Dzinovska Sargarepa, Mrkva Seme Purple Dragon

5/ 5

<h2 class=""><strong>Slanutak, Ceci, Leblebija Seme&nbsp; (Cicer arietinum)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong><strong>Cena je za pakovanje od 6g (20) Semena.</strong></strong></span></h2> <p>Leblebija (Cicer arietinum) je vrsta biljaka iz familije bobova (Fabaceae). Narodski nazivi su joj još naut, slanutak, slani grah, slani pasulj. Latinski nazivi su: Cicer arietinum, Cicer edessanum, Cicer grossum, Cicer physodes, Cicer rotundum и Cicer sativum.</p> <p><strong>Opis</strong></p> <p>Leblebija je mahunasta, belančevinasta biljka i visokovredna namirnica za ljudsku prehranu. Njeno seme, slično semenu soje ili sušenom zrnu graška, svetlosmeđe je boje, a koristi se kao varivo ili kao dodatak ostalom povrću za pripremanje jela. Nedozrelo seme ljušti se iz mahuna i priprema kao mladi pasulj ili grašak. U istočnim zemljama leblebiju melju u brašno i od njega peku izvrsna peciva, ili je u određenoj razmeri (10 - 20 odsto) mešaju s pšeničnim brašnom i peku poseban i vrlo tražen hleb. Najpopularniji orijentalni specijaliteti od leblebije su izuzetno ukusni i zdravi falafel i humus, a u Srbiji se jedu i propržene semenke, koje se grickaju kao kokice ili semenke bundeve i suncokreta.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Sastav i hranljiva vrednost</strong></p> <p>Biohemijski sastav leblebije sličan je ostalim mahunarkama. Osušeno zrno sadrži 17,4 - 23,3 odsto belančevina, 53,5 - 63,6 odsto ugljenih hidrata, 4,1 - 5,5 procenata biljnog ulja 3,3 - 5,5 odsto celuloze i 3,2 - 3,4 odsto mineralnih materija.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Mlade mahune leblebije nisu preporučljive za jelo, jer vegetativna masa (stabljika, lišće, pa prema tome i mahuna) ima visok sadržaj jabučne i oksalne kiseline, što može izazvati ozbiljne poremećaje u organizmu.</p> <p>Leblebija je veoma dobar izvor gvožđa, čak i kuvana leblebija sadrži duplo više gvožđa od jednake količine mesa. Količina kalcijuma u leblebiji je takođe visoka i udružena je s belančevinama koje povećavaju njegovu apsorpciju. Ako je u obroku zastupljena i žitarica, takav obrok ima potpuni sastav potrebnih aminokiselina. Ima nizak glikemijski indeks.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Novija istraživanja, koja su obuhvatila 19 različitih kultivara leblebije uzgajenih u stakleniku, pokazala su da je i lišće leblebije isto tako vredno pažnje, jer sadrži osim vitamina i značajnu količinu nekih minerala, pa tako može parirati kupusu i spanaću. Sadržaj kalcijuma, magnezijuma i kalijuma u lišću leblebije veći je nego u spanaću i kupusu dok je sadržaj gvožđa, cinka i bakra približno jednak.</p> <p>Rezultati ovog istraživanja mogli bi imati veliku važnost za zemlje gde se leblebija i uzgaja, a to su pre svega Indija, Srednji istok i Srednja Evropa. U tim je zemljama često zabeležen i manjak određenih namirnica u prehrani, pa bi lišće leblebije moglo biti odličan alternativni izvor.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Upotreba:</strong></p> <p>Može da se koristi kao varivo, da se samlevena koristi kao hlebno brašno, ali i da se propržena jede poput semenki.</p> <p>Tu se, naravno, ne morate zaustaviti: leblebije su odličan dodatak supi, a ako je sameljete u blenderu, začinite i dodate malo maslinovog ulja eto odličnog namaza za hleb. Leblebija je u istorijske spise ušla pre mnogih država: prvi zapisi o ovoj biljci stari su trinaest vekova i svedoče o njenoj širokoj upotrebi na prostorima današnje Turske. Iz Anadolije je prenesena na Bliski istok i sever Afrike, a na Kavkazu joj je pripala neobična čast da bude ovekovečena u imenu jednog umetničkog dela. Naime, jermenski kompozitor Tigran Čuhadžjan napisao je 1875. godine operetu "Prodavac leblebija". Koren je pustila i na Balkanu, gde se najviše uzgaja u Makedoniji i Dalmaciji. U pogledu biohemijskog sastava, leblebija se ne razlikuje mnogo od ostalih mahunarki: sadrži do 23 odsto belančevina, 58 odsto ugljenih hidrata i oko 5 odsto biljnog ulja. U količini gvožđa koju sadrži pobeđuje meso čak i kad je kuvana. Bogata je kalcijumom, magnezijumom i bakrom. Stotinu grama leblebija vredno je 361 kaloriju.</p>

