Fava Ogroman Pasulj Seme (Vicia faba)

5/ 5

<h2 class="">Seme Paradajza Mini San Marzano Zuti i Crveni</h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Crvena i zuta mini verzija legendarnog Italijanskog Marzano paradajza od kojega se prave najbolji sosovi. Biljke proizvode masu plodova koji su mesnati i koji poseduju intezivan (jak) vocni ukus.</p> <p>Kao i njegova verzija u punoj veličini, Mini San Marzano je sorta italijanskog paradajza koji je mekši i prirodno slađi od običnog paradajza i sadrži manje semena. Ova sorta, čija se generacija može pratiti u malom italijanskom gradiću San Marzano kod Napulja, ima karakterističan oblik kruške, tanku kožu i bogat ukus. Plodovi su obicno duzine oko 3 centimetra I tezine 20-25 grama po plodu, ali je to naravno zavisno kako od klimatskih uslova pa tako I same prihrane.</p> <p>Ovaj ceri paradajz uzgaja se tokom cele godine i pakuje u prikladno providno pakovanje da bi se osigurala svežina. On je Izbor uvaženih kuvara, Mini San Marzano paradajz može biti pečen, korišten u umacima, supama i salsama ili serviran kao zdravo sveže jelo.</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VT 76 R (10 S)

5/ 5

<h2><strong>Ogrozd Seme - Amalaki -Phyllanthus Emblica (Amla)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 Semena.</strong></span></h2> <div>Ovo višegodišnje voće najpoznatije je po tome što je najbogatiji prirodni izvor vitamina C: Sadrži 20 puta više vitmina C nego naranča. Ogrozd je divlja biljka, raste u obliku grma, punog ostrog trnja. Plodovi su velicine klikera i dlakavi. Potice sa Bliskog istoka i iz juzne Evrope i Sredozemlja. Doba dozrevanja je kratko i domaci ogrozd retko kad stize do pijacnih tezgi, jer nije dovoljno popularan kod nas, i skoro je zaboravljen. Poslednjih godina moze se nabaviti kod mnogih proizvodjaca rasada i spada u voce koje se ne prska.</div> <div>Poslednjih godina ogrozd pocinje da se sadi i kod nas. Spada u nase stare grmovite vocke, cija kultura je vremenom kod nas skoro zanemarena. Nekada je obicno sadjen za licnu upotrebu i svaka basta imala je najmanje 1-2 grma. Kada se govori o ogrozdu, misli se na onaj ciji su plodovi svetlo zelene ili svetlo zute boje. Danas ima ogrozda u svim bojama, jer je modifikovan i kao takav se vratio na trziste u svim bojama i danas u bastama vise sluzi za ukras.</div> <div>U mnogim zemljama Evrope, ogrozd je kao divlja biljka odavno prisutan u bastama i dugim kultivisanjem postignute su sorte sa krupnim bobicama i u raznim bojama i kao takav postao je znacajan i popularan. Moze da se jede sirov, ali najcesce se javlja kao sastavni deo vocnih salata ili pripremljen kao pire, moze da se proprema i kao sos i moze da se sluzi uz svezi sir ili jogurt.