Francuska Ljubicasta Boranija Seme

5/ 5

<h2 class=""><strong>Slanutak, Ceci, Leblebija Seme&nbsp; (Cicer arietinum)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong><strong>Cena je za pakovanje od 6g (20) Semena.</strong></strong></span></h2> <p>Leblebija (Cicer arietinum) je vrsta biljaka iz familije bobova (Fabaceae). Narodski nazivi su joj još naut, slanutak, slani grah, slani pasulj. Latinski nazivi su: Cicer arietinum, Cicer edessanum, Cicer grossum, Cicer physodes, Cicer rotundum и Cicer sativum.</p> <p><strong>Opis</strong></p> <p>Leblebija je mahunasta, belančevinasta biljka i visokovredna namirnica za ljudsku prehranu. Njeno seme, slično semenu soje ili sušenom zrnu graška, svetlosmeđe je boje, a koristi se kao varivo ili kao dodatak ostalom povrću za pripremanje jela. Nedozrelo seme ljušti se iz mahuna i priprema kao mladi pasulj ili grašak. U istočnim zemljama leblebiju melju u brašno i od njega peku izvrsna peciva, ili je u određenoj razmeri (10 - 20 odsto) mešaju s pšeničnim brašnom i peku poseban i vrlo tražen hleb. Najpopularniji orijentalni specijaliteti od leblebije su izuzetno ukusni i zdravi falafel i humus, a u Srbiji se jedu i propržene semenke, koje se grickaju kao kokice ili semenke bundeve i suncokreta.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Sastav i hranljiva vrednost</strong></p> <p>Biohemijski sastav leblebije sličan je ostalim mahunarkama. Osušeno zrno sadrži 17,4 - 23,3 odsto belančevina, 53,5 - 63,6 odsto ugljenih hidrata, 4,1 - 5,5 procenata biljnog ulja 3,3 - 5,5 odsto celuloze i 3,2 - 3,4 odsto mineralnih materija.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Mlade mahune leblebije nisu preporučljive za jelo, jer vegetativna masa (stabljika, lišće, pa prema tome i mahuna) ima visok sadržaj jabučne i oksalne kiseline, što može izazvati ozbiljne poremećaje u organizmu.</p> <p>Leblebija je veoma dobar izvor gvožđa, čak i kuvana leblebija sadrži duplo više gvožđa od jednake količine mesa. Količina kalcijuma u leblebiji je takođe visoka i udružena je s belančevinama koje povećavaju njegovu apsorpciju. Ako je u obroku zastupljena i žitarica, takav obrok ima potpuni sastav potrebnih aminokiselina. Ima nizak glikemijski indeks.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Novija istraživanja, koja su obuhvatila 19 različitih kultivara leblebije uzgajenih u stakleniku, pokazala su da je i lišće leblebije isto tako vredno pažnje, jer sadrži osim vitamina i značajnu količinu nekih minerala, pa tako može parirati kupusu i spanaću. Sadržaj kalcijuma, magnezijuma i kalijuma u lišću leblebije veći je nego u spanaću i kupusu dok je sadržaj gvožđa, cinka i bakra približno jednak.</p> <p>Rezultati ovog istraživanja mogli bi imati veliku važnost za zemlje gde se leblebija i uzgaja, a to su pre svega Indija, Srednji istok i Srednja Evropa. U tim je zemljama često zabeležen i manjak određenih namirnica u prehrani, pa bi lišće leblebije moglo biti odličan alternativni izvor.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Upotreba:</strong></p> <p>Može da se koristi kao varivo, da se samlevena koristi kao hlebno brašno, ali i da se propržena jede poput semenki.</p> <p>Tu se, naravno, ne morate zaustaviti: leblebije su odličan dodatak supi, a ako je sameljete u blenderu, začinite i dodate malo maslinovog ulja eto odličnog namaza za hleb. Leblebija je u istorijske spise ušla pre mnogih država: prvi zapisi o ovoj biljci stari su trinaest vekova i svedoče o njenoj širokoj upotrebi na prostorima današnje Turske. Iz Anadolije je prenesena na Bliski istok i sever Afrike, a na Kavkazu joj je pripala neobična čast da bude ovekovečena u imenu jednog umetničkog dela. Naime, jermenski kompozitor Tigran Čuhadžjan napisao je 1875. godine operetu "Prodavac leblebija". Koren je pustila i na Balkanu, gde se najviše uzgaja u Makedoniji i Dalmaciji. U pogledu biohemijskog sastava, leblebija se ne razlikuje mnogo od ostalih mahunarki: sadrži do 23 odsto belančevina, 58 odsto ugljenih hidrata i oko 5 odsto biljnog ulja. U količini gvožđa koju sadrži pobeđuje meso čak i kad je kuvana. Bogata je kalcijumom, magnezijumom i bakrom. Stotinu grama leblebija vredno je 361 kaloriju.</p>

