Velebilje, djavolove trešnje seme (Atropa belladonna)

Velebilje, djavolove trešnje seme (Atropa belladonna)

Cijena je za pakovanje od 5 semena.

Atropa Belladonna, ili vražje-djavolove trešnje, koristi se više od dva milenijuma kao lek, kozmetika, otrov i veštičja biljka. Belladonna je višegodišnja, semenska, razgranata biljka koja raste do 1,5 metra visine, sa lišćem dugim 12-13 cm i ljubičastom stabljikom. Zimi umire, a na proleće ponovno niče.

Stolećima ga veštice koriste u formulama, Venecijanke uopste, a posebno "nocene dame" za širenje očiju, a trenutno se koristi kao lek protiv bolesti kretanja, IBS-a i drugih crevnih poremećaja. Belladonna se takođe koristila za trovanje čitavih vojski u ratu. Kaže se da je Sotona lično pazio na ovu biljku i svoje male "vražje trešnje".

Sadrži psihotropne / toksične / spasonosne alkaloide, uključujući atropin. Ova biljka je lek, halucinogen i otrov. Smrt mogu (i događaju se) od loše informiranih ljudi, na primer, jedući previse zrelih bobica u pitama, pa nemojte to činiti. Plodovi-bobice su ukusni (i sam sam ih jeo i prilično su ukusni). Ovo je biljka koja je primarni sastojak tajne formule-napitka "Leteće formule" koju veštice stolećima koriste.

Ova biljka stvarno moze uciniti da imate osecaj da vasa dusa putuje, ali previše konzumiranja može biti kobno. Može se koristiti i kao protiv otrov za trovanje plinom.

Kultura

Može se razmnožavati sijanjem sjemena ili reznicama, iako je upotreba sjemena više preporučljiva. Sjeme treba staviti u vruću vodu nekoliko sati prije sjetve. Potrebno im je vrijeme za klijanje i potrebna im je velika vlažnost i toplota, a uz održavanje svih potrebnih uvjeta, klijavost nije velika. Biljke će cijeniti kompostni supstrat sa stajskim gnojem i vlažnim, sjenovitim okolišem. Nitrati i soli amonijaka najbolje su gnojivo za udvostručavanje količine alkaloida.

WIKIPEDIA

Velebilje (ludača, bun, veliko bilje, golemo bilje, luda trava, vučja trešnja, pasja jagoda), lat. Atropa belladona, je višegodišnja zeljasta otrovna biljka iz porodice pomoćnica (Solanaceae).Naučno ime roda Atropa je prema jednoj od tri mitske suđaje Atropi koja preseca nit života i tako predaju dušu smrti. Nastavak za vrstu belladonna znači lepa gospa zbog toga što su renesansne dame ukapale sok velebilja u oči, što je izazivalo širenje zenica, a oči postajale upadljivije.

Višegodišnja zeljasta biljka sa vretenastim, debelim mrkim rizomom. Stabljika je uspravna, visoka do 2 m, u gornjem delu granata, sa slabo istaknutim rebrima, zelena ili manje-više tamnocrvena. Prve godine biljka naraste tek oko 30 cm, prvi listovi se razvijaju na stabljici odmah do tla i veći su od onih kod odrasle biljke. Listovi su jajasti ili eliptični sa istaknutim nervima na naličju, celog oboda, zašiljeni, postepeno se sužavaju u kratku lisnu dršku, tamnozeleni, bez dlaka. U donjem delu stabljike listovi su naizmenično raspoređeni, u gornjem po dva zajedno u istom pršljenu, s tim što je jedan veći a drugi manji. Cvetovi su, pojedinačni, ređe po dva u pazuhu listova. Čašica je zvonasta, duboko petodelna, režnjevi široki, zadržava se na plodu, poveća se i zvezdasto raširi. Krunica je cevasto zvonasta, na vrhu sa 5 kratkih ovalnih režnjeva, spolja tamnoljubičasta, iznutra pri vrhu prljavomrka, pri dnu prljavožuta sa crvenoljubičastim nervima. Prašnika ima pet, nejednake su dužine, filamenti su pričvršćeni za dno krunice. Tučak je sa prstenstim diskom pri osnovi plodnika i sa štitolikim žigom na vrhu stubića. Cveta od jula do avgusta. Plod je loptasta bobica prečnika oko 1,5 cm, prvo zelena a kad sazri, crna, sjajna, sa mnogo ljubičastih semena sa mastiljavim vrlo slatkim sokom.

Oprašivanje i rasejavanje

Najčešći oprašivači su pčele i bumbari. Semena raznose ptice, ili, jednostavno plodovi otpadnu sa biljke. Poznato je da fazani rado jedu bobice velebilja.

Stanište

Raste po obodu bukovih šuma, na krčevinama, požarištima, pored šumskih puteva, na napuštenim površinama u senci drveća. Vrlo retko raste na livadama ili pašnjacima.

Rasprostranjenje

Evropa, Severna Afrika i Zapadna Azija. U Kanadu i SAD je unesena.

Hemijski sastav

Najvažniji sastojci velebilja su tropanski alkaloidi od kojih su najznačajniji hiosciamin, atropin, skopolamin i drugi, najviše u korenu i listovima.

Upotreba

Koristi se za izradu ekstrakta i tinktura i kao farmaceutska sirovina za industrijsko dobijanje alkaloida. Deluje kao parasimpatolitik, spazmolitik i midrijatik^[1] U srednjovekovnoj Evropi, velebilje je korišćeno za izradu halucinogenih masti i pomada.

Otrovnost

Velebilje je veoma otrovna biljka. Najčešća su trovanja bobicama. Znaci trovanja su sušenje usta i ždrela, promuklost, žeđ, mučnina, ukočen pogled, izrazito raširene zenice, neuračunljivost. Registrovan je veliki broj slučajeva namernih trovanja velebiljem.