</div> <div>Ogrozd je prijatnog ukusa i obicno ga deca vole jer lici na klikere. Blagog i sladunjavog je ukusa, i specificnog mirisa. Ako je godina bila suncana on je sladji. U severnim delovima Evrope, gde je leto krace i hladnije, ogrozd je kiseliji i nije omiljeno voce kod dece, ali je zato pun vitamina C. Nas domaci ogrozd je sladak i koristi se za pripremanje slatkog, dzemova, sokova, raznih preliva, a narocito je omiljen za pripremanje nekih torti i kao dodatak za sladolede, vocne salate. Najcesce se kombinuje sa borovnicama i kupinama.</div> <div>Sto je ogrozd zreliji, to se cvrsce zatvara tvrda lupina oko semena, zato se cesce bere dok je nezreo, dok je lupina jos mekana, sto je zapravo steta, jer bogatstvo delotvornih materija razvija se tek kasnije.</div> <div>Bogat je silicijumom (za vezivna tkiva, neutralise otrove teskih metala) i balastnim tvarima (cisti creva). Vocno meso sadrzi puno provitamina A (stiti sluznice, ojacava telesne celije), piridoksin (vitamin B6, za izmenu belancevina, nerve, srce, rast kose), biotin 9za zdravu kozu, punu kosu), a pre svega vitamin C (za imunitet, delovanje mozga i nerava). Upija i veliku kolicinu mangana i magnezijuma iz tla u svoje plodove (vazno za snagu celija, misice, srce), osim toga kaliju i cink, koji podsticu mokrenje (za vezivna tkiva, proizvodnju hormona), cak je i zilava koza bogata vrednim visestruko nezasicenim masnim kiselinama, koje omogucuju boju iskoristivost karotena koji se nalazi u vocnom mesu.</div> <div>AMALAKI&nbsp;</div> <div>• &nbsp;Latinski: Emblica officinalis Gaertn., Phyllanthus emblica, Terminalia emblica</div> <div>• &nbsp;Sanskritski: Amalaki</div> <div>• &nbsp;Hindi: Amla</div> <div>• &nbsp;Srpski: Ogrozd</div> <div>Delovi koji se koriste: &nbsp;Suvo voće, zrelo voće, semenke, lišće, koren, kora i cveće. Svaki deo ima različitu terapeutsku vrednost i mora se pripremiti na poseban način radi maksimalne dobiti. Amalaki voće zahteva pedantan proces koji se sastoji od 21. koraka na tihoj vatri radi održavanja snage vitamina i minerala kao i biološke inteligencije ove izuzetne biljke.&nbsp;</div> <div> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Pre sejanja seme stavite u vodu vodu na 48h.</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0,5 - 1 cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Mi uvek preporucujemo substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>22° - 26° C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova&nbsp;4 - 8 nedelja.</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Uvek za sve koristite prokuvanu kisnicu ili destilovanu vodu!</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>&nbsp;</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena.&nbsp;</em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr> </tbody> </table> </div><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 68 (10 S)