P 166 (6 g)

5/ 5

<h2><strong>Crni susam seme (Sesamum indicum)</strong><br><span style="color: #ff0000;"><strong><span title="" class="">Cena je za pakovanje od 1 g (350) semena.</span></strong></span></h2> <p style="color: #202122; font-size: 14px;"><b>Susam</b><span>&nbsp;</span>ili<span>&nbsp;</span><b>sezam</b><span>&nbsp;</span>(lat.<span>&nbsp;</span><span lang="la"><i><i lang="la" title="латински текст">Sesamum indicum</i></i></span>) potiče iz tropske<span>&nbsp;</span>Azije<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>južne Afrike. To je jednogodišnja biljka i za 3-5 meseci uzgoja dostigne visinu do 2 metra.</p> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Gaji se radi semena najviše u<span>&nbsp;</span>Kini,<span>&nbsp;</span>Indiji,<span>&nbsp;</span>Sudanu<span>&nbsp;</span>i u još nekim zemljama. Seme sadrži 45-60% ulja koji se upotrebljava za kuvanje, salate i za proizvodnju margarina. Seme je takođe bogato proteinima i važi za omiljenu namirnicu u orijentalnim i severnoafričkim zemljama. Upotrebljava se u pekarstvu za posipanje peciva.</p> <h2 style="font-size: 1.5em;"><span id=".D0.9F.D1.80.D0.BE.D0.B8.D0.B7.D0.B2.D0.BE.D0.B4.D1.9A.D0.B0"></span><span class="mw-headline" id="Производња">Proizvodnja</span></h2> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Godine 2010. ukupna svetska berba susama je iznosila oko 3,84 miliona tona. Najveći proizvođač u 2010. godini je bila azijska država<span>&nbsp;</span>Mjanmar<span>&nbsp;</span>(0,72 miliona tona), koja je sa<span>&nbsp;</span>Indijom<span>&nbsp;</span>(0,62 miliona tona) i<span>&nbsp;</span>Kinom<span>&nbsp;</span>(0,59 miliona tona) činila 50 procenata svetske proizvodnje susama. Pored njih, izdvajaju se i<span>&nbsp;</span>Etiopija<span>&nbsp;</span>(0,31 miliona tona),<span>&nbsp;</span>Sudan<span>&nbsp;</span>(0,25 miliona tona),<span>&nbsp;</span>Uganda<span>&nbsp;</span>(0,17 miliona tona),<span>&nbsp;</span>Nigerija<span>&nbsp;</span>(0,12 miliona tona).</p> <p><span style="color: #000000;"><br>Semenke crnog susama su najbolje ako se lagano proprže jedan minut, jer se tako pojačava zemljasti, orašasti ukus. Koristi se obično u Azijskim jelima zbog ukusa, boje i teksture, obično ih nalazimo u sušiju, jelima sa pirinčem i salatama. Dobar je uz patlidžane, ribu, zeleno povrće, med, korenasto povrće, limun, testeninu, pirinač, šećer, tikvice.<br>Dobro se kombinuje sa kardamonom, čilijem, cimetom, karanfilićem, korijanderom, đumbirom, muškatnim oraščićem, origanom, biberom, s umakom, timijanom. Semenke crnog susama, sa kojih nije skinuta opna, sadrže čak 60 odsto više kalcijuma oljuštene. Sa opnom imaju i jači ukus što najbolje znaju Kinezi, koji ga često koriste u tradicionalnoj ishrani i medicini i visoko vrednuju njegove hranljive i lekovite sastojke. Susam se, inače, smatra najstarijom uljaricom u ljudskoj upotrebi, posebno odomaćenoj na Dalekom istoku. Ova veoma otporna biljka, lako se prilagođava najrazličitijim promenama i teškim uslovima.<br></span></p> <p>Izuzetno bogat magnezijumom i kalcijumom, pomaže u regulisanju krvnog pritiska i sprečava pojavu migrene usled lošeg stanja krvnih sudova. Osim toga, suzbija nastanak astmatičnih grčeva, a kod nesanica uzrokovanih menopauzom poboljšava san.</p> <p>- Crni susam je odličan izvor bakra i cinka. Poznato je da mineral bakar, unet u dovoljnoj količini, omogućava aktiviranje procesa stvaranja elastina i kolagena, neophodnih za dobro funkcionisanje zglobova i kostiju. Istovremeno, cink obezbeđuje dobru čvrstinu kostiju, sprečavajući prelome i osteoporozu i ima veoma važnu ulogu u održavanju imuniteta.</p> <p>Izuzetno cenjen u ishrani, posebno se preporučuje kao namirnica koja podmlađuje i usporava starenje, jer poseduje zavidne količine vitamina E, koji je neophodan za zdravlje kože. S druge strane, zahvaljujući vitaminu B i gvožđu sprečava preuranjenu pojavu sedih vlasi, slabljenje memorije i sluha.</p> <p>Bogat je dijetetskim vlaknima, povoljno deluje na snižavanje lošeg holesterola, ima snažno antioksidativno delovanje, pa sprečava stvaranje slobodnih radikala koji uništavaju zdrave ćelije.</p>

