Kuvana sočiva možete poslužiti i uz testeninu i bareni brokoli sa malo belog luka, đumbira i maslinovog ulja.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 83 C (2,5g)

5/ 5

<h2><strong>Seme Belog Susama (Sesamum indicum)</strong></h2> <h2 class=""><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 1g (350) semena.</strong></span></h2> <p>Omiljena namirnica orijentalnih i severnoafričkih naroda, susam (Sesamum indicum), odavno se "odomaćila" i na našim prostorima i koristi se na mnogo načina. Kod mnogih tradicionalnih jela, kolača, slatkiša, namaza, hleba i peciva, susam predstavlja jedan od najvažnijih sastojaka. A za njegovo lekovito dejstvo protiv ćelavosti, peruti, zubobolje, zujanja u ušima, išijasa, poremećaja u dojenju... znali su još stari Egipćani, Asirci, Vavilonci, Indusi i Kinezi.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Danas se susam najviše gaji u Kini, Indiji i Sudanu, jer njegovo seme sadrži između 45 i 60 odsto kvalitetnog ulja koje se koristi za kuvanje, spremanje salata i proizvodnju margarina. Susam je visoka, jednogodišnja biljka sa mahunastim plodovima, a semenke su izuzetno nutricionistički bogate i beru se zrele, a zatim suše. Seme susama sadrži najveću koncentraciju fitosterola, sastojka po hemijskoj strukturi nalik holesterolu. Fitosteroli imaju moć, ukoliko su dovoljno prisutni u ishrani, da redukuju nivo holesterola u krvi, poboljšaju imunitet i smanje rizik od nastanka pojedinih oblika karcinoma. Inače, semenke predstavljaju jedan od najkorisnijih dodataka u ishrani, dok se susamovo ulje smatra izuzetno kvalitetnim, pa se često koristi kao zamena za maslinovo.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Ulje susama predstavlja dobru prevenciju protiv stvaranja tromba, odnosno krvnog ugruška, ali i protiv dugotrajnog zatvora i neredovne stolice. Preporučuje se i za odstranjivanje crevnih parazita, čišćenja creva, kao i za lečenje hemoroida praćenih bolovima i krvarenjem. U narodnoj medicini koriste ga i za saniranje povreda, akni, čireva, bradavica, opekotina...</p> <p>&nbsp;</p> <p>Susam je izuzetno bogat gvožđem, pa je dovoljno uneti 50 grama ovog semena da bi se zadovoljila dnevna potreba čoveka za ovim mineralom. Osim gvožđa, u velikim količinama prisutan je i kalcijum, mangan, bakar, magnezijum i selen. Od vitamina posebno mesto zauzima vitamin E, moćan antioksidans, koji štiti ćelije od starenja, pojave tumora i srčanih bolesti. Istovremeno, izvrstan je izvor i tiamina B1, piridoksina B6, niacina, folne kiseline i riboflavina. Sezamin je još jedan sastojak, važan u zaštiti jetre od oksidativnih oštećenja. Zajedno sa sezamolinom i lignanom utiče na snižavanje holesterola i krvnog pritiska, a povećava nivo vitamina E. Proteini i masne omega 6 kiseline su, takođe, važni sastojci za očuvanje zdravlja.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Istraživanja su pokazala da je susam delotvoran i protiv upala i bolova kod reumatoidnog artritisa, kao i astmatičnih napada. Iako težak za osetljive stomake, susam ipak povremeno treba konzumirati, jer je savršen čistač organa za varenje. Naravno, prethodno mora malo termički da se obradi, odnosno da se propeče ili proprži na tihoj vatri.</p> <p>&nbsp;</p> <p>U zemljama u kojima se gaji, susam ima reputaciju snažnog afrodizijaka. Na bazi ovog začina pripremaju se napici za potenciju. Da bi se dobio napitak treba pomešati seme susama i maka u istim količinama i u tu mešavinu dodati manju količinu semena koprive, luka i šargarepe, kao I kašiku šećera. Sve sastojke samleti u prah i pomešati, a kašičicu smese rastvoriti u čaši vina i polako piti.