Chili Numex Centennial Seme

5/ 5

<h2><strong>Ajovan seme (Trachyspermum ammi)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 1g (500) semena.&nbsp;</strong></span></h2> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;"><strong>Narodna imena: </strong>Karambol, biskupski korov, ajma, karom, omam,<strong><span>&nbsp;</span></strong>ajvain.</p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;">Potiče iz istočnog Mediterana, smatra se iz Egipta. Glavne oblasti kultivacije danas su Indija, Iran i Avganistan. Ajovan se koristi kao lek protiv nadimanja iz antičkih vremena. Poznati grčki lekari&nbsp; Dioscrides i Gelen su ga koristili u raznim lekovima. Koristili još stari Egipćani za lečenje vitiliga, gubitak pigmenta u koži.</p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;"><strong>Opis biljke</strong></p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;">Ajovan je jednogodišnja, žbunasta, uspravna biljka. Naraste i do 65 cm u visinu. Grana se iz baze. Listovi su u obliku pera, dužine od15 do 23cm. Cvetovi su sitni, bele boje, sa spoljašnje strane obloženi dlačicama. Semenke ajovana su male i grube, u obliku polumeseca, sa svilenkastom nit na jednom kraju. Ukus sirove semenke je vruć, gorući i gorak, sličan timijanu i origanu. Kada je semenka skuvana, intenzitet mirisa je ublažen, sličan mirisu majčine dušice.<br>Ajovan je još uvek malo poznat začin.</p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;"><strong>Hemijski sastav</strong></p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;">Ajovan semenke sadrže bojna hemijska jedinjenja: proteine, ugljenehidrate, mineralne materije (kalcijum, fosfor, gvožđe, natrijum, kalijum), 8-methokipsoralen, vitamine (tiamin,<span>&nbsp;</span>riboflavin,<span>&nbsp;</span>niacin). Suve semenke ovoga začina sadrže eterično ulje (2,5 do 5%),a dominira timol (35 do 60%), takođe su identifikovani p-cimen, limonen i γ-terpinen, karvakol, tujen i dr. Semenke sadrže i 26% masnih ulja.</p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;" class=""><strong>Lekovitost</strong></p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;">Ajovan je poznat kao antioksidat,&nbsp; germicid i antiseptik. Poboljšava probavu, stimuliše apetit, koristan je za lečenje respiratornog sistema, čireva, bubuljica, svraba, , žuči, menstrualnih i posleporođajnih poremećaja, ženske neplodnosti, neuralgije, zubobolje, bolova u ušima i reumatizma. Takođe je koristan za funkcionisanje urinarnog sistema. Veoma je cenjen kao afrodizijak.<br>Ovaj začin sadrži 8-methokipsoralen za koji je dokazano da stimuliše proizvodnju pigmenta u koži izloženoj UV svetlosti.</p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;"><strong></strong></p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;"><strong>Upotreba</strong></p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;">Ajovan semenke se koriste&nbsp; u širokom rasponu indijskih jela. U indijskoj kuhinji se dodaje jelima od dala, povrću, salatnim prelivima i prženim jelima. Semenke se koriste u malim količinama za brojne aromatične namirnice, kao konzervansi, u medicini, za proizvodnju eteričnih ulja, za proizvodnju parfema, lekova, itd.</p>

MHS 107 TA

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2 id="short_description_content" class="rte align_justify"><span style="font-size:14pt;"><strong>Seme kaktusa Ferocactus Peninsulae</strong></span></h2> <h2 class="rte align_justify"><span style="color:#ff0000;font-size:14pt;"><strong>Cena za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Ferocactus peninsulae dostize visinu od oko 70 santimetara. Ova biljka je ovalna po obliku i ima 12 do 20 raskosnih dubokih rebara. Trnje je sivkasto-crveno i ima zuckasti ili belicasti vrh. Cvece je crvene do zute boje i dostigne duzinu od 5-6 centimetra .  Plodovi su sfericni, zuti, 4,5 centimetra dugacki.</p> </div>

CT 5

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Seme Pasulja Biser (Phaseolus vulgaris)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 40 semena.</strong></span></h2> <p>Biser – Sorta niskog rasta, koji doseže do 48 cm. Biljka je dosta žbunasta, koju krase listovi srednje krupnoće, kao i lep cvet koji je sitan i beličast. Ovo je rana sorta po vremenu sazrevanja. Zrno koje će nam podariti ova biljka je ovalno okruglog oblika, bele boje. Od jedne biljke biser sorte dobićemo ukupno oko 270 gr zrna. Što se tiče bolesti, tu ne moramo da brinemo, biser pasulj je veoma otporan prema bolestima koje mu prete. Ono što će proizvođače zanimati jeste jako dobar prinos ove vrste, koji uglavnom bude od 3 do 4 tone po hektaru.</p> <p><strong>Biljka</strong>: niska, visine oko 48 cm, rastresito zbunasta, dobro oblistala sa srednje krupnim liskama, cvet sitan, bele boje.</p> <p><strong>Zrno</strong>: belo, ovalno okruglo, apsolutne mase 270 gr.</p> <p><strong>Sazrevanje</strong>: ranostasan, sazreva za oko 74 dana.</p> <p><strong>Namena</strong>: gaji se u cistoj kulturi.</p> <p><strong>Otpornost</strong>: otporan prema virusu obicnog mozaika pasulja (Bean common mosaic virus), tolerantan prema antraknozi (Colletotrichum lindemuthianum)</p> <p><strong>Napomena</strong>: veoma rodna sorta sa prinosom 3 - 4 t/ha</p> </body> </html>