P 166 (6 g)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Jermenski Metarski Krastavac Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong><strong>Cena je za pakovanje od <span>10 ili 20</span> Semena.</strong></strong></span></h2> <p>Jermenski krastavac, Cucumis melovar. flexuosus , <span>Takode je poznat kao dvoriste dugi krastavac, zmija krastavac, dinja zmija , kakri ( u Indiji ), Ata ( u Egiptu ), fe ggous ili fakkous ( u Maroku ), acur ( u Turskoj ), phakousi ( na Kipru ) Djuric. Ne treba ga mesati sa zmija tikvom ( Trichosanthes spp.) . Koza je veoma tanka , svetlo zelena . Plod nikada negorci ! Jermenski krastavac naraste dug oko 100- 120 cm. Raste podjednako dobro na zemlji ili na ogradi . Jermenski krastavac biljke najbolje rastu na punom suncu . Ukiseljeni Jermenski krastavac prodaje se na srednje istocnim trzistima kao " kise li Divlji Krastavac ". Odlican kako za kiseljenje tako i kao svez za salate i ostala kuvana jela.</span></p> <p>Seje se  kao i svaki drugi obican krastavac koji se seje kod nas. <span>Sazreva 55 do 70 dana</span></p> <p>Izvanredan i kao ukras za svaku bastu upravo zbog svoje  izuzetno velike  duzine !</p> </body> </html>

P 32 AC 10 S

5/ 5

<h2><strong>Crni susam seme (Sesamum indicum)</strong><br><span style="color: #ff0000;"><strong><span title="" class="">Cena je za pakovanje od 1 g (350) semena.</span></strong></span></h2> <p style="color: #202122; font-size: 14px;"><b>Susam</b><span>&nbsp;</span>ili<span>&nbsp;</span><b>sezam</b><span>&nbsp;</span>(lat.<span>&nbsp;</span><span lang="la"><i><i lang="la" title="латински текст">Sesamum indicum</i></i></span>) potiče iz tropske<span>&nbsp;</span>Azije<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>južne Afrike. To je jednogodišnja biljka i za 3-5 meseci uzgoja dostigne visinu do 2 metra.</p> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Gaji se radi semena najviše u<span>&nbsp;</span>Kini,<span>&nbsp;</span>Indiji,<span>&nbsp;</span>Sudanu<span>&nbsp;</span>i u još nekim zemljama. Seme sadrži 45-60% ulja koji se upotrebljava za kuvanje, salate i za proizvodnju margarina. Seme je takođe bogato proteinima i važi za omiljenu namirnicu u orijentalnim i severnoafričkim zemljama. Upotrebljava se u pekarstvu za posipanje peciva.</p> <h2 style="font-size: 1.5em;"><span id=".D0.9F.D1.80.D0.BE.D0.B8.D0.B7.D0.B2.D0.BE.D0.B4.D1.9A.D0.B0"></span><span class="mw-headline" id="Производња">Proizvodnja</span></h2> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Godine 2010. ukupna svetska berba susama je iznosila oko 3,84 miliona tona. Najveći proizvođač u 2010. godini je bila azijska država<span>&nbsp;</span>Mjanmar<span>&nbsp;</span>(0,72 miliona tona), koja je sa<span>&nbsp;</span>Indijom<span>&nbsp;</span>(0,62 miliona tona) i<span>&nbsp;</span>Kinom<span>&nbsp;</span>(0,59 miliona tona) činila 50 procenata svetske proizvodnje susama. Pored njih, izdvajaju se i<span>&nbsp;</span>Etiopija<span>&nbsp;</span>(0,31 miliona tona),<span>&nbsp;</span>Sudan<span>&nbsp;</span>(0,25 miliona tona),<span>&nbsp;</span>Uganda<span>&nbsp;</span>(0,17 miliona tona),<span>&nbsp;</span>Nigerija<span>&nbsp;</span>(0,12 miliona tona).</p> <p><span style="color: #000000;"><br>Semenke crnog susama su najbolje ako se lagano proprže jedan minut, jer se tako pojačava zemljasti, orašasti ukus. Koristi se obično u Azijskim jelima zbog ukusa, boje i teksture, obično ih nalazimo u sušiju, jelima sa pirinčem i salatama. Dobar je uz patlidžane, ribu, zeleno povrće, med, korenasto povrće, limun, testeninu, pirinač, šećer, tikvice.<br>Dobro se kombinuje sa kardamonom, čilijem, cimetom, karanfilićem, korijanderom, đumbirom, muškatnim oraščićem, origanom, biberom, s umakom, timijanom. Semenke crnog susama, sa kojih nije skinuta opna, sadrže čak 60 odsto više kalcijuma oljuštene. Sa opnom imaju i jači ukus što najbolje znaju Kinezi, koji ga često koriste u tradicionalnoj ishrani i medicini i visoko vrednuju njegove hranljive i lekovite sastojke. Susam se, inače, smatra najstarijom uljaricom u ljudskoj upotrebi, posebno odomaćenoj na Dalekom istoku. Ova veoma otporna biljka, lako se prilagođava najrazličitijim promenama i teškim uslovima.<br></span></p> <p>Izuzetno bogat magnezijumom i kalcijumom, pomaže u regulisanju krvnog pritiska i sprečava pojavu migrene usled lošeg stanja krvnih sudova. Osim toga, suzbija nastanak astmatičnih grčeva, a kod nesanica uzrokovanih menopauzom poboljšava san.</p> <p>- Crni susam je odličan izvor bakra i cinka. Poznato je da mineral bakar, unet u dovoljnoj količini, omogućava aktiviranje procesa stvaranja elastina i kolagena, neophodnih za dobro funkcionisanje zglobova i kostiju. Istovremeno, cink obezbeđuje dobru čvrstinu kostiju, sprečavajući prelome i osteoporozu i ima veoma važnu ulogu u održavanju imuniteta.</p> <p>Izuzetno cenjen u ishrani, posebno se preporučuje kao namirnica koja podmlađuje i usporava starenje, jer poseduje zavidne količine vitamina E, koji je neophodan za zdravlje kože. S druge strane, zahvaljujući vitaminu B i gvožđu sprečava preuranjenu pojavu sedih vlasi, slabljenje memorije i sluha.</p> <p>Bogat je dijetetskim vlaknima, povoljno deluje na snižavanje lošeg holesterola, ima snažno antioksidativno delovanje, pa sprečava stvaranje slobodnih radikala koji uništavaju zdrave ćelije.</p>