</p> <p>&nbsp;</p> <h3><strong>Botaničke osobine susama</strong></h3> <p>Susam je jednogodišnja zeljasta biljka.</p> <p>Ima uspravnu četvorouglastu stabljiku, visoku do dva metra.</p> <p>Listovi su različitog oblika, raspoređeni na kratkim drškama. Donji listovi su srcastog oblika malo nazubljeni, dok su gornji sitni, jajastog oblika i još manje nazubljeni. Beli ili žuti cvetovi su raspoređeni u pazuhu gornjih listova.</p> <p>Plod je čaura koja sadrži oko 200 semenki. Seme je sitno, svetložute boje.</p> <p>&nbsp;</p> <h2><strong>GAJENJE SUSAMA</strong></h2> <p>Susam je biljka umereno vlažnih, toplih i sunčanih područja. Ima velike potrebe za toplotom. Optimalno raste i razvija se na 20 -25°C. U pogledu kvaliteta zemljišta veoma je osetljiv. Najbolja su rastresita i plodna zemljišta, dok ne podnosi nestrukturna, glinovita i teška zemljišta sa visokim nivoom podzemnih voda.</p> <p>Susam se gaji u plodoredu nakon žitarica i okopavina koje ostavljaju zemljište nezakorovljeno i dobre strukture.</p> <p>Dobri predusevi su jednogodišnje i višegodišnje mahunjače. Ako se gaji kao postrni usev važno je da on bude požnjeven do 15 juna i su­sam posejan u što kraćem roku.</p> <p>Ako se gaji kao glavni usev osnovna obrada u jesen jeste oranje na 25 – 30 cm. Tako zemljište prezimljava do proleća kada se izvodi predsetvena priprema zemljišta. Ukoliko se gaji kao postr­ni usev, obrada je odmah nakon žetve glavnog useva. Organska đubriva, odnosno stajnjak najbolje je upotrebljavati pod prethodni usev, u količini 15-20 t/ha. Mineralna đubriva se unose u osnovnoj obradi i to 50 – 60 kg/ha fosfora i 40 -60 kg/ha kalijuma, dok se azotna dubriva (30 -40 kg/ha) unose pre setve a delimično u toku vegetacije u obliku prihranjivanja.</p> <p>Susam se seje krajem maja i početkom juna na rastojanju 40 – 60 cm između redova i 5 -7,5 cm između biljaka u redu. Na ovaj način se obezbeđuje gustina useva od 250 – 350.000 biljaka/ha. Kao postrni usev seje se tokom juna. S obzirom da susam sporo raste, u početku vegetacije treba ga štititi od korova i uništavati pokoricu. Navodnjava se u fazi cvetanja i formiranja plodova.</p> <p>Žanje se čim seme počne da sazreva, jer zrele čaure pucaju i seme se osipa (prva polovina septembra). Požnjevene biljke se vezuju u snopove, ostave da sazru a potom se vrhu. Ta­ko dobijeno seme se suši i skladišti, ili se koristi za dobijanje ulja. Čuva se u vrećama u suvim i promajnim prostorijama.</p> <p>Prosečan prinos susama se kreće između 300-400 kg/ha.</p> <p>&nbsp;</p> <h3><strong>Hemijski sastav i utpotreba susama</strong></h3> <p>Seme susama (Sesami semen) sadrži preko 50% masnog ulja, 20% belančevina, ugljene hidrate, mineralne materije i dr. Iz zrelog semena hladnim ceđenjem se dobija sezamovo ulje (Sesami oleum) koje predstavlja smešu glicerida oleinske (45%), linolne (40%), palmitinske i dr. masnih kiselina.</p> <p>&nbsp;</p> <p>To je bistra, svetložuta tečnost, bez mirisa a prijatnog ukusa, očvrsne između -4 i -6°C. Koristi se u ishrani kao najkvalitetnije jestivo ulje, zahvaljujući antioksidantima (sezamol, sezamolin) koji sprečavaju njegovo kvarenje. U farmaciji potpuno može da zameni maslinovo ulje.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Seme susama, zbog prijatnog mirisa, koristi se za posipanje po pecivu kao i za pripremanje hrane. Uljane pogače od neoljuštenog semena su kvalitetna stočna hrana. Sezamovo ulje je dobar rastvarač za piretrine. Utvrđeno je da, ako se ekstrakt buhača upotrebi u sezamovom ulju, on bolje deluje kao insekticid, jer tada dolazi do izražaja sinergistično dejstvo sezamina i sezamola.