P 164

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong><em><span style="text-decoration: underline;"><span>Socivo ili Leca Seme</span> (Lens culinaris)</span></em></strong></h2> <h3><span style="color: #ff0000;"><strong><strong>Cena je za pakovanje od 20 semena.</strong></strong></span></h3> <p>Sočivo ili leća (lat. Lens culinaris) je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki. Vodi poreklo sa Bliskog istoka, a u ishrani se koristi još od kamenog doba. Uzgaja se zbog jestivog semena koje ima oblik sočiva odnosno leće. Najveći svetski proizvođač ove biljke je Kanada, a slede Indija, Turska, SAD i Autralija.</p> <p> </p> <p>Kao i druge biljke iz porodice mahunarki, sočivo sadrži veliki deo belančevina i nutritivno je vredna namirnica naročito u vegeterijanskoj ishrani. Od industrijski popularnih biljaka jedino soja ima veći procenat belančevina od sočiva. Proteini iz sočiva o kojima je reč sadrže esencijalne aminokiseline izoleucin i lizin, pa se slobodno može reći da je sočivo vredan izvor belančevina.</p> <p> </p> <p>Postoje razne vrste sočiva, različitih boja (žuta, zelenkasta, braon i crna). U zavisnosti od vrste, sočivo se kuva od 10 do 40 minuta. Najbolje se kombinuje sa pirinčem, koji ima približno jednako vreme pripreme. Kada se priprema sa mesom, sočivo dobro ide uz prasetinu ili piletinu.</p> <p> </p> <p>Kalorijski gledano, sočivo u suvom stanju obezbeđuje 353 kcal/ 100 g. Kada se skuva, sočivo ima energetsku vrednost od 230 kcal/100g. Nutritivno gledano, sočivo u suvom stanju (u 100 g) sadrži 60 g ugljenih hidrata (31 g vlakana), 26 g belančevina, 1 g masti i 10 g vode. Od vitamina, sočivo je bogato vitaminom B1 i B9, a od minerala sadrži velike količine gvožđa, magnezijuma, fosfora, molibdena, mangana, cinka i kalijuma.</p> <p> </p> <p>Sočivo je malo ali moćno sredstvo za smanjenje nivoa holesterola u krvi, pre svega zahvaljujući velikoj količini dijetnih vlakana koje sadrži, kako rastvorljivih, tako i nerastvorljivih. Istovremeno je odlično sredstvo protiv zatvora i služi u prevenciji poremećaja u varenju hrane poput divertikuloze i sindroma nadraženog creva. Pored toga, sočivo odlično održava nivo šećera u krvi. Ovo je jako bitno kod oboleleih od dijabetesa. Sočivo ima veliki uticaj na smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti.</p> <p> </p> <p>Sočivo ima i neke loše osobine poput toga da je inhibitor tripsina jer sadrži relativno veliku količinu fitata. Tripsin je enzim koji ima ulogu u varenju, a fitati smanjuju apsorpciju minerala iz sočiva. Zbog ovoga se sočivo pre kuvanja potapa u mlaku ili toplu vodu preko noći, čime se sadržaj fitata smanjuje. Sočivo sadrži i veliku količinu purina, pa se ne preporučuje u ishrani obolelih od gihta.</p> <p> </p> <p>Sočivo se može pripremati i bez potapanja u vodu preko noći, ali se ovo ipak preporučuje. Kada ga ocedite, nalijte u loncu vode tri puta više od količine sočiva i kuvajte. Zelena vrsta sočiva koja je najzastupljenija kod nas se najčešće kuva oko pola sata. Prvo neka voda proključa, potom smanjite temperaturu i pokrijte poklopcem. Ako želite da pravite salatu od sočiva, kraće kuvajte, a ako hoćete kašu, duže.</p> <p> </p> <p>U salati sočivo dobro ide uz seckanu svežu crvenu papriku, uz sveže začinsko bilje. Kuvana sočiva možete poslužiti i uz testeninu i bareni brokoli sa malo belog luka, đumbira i maslinovog ulja.</p> </body> </html>

P 165 B