P 285 B (1 g)

5/ 5

<h2><strong>Ajovan seme (Trachyspermum ammi)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 1g (500) semena.&nbsp;</strong></span></h2> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;"><strong>Narodna imena: </strong>Karambol, biskupski korov, ajma, karom, omam,<strong><span>&nbsp;</span></strong>ajvain.</p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;">Potiče iz istočnog Mediterana, smatra se iz Egipta. Glavne oblasti kultivacije danas su Indija, Iran i Avganistan. Ajovan se koristi kao lek protiv nadimanja iz antičkih vremena. Poznati grčki lekari&nbsp; Dioscrides i Gelen su ga koristili u raznim lekovima. Koristili još stari Egipćani za lečenje vitiliga, gubitak pigmenta u koži.</p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;"><strong>Opis biljke</strong></p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;">Ajovan je jednogodišnja, žbunasta, uspravna biljka. Naraste i do 65 cm u visinu. Grana se iz baze. Listovi su u obliku pera, dužine od15 do 23cm. Cvetovi su sitni, bele boje, sa spoljašnje strane obloženi dlačicama. Semenke ajovana su male i grube, u obliku polumeseca, sa svilenkastom nit na jednom kraju. Ukus sirove semenke je vruć, gorući i gorak, sličan timijanu i origanu. Kada je semenka skuvana, intenzitet mirisa je ublažen, sličan mirisu majčine dušice.<br>Ajovan je još uvek malo poznat začin.</p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;"><strong>Hemijski sastav</strong></p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;">Ajovan semenke sadrže bojna hemijska jedinjenja: proteine, ugljenehidrate, mineralne materije (kalcijum, fosfor, gvožđe, natrijum, kalijum), 8-methokipsoralen, vitamine (tiamin,<span>&nbsp;</span>riboflavin,<span>&nbsp;</span>niacin). Suve semenke ovoga začina sadrže eterično ulje (2,5 do 5%),a dominira timol (35 do 60%), takođe su identifikovani p-cimen, limonen i γ-terpinen, karvakol, tujen i dr. Semenke sadrže i 26% masnih ulja.</p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;" class=""><strong>Lekovitost</strong></p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;">Ajovan je poznat kao antioksidat,&nbsp; germicid i antiseptik. Poboljšava probavu, stimuliše apetit, koristan je za lečenje respiratornog sistema, čireva, bubuljica, svraba, , žuči, menstrualnih i posleporođajnih poremećaja, ženske neplodnosti, neuralgije, zubobolje, bolova u ušima i reumatizma. Takođe je koristan za funkcionisanje urinarnog sistema. Veoma je cenjen kao afrodizijak.<br>Ovaj začin sadrži 8-methokipsoralen za koji je dokazano da stimuliše proizvodnju pigmenta u koži izloženoj UV svetlosti.</p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;"><strong></strong></p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;"><strong>Upotreba</strong></p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;">Ajovan semenke se koriste&nbsp; u širokom rasponu indijskih jela. U indijskoj kuhinji se dodaje jelima od dala, povrću, salatnim prelivima i prženim jelima. Semenke se koriste u malim količinama za brojne aromatične namirnice, kao konzervansi, u medicini, za proizvodnju eteričnih ulja, za proizvodnju parfema, lekova, itd.</p>