P 285 B (1 g)

5/ 5

<h2><strong>Ajovan seme (Trachyspermum ammi)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 1g (500) semena.&nbsp;</strong></span></h2> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;"><strong>Narodna imena: </strong>Karambol, biskupski korov, ajma, karom, omam,<strong><span>&nbsp;</span></strong>ajvain.</p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;">Potiče iz istočnog Mediterana, smatra se iz Egipta. Glavne oblasti kultivacije danas su Indija, Iran i Avganistan. Ajovan se koristi kao lek protiv nadimanja iz antičkih vremena. Poznati grčki lekari&nbsp; Dioscrides i Gelen su ga koristili u raznim lekovima. Koristili još stari Egipćani za lečenje vitiliga, gubitak pigmenta u koži.</p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;"><strong>Opis biljke</strong></p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;">Ajovan je jednogodišnja, žbunasta, uspravna biljka. Naraste i do 65 cm u visinu. Grana se iz baze. Listovi su u obliku pera, dužine od15 do 23cm. Cvetovi su sitni, bele boje, sa spoljašnje strane obloženi dlačicama. Semenke ajovana su male i grube, u obliku polumeseca, sa svilenkastom nit na jednom kraju. Ukus sirove semenke je vruć, gorući i gorak, sličan timijanu i origanu. Kada je semenka skuvana, intenzitet mirisa je ublažen, sličan mirisu majčine dušice.<br>Ajovan je još uvek malo poznat začin.</p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;"><strong>Hemijski sastav</strong></p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;">Ajovan semenke sadrže bojna hemijska jedinjenja: proteine, ugljenehidrate, mineralne materije (kalcijum, fosfor, gvožđe, natrijum, kalijum), 8-methokipsoralen, vitamine (tiamin,<span>&nbsp;</span>riboflavin,<span>&nbsp;</span>niacin). Suve semenke ovoga začina sadrže eterično ulje (2,5 do 5%),a dominira timol (35 do 60%), takođe su identifikovani p-cimen, limonen i γ-terpinen, karvakol, tujen i dr. Semenke sadrže i 26% masnih ulja.</p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;" class=""><strong>Lekovitost</strong></p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;">Ajovan je poznat kao antioksidat,&nbsp; germicid i antiseptik. Poboljšava probavu, stimuliše apetit, koristan je za lečenje respiratornog sistema, čireva, bubuljica, svraba, , žuči, menstrualnih i posleporođajnih poremećaja, ženske neplodnosti, neuralgije, zubobolje, bolova u ušima i reumatizma. Takođe je koristan za funkcionisanje urinarnog sistema. Veoma je cenjen kao afrodizijak.<br>Ovaj začin sadrži 8-methokipsoralen za koji je dokazano da stimuliše proizvodnju pigmenta u koži izloženoj UV svetlosti.</p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;"><strong></strong></p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;"><strong>Upotreba</strong></p> <p data-adtags-visited="true" style="color: #333333; font-size: 16px;">Ajovan semenke se koriste&nbsp; u širokom rasponu indijskih jela. U indijskoj kuhinji se dodaje jelima od dala, povrću, salatnim prelivima i prženim jelima. Semenke se koriste u malim količinama za brojne aromatične namirnice, kao konzervansi, u medicini, za proizvodnju eteričnih ulja, za proizvodnju parfema, lekova, itd.</p>

MHS 107 TA