</p> <p>&nbsp;</p> <h2><strong>LEKOVITE TINKTURE OD SUSAMA</strong></h2> <p>* Za osobe koje nemaju u organizmu dovoljno kalcijuma, susam je namirnica izbora. Dovoljno je jednu supenu kašiku ovog semena potopiti u 0,5 decilitra jogurta i ostaviti da prenoći. Ujutru pojesti na prazan stomak. Postupak ponavljati u kontinuitetu.</p> <p>* Za lečenje hemoroida treba samleti kašiku susamovog semena i u to dodati dve kašike vode. Sve zajedno mešati dok ne nastane pasta i dodati kašičicu putera. Sve dobro umutiti a zatim namazati na parče tosta i pojesti.</p> <p>&nbsp;</p> <p>* Protiv opekotina - dve kašike susamovog semena potopljene u čaši vode staviti da ključa nekoliko minuta. Zatim sadržaj procediti i ostaviti da se ohladi. Vatom umočenom u hladan čaj i smesu treba prelaziti preko upaljenih mesta i opekotina više puta dnevno.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 65 W (1g)

5/ 5

<div> <h2><strong>Radic – Cikorija Seme ‘‘ Verona‘‘</strong></h2> <h2 class=""><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 500 Semena (1g).</strong></span></h2> <div>Radic je dvogodišnja zeljasta biljka koja u prvoj godini vegetacije razvija zadebljali koren i lisnu rozetu ili glavicu, tako da postoje tri osnovna tipa radiča: lisnati radič, glavati radič, te radič koji se uzgaja zbog korena iz kojeg se u zatamnjenom prostoru pospešivanjem proizvode etiolirani vršni pupovi.</div> <div>Listovi lisnatog radiča mogu biti zelene ili različitih nijansi crvene boje, odnosno šareni. Glavice također mogu biti zelene i kod dakovih su tipova radiča izduženog oblika ili crvene i okruglaste( VERONA) s izraženom središnjom širokom žilom bijele boje.</div> <div>Ovojni listovi glavatog radiča glavica crvene boje najčešće su zeleni ili različitih nijansi crvene boje. Pupovi radiča za pospešivanje su bledo žute boje.</div> <div>Druge godine vegetacije razvija cvetnu stabljiku koja naraste i do 1,5 m. Cvetovi se nalaze sakupljeni u glavici promera 2-3 cm. Cvetovi su jezičasti najčešće modre boje. Radič je stranooplodna kultura i lako se križa sa divljim srodnicima što je važno znati kod zasnivanja semenskih useva.</div> <div>&nbsp;Seme radiča je jednosjemena roška klinastog oblika, rebraste površine, žućkasto sive do smeđe boje.</div> <div>Semenke su najčešće 2-3 mm duge i 1 mm široke. Masa 1000 semenki &nbsp;je najčešće 1,3-1,6 g, a jednom gramu semena ima 600-700 semenki.</div> <div>Seme uz pravilno čuvanje može zadržati klijavost do 6 godina.</div> </div>

VE 34 (1g)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong><strong>Ruzmarin Seme Lekovita Biljka (Rosmarinus officinalis)</strong></strong></h2> <h2><strong><span style="color: #ff0000;"> Cena je za pakovanje od 10 semena.</span></strong></h2> <p>Ruzmarin (Rosmarinus officinalis; u prevodu sa latinskog „lekovita morska rosa“) je rod žbunastih visegodisnjih biljaka iz familije usnatica (Lamiaceae).</p> <p><strong>Opis</strong></p> <p>Ruzmarin ima mirisne zimzelene listove sa sitnim svetloplavim cvetovima. Listovi su naspramni, sedeći, čvrsti, kožasti, uski, a dugi 2-3 centimetra. Gornja strana listova je tamnozelena, a donja je sivobele boje i lagano pustenasta. Između ogranaka, na maloj peteljci, pršljenasto se razvijaju mali ljubičastoplavi cvetovi. Raste u obliku grma i može dostići visinu do 2 metra.</p> <p>Miris cvetova i cvetnih vrhova grančica je jak i nalik na kamfor, dok je ukus ljut, pomalo gorak i aromatičan.</p> <p>Cveta od marta do maja, a katkada u septembru cvate i po drugi put. U cvetovima, listovima i grančicama sadrži eterična ulja, čiji kvalitet zavisi od klime i od sunčanih i zaštićenih položaja.