MHS 107 TA

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong><strong>Okra ili Bamia Seme (Abelmoschus esculentus)</strong></strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong><strong>Cena je za pakovanje od 50+- (3g) semena.<br /></strong></strong></span></h2> <div>Povrce izuzetno zdravo a Atraktivnog izgleda. <span>Povrce-okra, kuiabo (Brazil), zenski prsti (juzna azija), kuimbombo (Kuba) и Bamia (Arabija, Turska, Bugarska, Grcka), je biljka koja pripada porodici slez. Ona je rodom IZ istocne Afrike, Posebno iz Etiopije. </span><span>Zbun dostize visinu rasta do 2,50 metra. ima zupcasto lisce i veliko zuto cvece. plod je oblika као "mahuna" i dugi su od 10 do 20 centimetara. loza je svetlo do tamno zelene boje. U preseku je plod izgleda petokrake a seme ploda je bele boje.</span></div> <div>Оkrа je jedna od najstarijih vrsta povrca. kultivisana je pre najmanje 3.000 godina od strane egipcanana obalama nila, ali se verovatno vec gaji od pre 4000 godina. danas se vec moze naci po citavom svetu kao povrce. glavne zemlje proizvodjaci su: indija , pakistan , nigerija. poseduje jako malu kolicinu kalorija pa je izuzetna za sve koji zele da smrsajua ima ukus buranije. Оna se naprimer koristi u kreolskom paprikasu, gumbo, ali se takodje jede i sirova.</div> <div> <span>Susena okra se koristi u zapadnoj Africi kod kuvanja da zgusnjava hranu-jelo koje se priprema. Suva okra se koristi za vezivanje sosova. Zrelo seme se przi i jede a jos vise se koristi kao zamena za kafu.</span></div> <div> </div> <div>Setva Uputstvo </div> <div>Razmnožavanje: Seme / reznice </div> <div>Vreme sejanja: tokom cele godine </div> <div>Setva Dubina: 0,5-1 cm </div> <div>Supstrat Mix: kokos ili supstrat miks + pesak ili perlit </div> <div>Klijavost Temperatura:  22-25 ° C </div> <div>Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno, a ne mokro </div> <div>Klijavost Vreme: 2-4 nedelje </div> <div>Đubrenje: nedeljno 0,2% ig ili dugoročno đubrivo </div> <div>Štetočine: grinja&gt; naročito pod staklom</div> </body> </html>

P 52 G