5/ 5

<h2><strong>Black Krim Paradajz Seme - Otporan Na Hladnocu</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0a0a;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 Semena.</strong></span></h2> <p>BLACK KRIM Paradajz je jedna stara sorta paradajza koja daje izuzetno puno plodova I ODLICNO TOLERISE HLADNOCU! Potice sa ostrva Krim koje se inace nalazi u crnom moru.</p> <p>BLACK KRIM paradajz se prvi put pojavljuje u Juznoj Ukraini pre 500 godina gde su seme ostavili ruski vojnici vracajuci se kuci posle Krimskog rata. Jedna sorta paradajza koja se veoma ceni jer je mesnata i ima ukus koji vise sladi, takodje se ceni i bas zbog toga jer je veoma otporna na hladnocu i nije joj potrebno puno sunca kao kod ostalih sorti da bi davao plodove koji veoma brzo zreju. Boju koju plodovi imaju su od tamno crvene pa do tamno braon boje.</p> <p>Sveze seme od ove godine. Licno nase Biljke odgajane Bioloski &nbsp;bez bilo kakve upotrebe hemijskih proizvoda !</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VT 31 (10 S)

5/ 5

<h2><strong>Kelreuterija seme (Koelreuteria paniculata)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <b style="color: #202122; font-size: 14px;">Kelreuterija</b><span style="color: #202122; font-size: 14px;"><span>&nbsp;</span>(</span><i style="color: #202122; font-size: 14px;">Koelreuteria paniculata</i><span style="color: #202122; font-size: 14px;"><span>&nbsp;</span>Laxm.) je dobila naučni naziv roda po Kelrojteru (Joseph Gottlieb Kölreuter, 1733–1806), profesoru istorije prirode iz<span>&nbsp;</span></span>Karlsruea<span style="color: #202122; font-size: 14px;">, dok epitet vrste<span>&nbsp;</span></span><i style="color: #202122; font-size: 14px;">paniculata</i><span style="color: #202122; font-size: 14px;"><span>&nbsp;</span>na latinskom znači metličasta, zbog<span>&nbsp;</span></span>cvasti<span style="color: #202122; font-size: 14px;">. Naziv je dao ruski hemičar, botaničar i geograf švedskog porekla Laksman (Erik Gustavovich Laxmann, 1737-1796). Srpski naziv je kelreuterija, a ređe lampion drvo.</span><br> <h2 style="color: #000000; font-size: 1.5em;"><span class="mw-headline" id="Опис_врсте">Opis vrste</span></h2> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Nisko listopadno<span>&nbsp;</span>drvo<span>&nbsp;</span>visine do 15 m. U urbanim prostorima kao sađena ukrasna biljka obično je niža nego na prirodnom staništu. U povoljnim uslovima sa dosta sunca i toplim letom brzo raste ali nema dug životni vek. Kruna široka, okruglasta, prozračna. Mlade grančice u početku gusto dlakave, kasnije ogole.<span>&nbsp;</span>Pupoljci<span>&nbsp;</span>spiralno raspoređeni, krupni, trbušasti, pri dnu suženi, a pri vrhu zašiljeni ili tupi.</p> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Listovi<span>&nbsp;</span>naizmenični, neparno perasti, do 35 cm dugi i 18 cm široki, sastavljeni od 7-15 naspramnih liski od kojih su srednji parovi najveći. Rub liski je grubo testerast. U jesen listovi dobijaju živopisnu bronzanocrvenu boju.</p> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Cvetovi<span>&nbsp;</span>su žuti i formiraju do 40 cm duge, terminalne, uspravne<span>&nbsp;</span>metličaste cvasti. Mogu biti muški, ženski ili hermafroditni.<span>&nbsp;</span>Čašica<span>&nbsp;</span>je mala, petočlana, duboko urezana.<span>&nbsp;</span>Krunični listići<span>&nbsp;</span>su neznatno povijeni unazad i ima ih četiri. Ima osam<span>&nbsp;</span>prašnika. Vreme cvetanja: juli-avgust.</p> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Plod<span>&nbsp;</span>trooka, viseća, naduvena pergamentasta<span>&nbsp;</span>čaura<span>&nbsp;</span>koja je u stadijumu zrelosti svetlosmeđa i otvara se na tri dela. Sazreva u septembru i ostaje preko zime.