</p> <p><strong>Rasprostranjenost</strong></p> <p>Ruzmarin je biljka toplih, južnih krajeva, pa mu prija toplo leto. Raste na čitavom priobalnom području Mediterana, od Portugala do Male Azije i Crnog mora. Na Balkanu je takođe rasprostranjen u primorju, po sunčanim i kamenitim krajevima hrvatskog i crnogorskog obalnog područja i okolnim ostrvima.</p> <p>U primorju uglavnom raste samoniklo, a u kontinentalnim područjima se uvlavnom sadi. Često se uzgaja po vrtovima i cvetnim loncima, ali je vrlo osetljiv na mraz, pa ga u severnim krajevima treba štititi od hladnoće. Voli jaku humusnu mešavinu zemlje sa dodatkom 15% peska. Presađuje se svake treće godine u malo veću saksiju.</p> <h2><strong>Lekoviti delovi</strong></h2> <p>Upotrebljavaju se cvetovi ruzmarina (Flores Rosmarini), izdanci u cvatu (Herba Rosmarini), a najčešće se sabiru listovi (Folia Rosmarini). Listovi se sabiru leti, grane se režu i ostavljaju da se suše.</p> <p>Destilacijom listova ili grančica dobija se ruzmarinovo ulje (Oleum Rosmarini). Cvetovi i biljka u cvatu sabiru se u aprilu i maju i suše u hladu. Uz eterično ulje, ruzmarin sadrži smolu, tanin, gorke materije i male količine saponina.</p> <p><strong>Primena u kulinarstvu</strong></p> <p>Ruzmarin se mnogo koristi u južnoevropskoj kuhinji, premda njegov žestok ukus koji podseća na kamfor nekima ne odgovara. Ako se štedljivo koristi, izvrstan je začin za supe, dinstano povrće, meso, sve vrste pečenja i mekih sireva. Najbolje je u jelo staviti jednu vezicu, koja se izvadi kada jelo poprimi odgovarajuću aromu. Takođe, listići se mogu odvojiti, sitno naseckati i dodati u gotovo jelo.</p> <p><strong>Upotrebljivi delovi biljke.</strong> Za lek se skupljaju cvetovi, izdanci u cvetu i listovi.</p> <p><strong>Hemijski sastav.</strong> Sadrži eterično ulje (čiji su glavni sastojci cineol, borneol, bornilacetat, kamfor i kamfen), alkaloide, organske kiseline, flavone, smole.</p> <p><strong>Primena.</strong> Ulje ruzmarina poboljšava prokrvljenost i širi krvne sudove. Pomaže kod loše probave, anemije i tromosti želudca. Ruzmarinovo vino ili rakija pospešuje rad jetre i izlučivanje žuči, ublažava padavicu, podiže nizak krvni pritisak, pospešuje krvotok, leči vodenu bolest srčanog porekla, žuticu,iscrpljenost, neplodnost, belo pranje, vrtoglavicu, nadimanje, zastoj mokraće. Čaj deluje protiv grčeva, kašlja, mokraćnih kamenaca, astme, migrene, istrebljuje gliste. Oblozi od čaja se stavljaju na uganuća, iščašenja, modrice, edeme, kontuzije.</p> <p><strong>Način upotrebe. </strong>Čaj: Čaj pripremljen od 30 g ruzmarina u litri vode, gde se natapao 2-3 sata, procediti i piti dva puta dnevno pre jela. Taj čaj podstiče stvaranje želučanih sokova. Kupka od ruzmarina: 4 pregršti na 5 litara vode kuva se 3-5 minut. Tinktura ruzmarina: 2 kašike usitnjenog lišća i cveta na litru 60% alkohola, ostaviti da stoji 10 dana. Nakon toga ocediti. Od tog leka uzeti 6-10 kapi na kocku šećera ujutro natašte. Može se uzeti i sa medom. Ruzmarinovo vino: 20 gr biljke držati nedelju dana u litri kvalitetnog vina. Ruzmarinovo ulje.</p> <div> <div> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" valign="top" width="100%"> <p align="center"><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span>tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span>Do 1 cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span>Substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span>Min. 20-22°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span>zavisno od uslova 21 – 35 dana</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr> </tbody> </table> </div> </div> </body> </html>

MHS 25 RO