Ogromna biljka (sa ogromnim plodovima)

Sorta iz Bosne i Hercegovine

Biljka otporna na hladnoću i mraz

Dzinovska Bosanska Sljiva Seme (Prunus domestica)

2,55 €

Dzinovska Bosanska Sljiva Seme (Prunus domestica)

Cena je za pakovanje od 5 (6,5g) semena.

Ova sorta je iz bosne, i veoma otporna na bolesti. Na ovu sljivu smo slucajno naisli kod jednog seljaka u dvoristu i odmah se odusevili kako velicinom tako i ukusom ove sorte.

Neto tezina:
Količina


Total Rating Total Rating:

0 1 2 3 4
0/5 - 0 reviews

View ratings
0 1 2 3 4 0
0 1 2 3 0 0
0 1 2 0 1 0
0 1 0 1 2 0
0 0 1 2 3 0

  Add Review View Reviews View Reviews

This item has been sold

149
times

Dzinovska Bosanska Sljiva Seme (Prunus domestica)

Cena je za pakovanje od 5 (6,5g) semena.

Ova sorta je iz bosne, i veoma otporna na bolesti. Na ovu sljivu smo slucajno naisli kod jednog seljaka u dvoristu i odmah se odusevili kako velicinom tako i ukusom ove sorte.

Nazalost vlasnik nije znao da nam kaze koje je ime sorte, jedino nam je znao reci da je ovu sortu sljive posadio njegov pradeda, i da se od tog vremena ova sljiva cuva i sadi redovno, kako bi se sorta sto vise rasirila i ocuvala.

Pitali smo ga kako ova sljiva podnosi zimu i niske temperature, a on nam je odgovorio da se tu kod njih u selu temperatura spusta i do minus 24 stepena celzijusa.

Plodovi su zaista ogromni i tezine u proseku 70 do 85 grama po plodu.

Šljiva je drvo iz familije ruža (Rosaceae). Pod šljivom se najčešće podrazumevaju sorte domaće šljive (Prunus domestica L.), koje su mnogobrojne. Većinu sorti čovek koristi u ishrani u vidu voća, a poneke se koriste i zbog drveta. Širom Evrope se od plodova ovog drveta spravlja alkoholni napitak šljivovica (među Srbima često zvan samo šljiva ili šljivka), koji se na našim područjima smatra srpskim nacionalnim pićem. Često se od plodova prave marmelade i džemovi (džem od šljiva). Velike površine šljivika mogu se videti u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji. Statistika FAO kaže da je prosečna produkcija šljiva u Srbiji za period 2000—2009. god. 486.791 tona godišnje, na početku perioda zabeležen je pad u proizvodnji, ali je 2003. godine proizvodnja naglo povećana. U 2009. godini iznosila 662.631 tonu.

Domaća šljiva

Smatra se da je domaća šljiva nastala hibridizacijom između trnjine i džanarike. Do danas je proizveden veliki broj sorti (kultivara) domaće šljive, preko 2000. Gaji se u čitavoj Evropi izuzev krajnjeg severa, severnoj i južnoj Africi, severozapadnoj Indiji, istočnoj Aziji, Severnoj Americi. Sve sorte su na bazi praktične osobine odvajanja koštice od mezokarpa („mesa“ ploda) svrstane u dve grupe (koje u savremenoj taksonomiji podroda nemaju značaja):

cepače ili prave šljive, kojima se koštica lako odvaja od „mesa“ ploda;

glođuše ili kalanke, kojima je endokarp čvrsto srastao za mezokarp.

 

V 197 BS (6,5g)
88 Kom.

Detalji

Rucno birano seme?
Rucno birano seme
Sorta ?
Da
Organsko Seme ?
Organska semena
Jestivo?
Jestivo
Predtretman sejanja?
Potopiti u vodu pre setve: 24-48 h
Potrebna stratifikacija: Da
Životni ciklus:
Višegodišnja biljka : Da
Otporan na hladnoću i mraz ?
Otpornost na hladnoću: do −35° C
Visina biljke ?
Visina biljke (oko) 3.5 m
Zemlja porekla sorte ?
Sorta iz: Bosna i Hercegovina

USDA Hardiness zone

Reviews Reviews (0)

Based on 0 reviews - 0 1 2 3 4 0/5