<span>&nbsp;</span>Seme<span>&nbsp;</span>je crno, golo i sjajno, veličine graška, obično po jedno u svakoj pregradi čaure. Seme bez<span>&nbsp;</span>endosperma<span>&nbsp;</span>sa spiralno uvijenim<span>&nbsp;</span>kotiledonima<sup id="cite_ref-Bean_1-0" class="reference" style="font-size: 11.2px;"></sup><sup id="cite_ref-hux_5-0" class="reference" style="font-size: 11.2px;"></sup></p> <h2 style="color: #000000; font-size: 1.5em;"><span id=".D0.90.D1.80.D0.B5.D0.B0.D0.BB"></span><span class="mw-headline" id="Ареал">Areal</span></h2> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Od prirode je rasprostranjena u istočnoj<span>&nbsp;</span>Aziji,<span>&nbsp;</span>Kini<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>Koreji. Raste na vlažnim staništima, na zaravnima i na siromašnim<span>&nbsp;</span>zemljištima<span>&nbsp;</span>u izdanačkim<span>&nbsp;</span>šumama. Opseg introdukcije je širok, naturalizovana je u<span>&nbsp;</span>Japanu,<span>&nbsp;</span>Americi<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>Evropi.<span>&nbsp;</span><sup id="cite_ref-inv_4-1" class="reference" style="font-size: 11.2px;">[4]</sup>.</p> <h2 style="color: #000000; font-size: 1.5em;"><span id=".D0.91.D0.B8.D0.BE.D0.B5.D0.BA.D0.BE.D0.BB.D0.BE.D1.88.D0.BA.D0.B5_.D0.BA.D0.B0.D1.80.D0.B0.D0.BA.D1.82.D0.B5.D1.80.D0.B8.D1.81.D1.82.D0.B8.D0.BA.D0.B5"></span><span class="mw-headline" id="Биоеколошке_карактеристике">Bioekološke karakteristike</span></h2> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Heliofilna<span>&nbsp;</span>je vrsta skromnih zahteva u pogledu kvaliteta zemljišta; uspeva na većini tipova, a najviše joj odgovaraju glinovita. Podnosi niske temperature do –10<sup style="font-size: 11.2px;">o</sup>S ali je osetljiva na niže, mladi izbojci su osetljivi na kasne mrazeve u proleće<sup id="cite_ref-inv_4-2" class="reference" style="font-size: 11.2px;">[4]</sup>.</p> <h2 style="color: #000000; font-size: 1.5em;"><span id=".D0.97.D0.BD.D0.B0.D1.87.D0.B0.D1.98"></span><span class="mw-headline" id="Значај">Značaj</span></h2> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Popularna je kao<span>&nbsp;</span>ukrasna biljka<span>&nbsp;</span>u delovima sveta sa<span>&nbsp;</span>umerenom klimom<span>&nbsp;</span>zbog dekorativnih cvetova, listova, i plodova. Koristi se kao soliterna, za<span>&nbsp;</span>drvorede, oko parkinga i sl. Veoma otporna na gradske uslove, sušu, zbijeno zemljište, soli,<span>&nbsp;</span>aerozagađenje. Otporna na<span>&nbsp;</span>vetar<span>&nbsp;</span>pa se koristi i u<span>&nbsp;</span>vetrozaštitnim pojasevima. Pečeno seme je jestivo, kao i kuvani mladi listovi i izbojci, ali nije u široj upotrebi. Medonosna vrsta. Cvetovi su lekoviti i koriste se za lečenje<span>&nbsp;</span>konjuktivitisa. Iz cvetova se dobija žuta boja a iz semena crna<sup id="cite_ref-hux_5-1" class="reference" style="font-size: 11.2px;">[5]</sup><sup id="cite_ref-inv_4-3" class="reference" style="font-size: 11.2px;">[4]</sup>.</p> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Može da se raširi i postane<span>&nbsp;</span>invazivna<span>&nbsp;</span>u oblastima sa blagom zimom. U pojedinim oblastima kao što je istočni deo<span>&nbsp;</span>SAD, posebno<span>&nbsp;</span>Florida, smatra se invazivnom vrstom. Kod nas kelreuterija ima nizak stepen invazivnosti<sup id="cite_ref-inv_4-4" class="reference" style="font-size: 11.2px;">[4]</sup>.</p> <h2 style="color: #000000; font-size: 1.5em;"><span id=".D0.A0.D0.B0.D0.B7.D0.BC.D0.BD.D0.BE.D0.B6.D0.B0.D0.B2.D0.B0.D1.9A.D0.B5"></span><span class="mw-headline" id="Размножавање">Razmnožavanje</span></h2> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Semenom i<span>&nbsp;</span>vegetativno. Setva se vrši odamah po sazrevanju. Seme zahteva<span>&nbsp;</span>hladnu stratifikaciju<span>&nbsp;</span>ako se seje u zatvorenom, poželjan predtretman u toploj vodi 24 sata<sup id="cite_ref-stil_6-0" class="reference" style="font-size: 11.2px;">[6]</sup><sup id="cite_ref-oco_7-0" class="reference" style="font-size: 11.2px;">[7]</sup>.<span>&nbsp;</span></p> <br><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

T 93 (10 S)