Dzinovska Zuta Sargarepa Seme

5/ 5

<h2><strong>Seme boranije Fortal</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 20 (4g) semena.</strong></span></h2> <p>Fortal je rana sorta niske žbunaste boranije u tipu olovke sa mahunama svetlo žute boje, prosečne dužine 13-14 cm. Seje se od početka proleća do sredine leta. Dužina vegetacije je 45-55 dana nakon nicanja semena.</p> <p>Fortal je rana niska žbunasta sorta boranije u tipu olovke, vrlo prinosna sa mahunama svetlo žute boje prosečne dužine 13-14 cm i belim semenima. Biljka je vrlo snažna, visine do 50 cm i vrlo tolerantna na bolesti.&nbsp;</p> <p>Namenjena je pretežno za svežu potrošnju, ali se vrlo dobro moze i zamrzavati i tako cuvati za upotrebu u zimskom periodu.a</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 50 F (4g)

5/ 5

<h2 class=""><strong>Zlatna medalja paprika seme</strong></h2> <h2><span style="color: #f80000;"><strong>Cena je za pakovanje od 120 (1g) Semena.</strong></span></h2> Srednje rana sorta iz Srbije u tipu paprike roge, namenjena za njivsku proizovdnju i u plastenicima. Plodovi su sjajne crvene boje, prosečne težine 150-200 g i dužine 18-22 cm. Meso ploda je veoma socno i slatko, pa se rado koristi za salate, rostilj, kuvana jela...<br><br>Pogodna je za sveže tržište i industrijsku preradu. <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 206 (1g)

5/ 5

<h2><strong>Tresnja Seme (Prunus avium)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong><strong><br></strong></span></h2> <p>Tresnja (ranije cresnja od lat. cerasia) listopadna je drvenasta biljka iz potfamilije Prunoideae, čiji se istoimeni plodovi koriste u ljudskoj ishrani kao voće. Najčešće je visoka oko 20 m. U Evropi se sve ređe može naći u prirodi pa je ova vrsta drveća danas ugrožena. Trešnja je pripitomljena i ima veliki značaj u voćarskoj proizvodnji.</p> <p><strong>Izgled i građa</strong></p> <p>Trešnja može dostići visinu od 30 do 32 metra, a prečnik stabla može biti 50 ili više cm. Kora je svijetlo do tamnosmeđa sa karakterističnim horizontalnim linijama, koje vremenom sve više debljaju i na tim mjestima se javljaju pukotine. Ispočetka, dok je drvo još mlado, linije se skoro i ne primjećuju, da bi s vremenom i kora zadebljala, a linije prelaze iu pukotine. Kora može i da se ljušti u horizontalne trake. Listovi su eliptičnog, odnosno više jajastog oblika, na obodu su testerasti, dugi oko 10, a široki oko 5 cm i peraste su nervature. Imaju karakteristične cvenkasto-smeđe žlijezde na peteljci, u blizini liske. Cvijet je bijele boje i nalazi se na dugoj peteljci. Pupovi su elipsoidni i zašiljeni, tamnosmeđe su boje i prekriveni sa više ljuspi. Cvjetovi se javljaju u velikom broju i gusto su raspoređeni i grupisani. Karakteristika cijele potfamilije, pa i trešnje, je građa cvijeta, koji ima jedan oplodni listić. U plodniku ima dva sjemena zametka, od kojih se često samo jedan razvija u sjeme[1]. Plod je tipična monokarpna koštunica, loptast je i ima tamnocrvenu, ružičastu ili žutu boju. Prečnik mu je oko 1 cm, a u kulturnih sorti može biti krupniji. Plod trešnje je izuzetno mesnat i slatkog je ukusa.</p> <p><strong>Životni uslovi</strong></p> <p>Na Balkanu se javlja u mezofilnim šumama u prirodi. Heliofitna je vrsta i zahtijeva puno svjetlosti na staništu. Uspijeva na suvljem, osunčanom zemljištu, ali više joj odgovaraju bogata i umjereno vlažna tla[2].</p> <p><strong>Rasprostranjenost i značaj</strong></p> <p>Trešnja je široko rasprostranjena u srednjem i zapadnom dijelu Evrope, na Balkanu, Apeninskom i sjevernom dijelu Pirinejskog poluostrva. Ima je i na Mediteranu, ali se rjeđe sreće. U najjužnijim dijelovima Evrope raste na nešto većim nadmorskim visinama. U Aziji se može naći na Kavkazu, Krimu i dijelovima Male Azije[2]. Trešnja ima veliki značaj kao poljoprivredna biljka, jer je pripitomljena i jedna je od najzastupljenijih biljaka u voćarstvu, zbog svojih ukusnih plodova, koji se koriste u svježem i prerađenom stanju. Danas je vještačkom selekcijom i oplemenjivanjem stvoren veliki broj sorti trešanja koji su vrlo česte voćarske kulture u cijelom svijetu. Brojni su razlozi: ne zahtijeva posebnu konstrukciju prilikom uzgoja, nije zahtjevna ni u pogledu rezidbe, a otporna je na mnoge bolesti i štetnike[3]. Trešnja je poznata još iz praistorije, kad su za nju znali ljudi iz bronzanog doba, tačnije 2000 godina p. n. e. U 8. vijeku p. n. e. trešnja je već bila pripitomljena i ljudi su koristili njene plodove. Smatra se da su prve trešnje gajene na teritoriji Male Azije i Grčke. Pored toga što se koriste u ljudskoj ishrani, plodove trešnje jedu i životinje i na taj način doprinose razmnožavanju trešnje u prirodi.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 98 (2g)

5/ 5

<h2><strong>Spanac Seme - Matador</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 2g (160) Semena.</strong></span></h2> <div>Matador je dobro poznata univerzalna sorta spanaca. Prilagodljiva razlicitim uslovima gajenja.</div> <div>Spanac je veoma rasirena kultura u svim zemljama umerenog pojasa. Gaji se u svim nasim krajevima, uglavnom za gradske pijace, a u novije vreme i za konzervnu industriju. Posebni prehrambeni značaj ove kulture je u tome što uspeva u vreme kada drugog povrća ima malo.</div> <div>Za ishranu se upotrebljava mlado lišće čija se hranljiva vrednost visoko ceni. Ono sadrži značajne količine lako svarljivih belančevina, vitamina i mineralnih soli, naročito gvoždja, fosfora i kalcijuma. Morfološke i fiziološke osobine. Spanać je jednogodišnja dvodoma biljka iz porodice Pepeljuga (Chenopodiaceae). Najpre obrazuje lisnu rozetu iz koje zatim izrasta Cvetonosno stablo. Spanać ima vrlo kratku vegetaciju. Rane sorte formiraju lisnu rozetu 30-35 dana posle Nicanja, a kasne posle 45 dana. Spanać je biljka svežeg podneblja. Optimalna temperatura porasta mu je 12 – 14 stepeni C; intenzivno raste i u toku toplih zimskih dana. Veoma je otporan prema mrazu i dobro izdrži naše zime. U južnim krajevima vegetira gotovo u toku cele zime. Za spanać je najpovoljnija umerena vlažnost zemljišta i vazduha. Visoka temperatura i suša pogoršavaju kvalitet lista i ubrzavaju prorastanje cvetonosnog stabla. Spanać je biljka dugog dana. Ova biljka dobro uspeva samo na plodnim i dobro nadjubremim zemljištima. Od sorata kod nas najpoznate su: Matador i viroflej, a u manjoj meri i druge sorte.&nbsp;</div> <div>Kod nas se spanać uglavnom gaji kao zimski usev, koji se seje krajem avgusta, useptembru ili kasno ujesen (predzimska setva). Sa manje uspeha, spanać se može odgajiti i setvom u rano proleće. Zemljište za spanać treba obraditi neposredno posle žetve prethodnog useva. Ukoliko prethodna kultura nije djubrena stajnjakom, dobro je pod spanaćom zaorati 30-40 t/ha ovog djubriva. Pre setve treba rasturiti 30-40 kg/ha N, 50-60 kg/ha P2O5 i 60 kg/ha K2O. Ako stajnjakom nije djubreno, norme mineralnih djubriva, naročito azota, treba da su znatno veće. Spanać se seje na medjurednom razmaku od 20-30 cm i na 3-4 cm dubine. Treba posejati 20-25 kg. semena po hektaru. Parcelu posle setve treba povaljati. Berba spanaća počinje kad biljke obrazuju 5-6 dobro razvijenih listova i traje dok ne poteraju u seme. Usev iz predzimske setve obično prispeva u martu i aprilu, a iz prolećne detve u aprilu i maju. Spanać se bere ručno, čupanjem ili odsecanjem biljaka do zemlje. Velike površine se žanju kombajnima ili kosačicama. Usev iz jesenje setve daje prinos 15-20 t/ha,a iz prolećne 9-10 t/ha.</div> <div>Biljka: bujna, polu-uspravne rozete, krupnih, ovalnih, lako naboranih listova, lisne drške srednje dužine, tamno zelene boje listova</div> <div>Sazrevanje: srednje rana sorta</div> <div>Namena: za industrijsku preradu - smrzavanjem i svežu potrošnju</div> <div>Napomena: dobro podnosi niske temperature, pogodan za jesenju i prolećnu setvu</div> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Mart - Maj</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>&nbsp;1-2 cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>&nbsp;&nbsp;Min. 18°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>&nbsp;</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena.&nbsp;</em><em>All Rights Reserved.</em><em></em></span></p> <div><span><em>&nbsp;</em></span></div> </td> </tr> </tbody> </table><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 26 (2g)